Carska golotinja i novinarska sramota

0
453

U seriji svraćanja po televizijama, na dnevnom nivou, i po više puta, od predsednika Srbije teško je čuti više neku vest. Njegove, uglavnom “no news”, nastupe oboje emocije/umor/stremljenja, a između redova i uobičajenih blokova tema, potkrade se i koja izjava koju ipak, ima smisla proveriti. Istinomer je do sada zabeležio više od 320 Vučićevih neistina, neispunjenih obećanja, nedoslednosti, kao i drugih izjava koje smo ocenili kao “kratke noge”, “skoro neistina” ili “ni započeto”. U jučerašnjem gostovanju kod Srđana Predojevića, u jednom trenutku, ponestalo nam je kategorija za nivo komunikacije i predsednikovog izražavanja. Od Gare i “čvarenja”, pa preko broja sati potrebnih za odmor, do toga da nije tačno da je Milošević grlio Miru “svake tri sekunde”, ali i da Đinđić nije bio – kreten. Sinoć smo – doslovno – sve čuli.

Pa je l’ su bili izbori?

Dnevno, reče Vučić, izbace milione poluinformacija, netačnih informacija o njemu, poluistina, ali on na sve kaže “baš me briga”.

Na to se nadovezao Srđan Predojević, novinar i urednik TV Vesti:

“Jedna od njih je…čim Vučić počne da deli evre i vitamine da deli ljudima, nekakvu pomoć, to znači da će da napravi neko iznenađenje i da će već na jesen možda da raspiše izbore – pa jeste li Vi zaista u predizbornoj kampanji? Pa sve ovo što govorite sada radite u tom cilju?

“Pa ljudi, to su govorili i prošle godine kada smo davali one helikopter pare, po sto evra svakom stanovniku Srbije. Je l’ su rekli biće izbori? Je l’ tako bilo, Srđane, je l’ tako bilo”, insistirao je predsednik.

“Pa dobro, jeste tako bilo”, čuli smo od Predojevića.

Usledilo je još jedno Vučićevo pitanje:

“Pa je l’ su bili neki izbori?”

(…)

“Svake godine pričaju isto… Šta god da uradite, kako god da napravite, šta će drugo da kažu, a šta drugo da kažu, šta da im bude politika, da im bude politika tako mi Mauricijusa mog”, nastavio je predsednik posle neprijatnog ćutanja voditelja.

Dakle, da podsetimo, 24. aprila prošle godine Vlada Srbije usvojila je uredbu o isplati 100 evra svim punoletnim građanima koji žele da prime taj novac.

“Prijava za dobijanje pomoći od 100 evra počinje 15. maja i trajaće do 5. juna”precizirao je Siniša Mali u jednom trenutku, a 8. juna objavljeno je da se isplata privodi kraju. Bizarno ili ne, tog istog meseca, 21. juna – održani su parlamentarni izbori.

S obzirom da još nemamo kategoriju “paralelna stvarnost”, ovaj niz izjava, scena iz studija sa Predojevićem i Vučićem, za sada samo dobija ocenu – kratke noge. Mada, bolje bi pristajalo – zmijske noge.

***

Ovaj preformans ipak nije bio usamljen primer protekle večeri. Razmahnute inspiracije, predsednik je, navikli smo, leksikonski, u sat i po vremena podelio sadržaje svojih misli.

Ko je grlio Miru?

Kaže, pogledao je dve epizode serije “Porodica”.

“Ono što meni možda nije dopalo iako, kažem, nemam pravo da diram u umetničke slobode, to što nije pušten nikakav istorijsko-politički kontekst, to što ljudi nisu pustili šta su bile Miloševićeve muke i problemi, zašto je morao da uđe u sukob sa NATO-om, gde se lomio…”

Voleo bi da je bilo više reči o okolnostima i odlukama i Miloševića i Koštunice i Đinđića.

“Više bih voleo da su njihove i misli i njihove dileme i istorijske okolnosti možda bolje analizirane, nego to da li je Milošević svake tri sekunde grlio Miru Marković, što inače nije tačno”, kazao je predsednik i dodao:

“Niko od njih nije kreten. Ni Koštunica, ni Đinđić, ni Milošević…”

Kao i:

“To kako Mira viče na služavke, to se nije dešavalo…”

***

Da Vas podsetimo:  Isplivali detalji policijskog ispitivanja Dijane Hrkalović, otkriveno kako se "vadila"

Usput, a kako drugačije, iskrsla je i tema Haškog tribunala.

