Sasvim je izvesno da će na jesen struja poskupeti – ovo je potvrdio i sam predsednik Aleksandar Vučić. Najavljeno je poskupljenje od 10 odsto, a ono će sa sobom povući rast gotovo svih cena u Srbiji, prvenstveno onih proizvoda za čiju se proizvodnju koristi velika količina električne energije, poput pekarskih i zamrznutih prehrambenih proizvoda.
Nekoliko meseci unazad građani Srbije dobijali su oprečne informacije o poskupljenju struje. Predsednik Vučić govorio je da ne može da poskupi, ministarka Mihajlović da mora – i tako u krug. Onda ministarka kaže da će struja poskupeti za 20 odsto, ali je predsednik demantuje, te kaže da će „gledati“ da poskupljenje ne bude više od 10 procenata.
Sada nema dileme – do poskupljenja električne energije će sigurno doći, a ukoliko je verovati predsedniku, ono će biti manje u odnosu na prethodne procene stručnjaka, koje su predviđale i do 30 odsto više cene.
Šta će sve poskupeti?
Prema rečima profesora Ekonomskog fakulteta dr Gorana Petkovića, pored većeg računa za struju na jesen, građane čeka dodatni udar na novčanik.
„Struja spada u takozvana dobra posredničkog karaktera. To znači da svojim cenama utiču na cene drugih proizvoda u koje su ugrađene – tu spadaju, između ostalog i drugi energenti i repromaterijali. Kada poskupi struja, dolazimo u situaciju da i svim tim sirovinama skače cena“, objašnjava Petković za „Novu“.
Dakle, poskupljenje struje najviše će pogoditi one grane industrije za koje struja predstavlja značajnu stavku u proizvodnji, te će i ti proizvodi sigurno poskupeti.
Istog mišljenja je i ekonomista Saša Đogović, koji za „Novu“ objašnjava da će na jesen sigurno poskupeti proizvodi u čijoj proizvodnji značajno učešće ima struja.
„Primera radi, možemo očekivati poskupljenja pekarskih proizvoda – struja tu predstavlja značajan element proizvodnje“, navodi Đogović.
Petković kao primer velikog potrošača električne energije navodi hladnjače.
Prema tome, objašnjava naš sagovornik, poskupeće svi oni proizvodi koji se zamrzavaju i hlade – riba i morski plodovi, meso, zamrznuto povrće i voće, peciva.
„Tu su i javni prostori koji troše dosta električne energije na osvetljenje i klimatizaciju kao što su, na primer, šoping centri, kongresni centri ili dvorane“, zaključuje Petković, dodajući da je isti slučaj i sa hotelima i drugim objektima slične namene – motelima i apartmanima.
Skuplja struja – viši stepen inflacije
Kako Đogović objašnjava za „Novu“, poskupljenje električne energije ima direktan uticaj na rast inflacije.
Prema njegovim rečima, ukoliko struja poskupi za 10 odsto, to znači da će i inflacija „skočiti“ za jedan odsto.
Piše: Dunja Marić
Izvor: Nova
NAŠA STRUJA NAJJEFTINIJA?
Juna meseca u stànu u Boru, potrošnja struje je 265 kWh (niža tarifa 65 kWh i viša tarifa 200 kWh). Ukupna cena u računu je 2.780,17 dinara (10,49 din/kWh), od toga: 1.888,24 din (7,13 din/kWh) pripada EPS-u (67,92%), PDV, akvize, takse 891,93 din (32,08%), pri tome je uračunat i popust od 5% (84,64 din). Samo utrošena struja bez obračunske snage (359,89 din) i troška garantovanog snabdevača (142,62 din) plaćeno je EPS-u 1.385,73 din (5,23 din/kWh ili 49,84% vrednosti u računu). Naša struja nije najjeftinija u Evropi, a plate su među najnižim Lopovluku nema kraja!
SIMULIRANI RAČUN NAKON POSKUPLJENJA STRUJE
Poskupljenjem struje za EPS 6,5%, dobija se zaduženje za elektr. Energijum 2.010,98 din (7,59 din/kWh), naknada za podsticaj povlašćenih proizvođača (već poskupela sa 0,437 na 0,801 din/kWh) 226,06 din, naknada za unapređenje energetske efikasnosti 4,24 din, akciza 152,52 din, PDV 457,45 din, popust 106.55din i TV 316,43 din. Ukupno zaduženje biće 3.061,13 din (11,55 din/kWh) i poskupljenje struje za građane biće 10,11%, a ne 8,3%, kako kaže Vucić.