Širom Kosova i Metohije, od početka godine, zabeleženo je na desetine napada što na srpske svetinje od izuzetnog kulturološko-istorijskog značaja, što na sam narod od strane Šiptara.
Čekajući Godoa
Pa tako, od početka godine hronološki gledano, ređali su se manji i veći napadi na Srbe. Od premetačine kuće Dejana Vučkovića iz Babinog Mosta na Badnji dan, sve do danas, do napada na dvanaestogodišnjeg dečaka Mihajla S. iz Kosovske Kamenice.
Na samom početku godine, naoružani pripadnici kosovske policije upali su u zgradu bolnice, pretili medicinskom osoblju i pacijentima, i to nije bilo sve.
Početkom februara, na zidu porodične kuće Krstovića u Goraždevcu ispisani grafiti UČK-Kosovo. U noći između 4. i 5. Februara obijena je i opljačkana kuća Ljubinke Jovanović (70) u selu Mogila. A onda je, nedugo zatim, postavljen bilbord u Čaglavici i Partešu sa natisom „Sloboda ima ime – OVK“, kojim se javno veliča teroristička organizacija uznemiravajući Srbe i drugo nealbansko stanovništvo na prostoru Kosova i Metohije. Na martovskim zadušnicama, u Klokotu, obijena je Crkva Svetog Petra i Pavla, a lopovi su iz nje odneli novac i određeni mobilijar.
Na sve ove napade, kancelarija za Kosovo i Metohiju izdala je saopštenje, iskazujući zabrinutost i apel međunarodnoj zajednici da adekvatno reaguje. Međutim, saopštenja ostaju mrtva slova na papiru, a napadi se nastavljaju. Te su, pred obeležavanje pogroma iz 2004.
Svetih 40 mučenika Sevastijskih nepoznate osobe su varvarski ušle i ukrale određenu količinu novca, dok su u Crkvi Svetog Dimitrija u Donjoj Bitinji demolirana ulazna vrata.
Nije prošlo mnogo, a u medijima je osvanula nova vest. Opljačkana je Crkva Svete Nedelje u Gornjoj Gušterici. U tom periodu peta crkva za deset dana.
Napadi nisu jenjavali u proleće, a srpski narod je zbog sve većeg i sve češćeg pritiska razmišljao i razmišlja da zauvek napusti svoje ognjište. Da, DA ZAUVEK NAPUSTI SVOJE OGNjIŠTE. Prolaze dani, prolaze noći, prolaze nedelje i meseci. Situacija se s tiša, ali ne za dugo, opet, primimo vest, tu gorku vest, kao udarac ispod pojasa, o nekom novom napadu na crkvenu imovinu, na privatne kuće, na ljude…
Noć i dan se smenjuju, a bol, strah i zabrinutost ostaje u ljudima širom Kosova i Metohije. Dani odmiču u nepovrat, a spisak ispoljavanja netrpeljivosti upućene svemu što je srpsko se povećava.
Dan za danom, napad za napadom, ne navodeći desetine napada u ovoj godini, dođosmo i do vrelog jula i napada na dečaka Nikolu Perića iz Gojbulje kraj Vučitrna, koga su napali i pretukli albanski ekstremisti. Uzavrela situacija dovela je i do novog napada na dvadesettrogodišnjeg Nikolu Perića iz Zebinca, sela u opštini Novo Brdo, koga su ničim izazvana, napala trojica Albanaca, kada je vraćao stoku sa ispaše. U tom napadu zadobio je povrede glave, slučaj je prijavljen policiji, kancelarija za Kosovo i Metohiju, očekivano je izdala saopštenje, a život je, kakav i kako kome, krenuo dalje u nepovrat da teče…
U međuvremenu su se, povratnici u Đakovici, Danici Gašić, dešavali razni pritisci, obijanje i plačka stana, pretnje. Grafiti u Gračanici, na Prilepcu i drugim mestima sa već prepoznatljivim natpisima UČK, ređali su se.
Čekanje hitnih reakcija
Dana 23.08.2021godine, u Kosovskoj Kamenici, napadnut je dvanaestogodišnji dečak, Mihajlo S. učenika petog razreda osnovne škole „Desanka Maksimović“, u povratku iz prodaavnice. Tom prilikom nanete su mu povrede lica. Kancelarija za Kosovo i Metohiju je hitno tražila reakciju nadležnih.
Napadi na Srbe u Kosovskom Pomoravlju su sve učestaliji. Dolaze brige, narod odlazi.
I dok čekamo reakciju nadležnih, Srbi na Kosovu i Metohiji zabrinuti, ugroženi, povređeni, gledaju kako da dočekaju sutrašnji dan, a reakciju nadležnih, znaju i čekaju kao Godoa.
Deca su na letnjem raspustu, kraj je avgusta, igraju se po ulicama koje slove za bezbedne, za kretanje. I na Kosovu i Metohiji sunce sija, te su željni da ga koriste kako bi provodili vreme napolju, sa drugarima. Baš kao i sva deca u svetu.
Da li će roditelji, posle napada na Mihajla S., biti slobodni da svoju decu puste i u takoreći bezbednim ulicama? Moraće. Jer nemaju kud.
Da li će i sami ići? Moraće. Jer nemaju kud.
Da li će pre krenuti školska godina ili će se pre desiti još neki kukavički napad od strane Albanaca na Srbe, na Kosovu i Metohiji? Ne zna se.
Da li ćemo pre dobiti reakciju nadležnih i zaštitu Srba ili ćemo pre dočekati da, dok kancelarija za Kosovo i Metohiju piše hitna saopštenja, više nemamo Srba na Kosovu i Metohiji? Ne znamo. Da se neće desiti napad na Srbe, i da ćemo dočekati reakciju, pomoć u vidu zaštite, molimo se Gospodu Bogu, jer mi, Srbi sa Kosova i Metohije, nemamo kome drugo da se molimo i u koga da se uzdamo.
Autor: Jovan Zafirović
izvor:kompasportal.rs
Ne razumijem od koga ( osim od Boga i sebe samih) se može očekivati pomoć?
Država Srbija je forma čudnog sadržaja.
Parlament i Skupština funkcioniraju
na Vučićev daljinski upravljač, o sudstvu i EU “ cvrkuće “ najpogrdnije pjesme, Ustavni Sud je postao otirač za cipele predsednika Države, Vojska i Policija čiji su ministri Vulin i “Slina” (na smjenu). I na kraju svemogući predsednik koji je svoja ovlašćenja pretsednika proširio na sve i sva i koji je ipak daleko najaktivniji kao TV ličnost u ulozi uvaženog gosta.Odgovara na unapred pripremljena pitanja, opozicionog sagovornoka , nikad, nigdje!
Liječi bolesne od KORONE , bori se sam protiv kriminala, straši gradjane čevapima ! Šta se može očekivati od takve Države ?
Da li je takva, kakva je ,u stanju da štiti samu sebe i svoj Narod. Upravlja li netko sa Vučićem “ na daljinski upravljač” pa time i cijelom Srbijom? Mogu li se mnogi potezi Vučića protiv vlastite Države i Naroda obijasniti bilo kako drugačije osim “ daljinskim upravljačem” ????
Koliko nam vremena treba da shvatimo i na koji način reagirati? Nikada ne smijemo zaboraviti da smo Vučića”doveli” da nas spasi od Tadićeve veleizdajničke politike !!