“Predsedniče, zašto onda Vi nikoga niste izručili Haškom tribunalu”, pitao je voditelj.

Šešeljeva prvostepena oslobađajuća presuda i zloupotreba činjenica

Ponosan sam na činjenicu što nikoga nisam dozvolio ili nisam želeo da izručimo Haškom tribunalu. Da budem sasvim pošten, pritisak na mene je bio nemali, ali svakako manji… Dođu, pa malo prete, pa pošalju druge”, ispovedio se predsednik.

A onda u nastavku izlaganja, dozvolio je sebi i, blago rečeno, nepreciznost.

Kada su donosili odluku da je, Šešelj se branio, ne moram da kažem uvek odgovorno, ali hrabro, i dobio oslobađajuću prvostepenu presudu, oni su ga vratili nazad u Srbiju, očekujući da će, uspeti da spuste partiju koju vodim ispod 50 posto na izborima, da bismo morali da uđemo u koaliciju sa nekim od ovih njihovih poslušnika iz bivšeg DOS-a”, rekao je Vučić.

“Kada se to nije dogodilo, i kada su shvatili da ni Šešelj neće da igra njihove igre, onda su rekli “e sad ga vratite nazad”. Izdali su takozvani obavezujući nalog, za njega, Jovu Ostojića, koji je u međuvremenu preminuo, Petra Jojića i Vjericu Radetu. Mi imamo sad tu sudije koje su donosile odluke, postupale u skladu sa našim zakonima, tražili su da im mi sudimo, pošto ih oni ne gone za ratne zločine”

“Oni nikog od ovih osoba, pošto su Šešelju doneli presudu naknadno, nikog od ovih osoba oni nisu gonili za ratne zločine, već za povredu postupka, za tobož ugrožavanje svedoka, i tako dalje.”

O čemu Vučić ovde uopšte priča?

Ne ulazeći u intrige, spekulacije i proizvoljne procene i ocene hrabrosti bivših stranačkih kolega, ako se fokusiramo na podatke, situacija je poprilično jasnija.

Vojislav Šešelj je uhapšen 2003. godine, a postupak protiv njega trajao je duže od deceniju. Pušten je iz pritvora u Ševeningenu u novembru 2014. godine zbog pogoršanog zdravstvenog stanja; privremeno – iz humanitarnih razloga, zbog karcinoma.

Pretresno veće Haškog tribunala je 2016. godine Šešelja oslobodio po devet tačaka optužnice u kojima ga je tužilaštvo teretilo, između ostalog, za progon, ubistvo, mučenje, okrutno postupanje, deportaciju, razaranja, te pljačku. (Izvor: Slobodna Evropa)

Međutim, dve godine kasnije:

“Žalbeno veće Mehanizma za međunarodne krivične sudove, koji je nasledio postupke Haškog tribunala, osudilo je u sredu predsednika Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislava Šešelja na kaznu od deset godina zatvora za podsticanje progona, deportacije i prisilno raseljavanje, prisilno premeštanje Hrvata u vojvođanskom selu Hrtkovci, 1992. godine. Šešelj je nakon izricanje presude izjavio je za Radio Slobodna Evropa da je „ponosan na sve zločine“ koji su mu, kako se izrazio, „pripisani“.” (Slobodna Evropa, 11.4.2018.)

Dakle, Šešelj je iz pritvora pušten pre presude, i na slobodi je dočekao pravosnažnu osuđujuću presudu.

U međuvremenu – Haški tribunal je “u oktobru 2012. podigao optužnicu protiv Radete, Jojića, kao i Jova Ostojića, a optuženi su da su uticali na svedoke u procecu protiv svog partijskog vođe Vojislava Šešelja. Tribunal je vlastima u Beogradu nalog za hapšenje radikala uputio 2015. godine, a 2016. godine Veće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu odlučilo je da nema zakonskih osnova za hapšenje i izručenje zato što zakon o saradnji sa Haškim tribunalom predviđa obavezu izručenja samo optuženih za ratne zločine, a ne i nepoštovanje suda.” (Izvor: Istinomer)

Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove u Hagu 8. decembra 2020. godine ponovo je pozvao vlasti Srbije da bez odlaganja uhapse i izruče funkcionere Srpske radikalne stranke Vjericu Radetu i Petra Jojića. (Izvor: Peščanik)

“U podnesku od 8. decembra 2020. godine, sudija Liu Daćun zaključuje da je primereno da se Republici Srbiji ponovo uputi zahtev da hitno i bez odlaganja uhapsi i optužene preda sudu u Hagu.”

