Čedomira za predsednika vlade!

1
678

cedomir-ceda-jovanovic-beta

“Naš jedini cilj učešća u vlasti nije borba za fotelje, nego stvaranje bolje i uređenije Srbije koja će oporaviti ekonomiju i podići svoj ugled i na međunarodnoj sceni. To su naši prioriteti, a ne da po svaku cenu budemo na vlasti” – rekao je Ivica Dačić za ’Novosti’.

Naravno, teško je zamisliti ijednog normalnog građanina Srbije koji bi mogao da poveruje u istinitost gornjeg Dačićevog iskaza. Da je tako kao što ministar spoljnih poslova tvrdi, tada se on ne bi nalazio na mestu na kome je danas (ne bi bio ministar spoljnih poslova a da ne zna nijedan svetski jezik), niti bi se premeštao iz fotelje u fotelju, kao da je bogomdan za svaku vrstu (političkog) posla. Odnosno, ako Ivici Dačiću nisu fotelje najvažnije i ako se bori za „bolju i uređeniju“ Srbiju, tada bi odmah morao da sebe odstrani sa srpske političke scene. To jeste, takvom svojom „abdikacijom“ najbolje bi potvrdio da stoji iza svojih reči. Ovako, ovaj srpski ministar, neskriveno i bezobzirno, čitavo srpsko javno mnjenje zamlaćuje svojom priprostom demagogijom.

U ovakvoj Srbiji, maltene, više se ne zna ko je vlast, a ko je podzemlje. Samo u ovakvoj, krajnje neuređenoj državi, moguće je da neko, ko se nalazi na čelu jedne vanparlamentarne političke partije, bez ijednog poslanika, traži da ga primi predsednik vlade Srbije. I to ne samo da ga premijer primi, nego on mora sa takvim građaninom ’x’ da razgovara na temu rekonstrukcije vlade? Naime, Jovanović se sam nameće Aleksandru Vučiću kao spasonosno rešenje za pravljenje nove, efikasnije vlade, što je prilično neobično u normalnim političkim okolnostima. Da li to Čedomir Jovanović nešto zna što drugi (pa ni sam predsednik vlade) ne znaju? Navodno, predsednik (ispod)cenzusne LDP smatra da je Evropa udarila zid prema Srbiji, te da nema nikoga boljeg od njega samog ko bi mogao, znao i umeo da taj zid poruši i ukloni sa onog srpskog „bezalternativnog“ puta ka „boljem sutra“.

Da Vas podsetimo:  Najstarija i najbogatija kultura Evrope

Tačno je da je Evropa (ona okcidentna) udarila zid prema Srbiji, ali to se nije desilo juče. Takav zid je na evropskom tlu postojao milenijumima i to svako, ko se iole zanimao istorijom, savršeno dobro zna. Niko taj zid (barem u dogledno vreme) neće biti u stanju da sruši. Srbi ti ne mogu da urade jednostavno zato što nemaju mogućnost da se takvom „zidu“ približe, a onoj Evropi koja se danas „udružuje“ Srbija uopšte ne treba u njihovoj Uniji, jer oni bi najradije da srpsku državu izbrišu sa evropskog kontinenta. Ovo drugo, uništavanje srpske zemlje i njeno lagano rastakanje, na delu je još od kraja Drugog svetskog rata. Ko to ne vidi, taj ništa ne vidi.

Ali, u ovoj sveopštoj zabuni, koju su planeri srpskog raspamećivanja doveli gotovo do savršenstva, stiglo se dotle da se narodu može reći istina o njihovoj propasti, a da taj narod još glasa za one koji mu propast donose. Otuda, ne treba se čuditi ako se ubrzo dogodi da Čedomir Jovanović zasedne u ministarsku fotelju, pa da se i on, umesto Dačića, malo brine o „uređivanju Srbije“ i njenom „ekonomskom oporavku“.

Pošto više nije nikakva tajna da srpsku vladu prave i rekonstruišu neki drugi, a ne onaj koji se tu eksponira kao „najmoćniji“, tada bi bilo „prirodno“ da se sutra u vladu inkorporiraju ljudi bez ikakvih kvaliteta – ni stručnih, ni političkih, ni etičkih. Konačno, autora ovih redova, a verovatno i većinu ljudi koji razmišljaju na sličnu temu, nimalo ne bi iznenadilo ako bi u doglednom vremenu Čedomir Jovanović zaseo na mesto premijera vlade.

Zašto ne?

Mandatara bi danas (ako bi se raspustila vlada) predlagao predsednik Nikolić, kojeg uvek mogu prisiliti da igra onako kako neprijatelji Srbije žele. Samo se provuče kroz uši i „svest“, da izmišljeni slučaj „Antin“ nije stavljen ad akta i da se uvek može iznova aktivirati. Pogledajmo Dikovića, i ’školski’ način kako se gradi „slučaj“ (ko bi drugi nego Nataša Kandić i FHP) za hašku (međunarodnu) (ne)pravdu. Ovo je momenat u kojem se, reklo bi se, i predsednik vlade i predsednik države više ne osećaju sigurnim. Damoklov (odnosno Haški) mač visi im nad glavom. Da bi takvo sečivo izbegli, izgleda, nema toga zadatka koji ova dvojica ne bi bili spremni da „marljivo“ i „posvećeno“ dovrše.

Da Vas podsetimo:  Srpski dečak kom se divila cela Francuska

Eto, čini se, došlo je vreme da se i Dačić malo zabrine. Još uvek je u vladi i njegova SPS je još uvek koalicioni partner SNS-u. Ali, i to polako dolazi u pitanje i ne zna se da li će „ljubav“ SNS-SPS nastaviti da traje. Stoga, Dačić ne bi morao da bude u pravu kada kaže da „partnere biraju najveća stranka i premijer Aleksandar Vučić“, jer to (Dačić bi to i sam morao znati) uopšte ne bi moralo da bude tačno. U stvari, tačno je da će Vučić da bira, ali tek onda kada mu se saopšti na koga je pao izbor. A oni koji sufliraju premijeru, zasigurno (ako SPS više ne odgovara njihovim apetitima), ne bi tražili boljeg partnera SNS-u od Čedomira Jovanovića i njegovog LDP-a.

Tako Srbija nikako ne bi mogla da skrene sa zacrtanog puta u provaliju koja se zove Evropska unija.

Za www.koreni.rs

D. Gosteljski

1 KOMENTAR

  1. Odličan tekst,samo da se pogleda DREZDENSKI KONGRES KPJ i sve će biti povezano,i još zdatak komunistima od njihovog karla marksa a odnosi se na slovene i među njima posebno naglašene Srbe,pa će sve biti povezano.Nalagodavac i izvođač radova.Inače se čedica baš uklapa,pored đurića,malog če ge vare i ostale njihove ELITE.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime