Sloboda medija i sloboda od straha, o kojima neprekidno slušamo, nisu dobra stvar. Ono što treba da je svakodnevica, a drugde i jeste, normalna je stvar! Zalaganje za iste gde ih nema, takođe. Ali normalno nije da se zalaganjem za njih prikriva nezalaganje za druge, takođe drugde normalne. Ili (i) prikrivaju, loše… Tako da je što i statistika: bandera sa sijalicom treznom osvetljava put, a oslonac je pijanom…
I ovo drugo, kod nas je svakodnevica! Šta je „medij“? Samo televizija… Šta je „sloboda medija“? Dostupnost televizija sa nacionalnom frekvencijom, opoziciji. Ima li još nekog pored opozicije, da se okoristi slobodom? Naravno da ima. Na primer, neko bi tražio da pored „verskog programa“ na televiziji ide i nekakav „građanski“. Analogno školama, gde pored veronauke postoji građansko vaspitanje… Ili da li plasiranje svog programa prikriva nepraktikovanje tog programa? Kod stranaka koje gromoglasno traže tu slobodu, a bile su na vlasti i imale priliku i dužnost, da praktikuju program. Ili što su to činile tako, da se morao uključiti i sud…
Šta sa očiglednim: Boris Tadić i Demokratska stranka („sateliti“ takođe), izbore su izgubili dok su bili na vlasti? Prvi je čak samoinicijativno skratio predsednički mandat, želeći odmah drugi! A u vreme kad nije bilo aktuelne neslobode medija, da zanemarimo makar „razumevanje“ tadašnjih medija za vlast… Zašto i kako direktno se ne govori, a indirektno: Toma i naprednjaci nisu pobedili nego su Boris i demokrate izgubili. Znači da nije „presudila“ tadašnja opozicija, nego birači! Slobodni mediji i odsustvo straha, batina su sa dva kraja…
Sloboda medija, preduslov je slobodnih izbora? Naravno, ali njih nema i bez slabo pominjanog (zaista) tržišnog društva. Samo u njemu postoji i slobodan protok ideja i stranaka. Ali i mnoštvo medija! Političke stranke, ambiciozni pojedinci van njih, bogataši bez političkih ambicija koji bi da imaju i ovu „igračku“, praviće svoje televizije. Šta ako budu prilagođenije gledaocima, od „nacionalnog servisa“? Neka on zaista bude „Vaše pravo da znate sve!“, ali najveći deo gledalaca želi pravo na opuštanje, jeftinu i laku zabavu. A neslušanje onih koji su odavno rekli šta su imali. Uostalom, nije li potcenjivanje birača, ako razmislimo šta stoji „iza“ zahteva za slobodom medija i ohrabrenja? (Potcenjivanje protivnika koji će takođe koristiti slobodu i odsustvo straha od nas, druga je stvar). Samo li ohrabrimo birače i zasednemo pred nacionalne frekvencije, pobeđujemo! Ko misli da je ovo preterivanje ili ironija, neka se vrati na Borisa i demokrate…
A za neuspeh, i u slučaju bojkota i izlaska na izbore, krivi će biti prisustvo „straha“ i odsustvo „slobode medija“. Nikako, uglavnom dugo trajuća opozicija. Strah i sloboda medija, objašnjavaju sve! Još nešto? Nipošto, ko bi to ponudio mogao bi biti novi krokodil, u bari zvanoj naša politička scena…
