Protekla godina je prošla u velikim izazovima za srpski narod. Srpstvo je postiglo o sjajne uspehe.
Godina 2022. pokazala koji je pravi put naše nacioanlne i državne borbe. U Crnoj Gori je uspostavljena vlada koja, konačno prihvata srpski narod kao punopravnu naciju ove države. Zahvaljujući gigantskoj, viteškoj političkoj borbi naših predstavnika, okupljenih oko Nove srpske demokratije – Demokratskog fronta i Srpske pravoslavne crkve, jedna vlada je konačno sklopila Temeljni ugovor sa Srpskom pravoslavnom crkvom, prestale su državne političke ofanzive i kampanje mržnje protiv Srba i Srbije, Njegošu je delom vraćeno poštovanje zvaničnih ustanova, delimično je prekinut aparthejdski odnos prema čitavom jednom narodu. Puna pravda još uvek nije izvršena – Milo Đukanović je još uvek predsednik države, nije osuđen, ni zatvoren. Srpski narod nije vraćen u ustav, niti mu je garantovana politička konstitutivnost ili makar autonomna oblast. Srpska zastava, grb i stara himna nisu ravnopravni simboli, baš kao što ćirilica nije jednako tretirana. Ipak, za razliku od ponižavajućeg, kompromiserskog politikantstva političkih predstavnika naše braće u Hrvatskoj, koji su – nakon prisustva proslavi genocidnog progona za vreme „Oluje” i učešću u svim hrvatskim vladama, koliko god srbofobne one bile – doživeli državnu opstrukciju na izboruima za Evropski parlament, zvaničnu asimilaciju prilikom popisa i, konačno, sladostrasno ukidanje prava na kulturnu posebnost u Vukovaru. U Hrvatskoj se nismo borili, prihvatli smo hrvatsku ratnu pobedu, koju je izvojevao NATO, kao konačnu i odrekli smo se svake političke nade. U Srpskoj su, baš kao i u Crnoj Gori, za sada pobedili otpor, pravda i život. Vlada Srpske uspela je da spreči oduzimanje republičke imovine, nije dozvolila nasilje nemačkog imperijaliste koji se nelegalno nalazi na mestu guvernera Bosne. Započeo je spori i neizvesni povratak nadležnosti u fiskalnom sistemu, sudstvu i odbrani. Zaustavljeno je preuzimanje mesta predsednika republike na ulici, uz pomoć zapadnih obaveštajaca. Baš kao SDSS u Hrvatskoj, i Srbija se pogravala sa životnim pitanjima Srba na Kosovu i Metohiji, zato danas imamo probleme i za sada nismo u stanju da se tamo izborimo za pravedno rešenje.
U velikom ratu, koji od 22. februara potresa Svet, na ispitu je, kako i u prethodna dva svetska sukoba, i ugroženo sve što imamo. Zato danas ne smemo sebi da dopustimo luksuz kompromisa ili nedovršenog posla. Bilo da Ruska Federacija pobedi ili uzgubi u ratu – protiv onih koji već decenijama dave i razaraju slovenstvo, pravoslavlje i, u našem slučaju, tradicije demokratije i slobode – naš put neutralnosti ne podrazumeva da smo se predali, niti da ne vidimo ko je onaj koji nas je bombardovao, obespravljivao, na nama primenjivao dvojne standarde, rasno i nacionalno nas segregirao…
Nema više velikih ciljeva, niti besmislenih metodologija, ne prihvatamo dvojne identitete i žrtvovanje za druge. Srbija je jedna i nedeljiva. Ne prihvatamo modele koji nigde drugde ne postoje. Tražimo prava za naš narod koja je imao i koja mu oduzimaju, ako to ne može mi ne isključjujemo stvarivanje ujedinjene srpske države u zemljama gde su Srbi većina. Spremni smo za Evropsku uniju, ali samo ako nam ona garantuje ono što i drugima – suverenitet i prava našeg naroda. Ukoliko nastave da vrše pritisak na Srbiju i srpski narod, svi naši krvnici treba da znaju: stvari mogu da se okrenu, a mi možemo da, pod tim pritiskom, pođemo putem brže i drugačije obnove. U tom slučaju jedna nova Srbija, prirodnih granica, moderna, oslonjena na istinske savaznike reintagrisaće u potpunosti Kosovo i Metohiju, i to na isti evropski način kao što je Hrvatska reintegrisala Republiku Srpsku Krajinu. Nama je EU donela samo život na kredit i standarde koje više ni tamo ne ispunjavaju. Na drugoj strani, posledica amoralnog života koji promovišu je i da čitav Balkan doživljava demografski sunovrat, u kome su tokom prošle decenije svi, od Kosova do Hrvatske, nestajali brže nego naš narod u Srbiji, Crnoj Gori i Srpskoj. U obnovi naroda mi nećemo ići drugim putem osim onim koji nam nalažu čast i nada. U tom slučaju vekove mržnje i agresije prema Srbiji nećemo zaustaviti na način koji sada neuspešno pokušavamo – trpljenjem i zaboravom. U toj vatri možda ćemo nestati, a možda će to biti vatra stvaranja. U svakom slučaju, mi više ne želimo da budemo žrtva koju agresori mrcvare tvrdeći da je zločinac.
Autor: Čedomir Antić
Opozicija se posebno istakla u vreme 2022. godine. Potpisano je vise sporazuma sa narodom ???? (od cega nije bilo nista jer su sami iskoracili iz tih svojih sporazuma). Bilo je vise potpisanih peticija ali je bilo i vise zabrana ulaska u zemlju pesnicima i piscima???? Bas cudna demokratija i da ne zaboravimo nekoliko raspleta koji su reseni ne demokratskim metodama u zemlji svetskog policajca i samozvanih etalona demokratije. Tek toliko da se zaboravi 2022. godina.