Dakle, Vučićevo izlaganje o Hagu, uz ponos što nikoga nije izručio, a potom i samovoljno mešanje vremenskih odrednica kad je ko osuđen i za šta, uz izjave kad je Šešelj pušten na slobodu i iz kojih razloga – dobija ocenu zloupotreba činjenica.

Da Vas podsetimo:  U zemljama regiona dvostruko viša nezaposlenost

“Važno da im niko ne preti i deli adrese”

U nastavku emisije, epski ponos je zamenila priča o poniznosti.

Putuj, igumane

“Rečeno je da moramo da budemo ponizniji i skromniji i da ne smemo da crtamo svima koliko smo uspešni u vakcinaciji i kakva nam je stopa rasta. To sam ja čuo lično, nisu mi to rekli kuriri ili ne znam ko…”

“Vama je to neko rekao”, pitao je Predojević.

“Da, da”, potvrdio je Vučić.

“Pa ko vam je to rekao?”

“Pa neki, jedan od visokih evropskih zvaničnika. Ja sam mu rekao samo “putuj, igumane” i to je to. Ti svoj posao…”

“Na zvaničnom sastanku? Ili u nekakvom hodniku”, začudio se voditelj.

“Na večeri. Ti svoj posao, mi ćemo svoj i to je to”.

“Možda je to bila neka šala?”

“Srđane, toliko dugo sam u ovom poslu da ja znam šta su šale, a šta nisu…”

Zavesa se nije spustila, ali usledilo je detaljnije o izveštaju Evropskog parlamenta, u kome se spominju afere Krušik, Jovanjica, Telekom, napadi na Crtu i Krik…

“Što se tiče Krika i Crte, da tu stvari pojasnim do kraja. Ja mislim da je važno da niko tim ljudima ne preti, da niko ne izgovara njihove adrese, da niko ne izgovara njihove brojeve telefona, da ti ljudi imaju slobodno pravo da rade šta god hoće. Inače, sve najgore mislim o njihovom radu. I uvek ću za sebe da zadržim pravo da im u lice i na svakom mestu kažem koliko su neistina izgovorili, koliko su neobjektivini, koliko su pristrasni, koliko su politički aktivni i pristrasni za jednu stranu”, rekao je predsednik.

“Ja sam predsednik svih građana i imam prava kao politički akter da odgovorim na sve neistine i svakom drugom to pravo dajem. Ali nikada neću da dozvolim ni poslanicima svoje stranke, stranke kojoj ja pripadam, niti bilo kome drugom da im ugrožava bezbednost ili na bilo koji način im ugrožava pravo na rad ili im ugrožava pravo na njihovo informisanje, dezinformisanje, šta god hoćete… Imate pravo da kažete šta god hoćete, kao što mi imamo pravo da odgovorimo na to, ali to mora da bude u civilizivanom tonu i to mora da bude urađeno na način da njih ni na koji način ne ugrožavamo.”

Predsednik Vučić može da misli o radu Crte i Krika šta god želi i taj deo nije podložan oceni. Međutim, izjava u kojoj govori o pretnjama, civilizovanom ponašanju i odavanju adresa je – neistinaMartovska kampanja, kako u tabloidima, tako i u parlamentu, protiv Crte i Krika je daleko od civilizovanog ponašanja, a optužbe za pokušaj državnog udara i ubistva predsednika su preteće, opasne i zahtevaju reakciju nadležnih organa.

Pritom, u seriji napada na Crtu, šef poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ Aleksandar Martinović izneo je niz optužbi na račun programskog direktora Crte Raše Nedeljkova, a naročito na račun direktorke „Crte“ Vukosave Crnjanski za koju je naveo tačno u kojem naselju živi, u kolikom stanu i marku automobila koji vozi”. (Izvor: Danas)

Rekordan broj zaposlenih

“Sada, ljudi, ne govorim o stopi nezaposlenosti, govorim po prvi put o broju zaposlenih, preciznom broju zaposlenih u Srbiji. Srbija se nalazi na rekordnom broju danas. Broj zaposlenih u Srbiji koji plaćaju socijalno osiguranje – koji su na belo zaposleni, je 2.184.000. Pogledajte kako taj broj raste ovde od 2013. godine.”

“Predsedniče, to nikome niste rekli do sada?”

“Nikome, ovo je prva informacija. To je 200.000 više nego 2009. a to je, bogami, skoro 320.000 više nego 2011. i 2012. i 2013. 320.000 više. Zaposlenih lica. Na belo. Koji plaćaju socijalno osiguranje. Ja sam toliko ponosan. Čak i 2008, sve do 2008 se dizalo, i tada je bilo više nego 100.000 manje nego danas. Mi smo uspeli da obnovimo sve posle 2012. i da podignemo broj zaposlenih na najviši nivo.”

Šta je sporno?

Da Vas podsetimo:  Opančar* priča priču sa porukom – Zašto sam izašao iz advokature

Upoređivanje je ono što je sporno i predstavlja – zloupotrebu činjenica. Iako se ogradio, da ne govori o stopi, već o konkrentim brojevima i ograničava se na “ljude koji plaćaju socijalno osiguranje”, ne ulazeći uopšte u brojeve kojima se predsednik hvali – oni ne mogu da se porede s prethodnim periodom, van konteksta.

Kako navodi RZS u svom saopštenju „podaci su potpuno uporedivi za period od 2008. do 2013. godine, kada je anketa sprovođena na polugodišnjem nivou. Tokom 2014. godine anketa je sprovođena kvartalno čime je narušena uporedivost sa prethodnim godinama. Od početka 2015. godine anketiranje se sprovodi kontinuirano, tokom cele godine, a došlo je i do promene sistema ocenjivanja, u skladu sa regulativama Eurostata, što onemogućava uporedivost sa 2014. godinom“.

Inače, od 2021. godine Republički zavod za statistiku prelazi na novu, redizajniranu metodologiju Ankete o radnoj snazi. (…) Cilj revidiranja metodologije jeste poboljšanje sadržaja Ankete kako bi se omogućilo preciznije praćenje kretanja na tržištu rada, s obzirom na konstantne promene u njegovoj dinamici i strukturi. Uvođenjem novog standardizovanog upitnika obezbeđuje se poboljšanje sveukupnog kvaliteta i međunarodne uporedivosti.

Da ležim, da se “čvarim”?

Predsednik Vučić prokomentarisao je i da ima razumevanje za studente koji su se okupili na žurki, pa i on bi u tim godinama, kako reče. “Kako ćete da ih sprečite? Da ih bijemo?”

Ipak:

“Ja ne znam šta je i ko je Gara…”

Ne bi se reklo za nekoga ko ima ovakvu fotografiju da ne zna šta je i ko je Gara.

A poseban emotivan izliv smo dobili na temu – odmaranja.

“Ako budem mogao da odem, na dva, tri dana, pošto sam u prethodnih šest, sedam godina bio ukupno, čini mi se, pet dana. Ići ću u Grčku, ili u Tursku ili Egipat.”

“Na odmor?”

“Ne na odmor, nego na tri, četiri dana…”

“Mislite da će vam to biti dovoljno?”

Usledila je kratka analiza koliko je kome odmora potrebno.

“A za koga nije dovoljno? Da ležim, da se čvarim na suncu 15 dana, da ne znam šta ću sa sobom. Šta da radite četvrti dan? Šta radite peti dan? Pa šesti dan, onda isto… Šta radite sedmi dan? Ja kad slušam one što govore da nedeljom ne treba da se radi, a šta da radiš nedeljom? Šta da radiš nedeljom? Sedim i čitam novine ceo dan. Ili kažu čitaj knjigu, pa čitam knjigu svaku noć.. Šta mi treba cela nedelja da čitam knjige? Čovek je stvoren da radi, a ne da sedi i da leži. Petnaest dana da ležim na suncu… Čoveku je potrebno da se odmori 5,6 sati, 7 sati, u zavisnosti od zdravstvenog stanja, visine krvnog pritiska, svega drugog, a nije mu potrebno 15 dana. Nikome nije potrebno 15 dana. Barem ja tako mislim, nisam lekar, možda me lekari demantuju, pa kažu drugačije…”

U jednom trenutku, kao i neki od gledalaca sigurno, i predsednik se sam zapitao – Ima li kraja emisija?

Milijana Rogač

Izvor: Istinomer

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime