Čemu pojam „Pokolj“

Šarlatanstvo i amaterizam u kulturi sećanja na naše stradalnike

Četiri državne institucije su, dakle, odbile inicijativu stomatologa iz Banja Luke da se zatiranje Srba u NDH zove “pokolj”: Katedra za savremenu nacionalnu istoriju Filozofskog fakultetaUniverziteta u Banja Luci, Katedra za nacionalnu istoriju Filozofskog fakulteta u Istočnom Sarajevu i Javna ustanova Spomen područja „Donja Gradina“ izrazile su saglasnost sa stavovima iskazanim u saopštenju Republičkog centra za istraživanje rata iz Banja Luke. 

Kultura sećanja je utkana u genske zapise srpskog naroda. Uostalom, zar primer sećanja na Kosovski boj 1389. godine nije deo našeg nacionalnog bića? To bi se moglo kazati i za sećanje na velike događaje iz balkanskih ratova, Prvog i Drugog svetskog rata, kao i na agresiju vojnog saveza NATO 1994–1995. Na Republiku Srpsku i 1999. godine na SR Jugoslaviju.

Trend u novijoj istoriji, koji su osmislili pripadnici jevrejskog naroda radi trajnog sećanja na zločin izvršen nad njihovom civilizacijom, u formi stvaranja kulture sećanja može biti primenjen i među pripadnicima drugih naroda. Kad je reč o velikim tragedijama i stradanjima i mi Srbi bi trebalo mnogo toga da primenimo u stvarnosti a ne samo u praznim prigodnim izjavama.

Prvi korak u stvaranju i oblikovanju kulture sećanja trebalo bi da budu jasne i opšteprihvaćene činjenice o određenim istorijskim događajima (i ličnostima). A to je primarni zadatak istoriografije koja treba da iznosi konkretne činjenice do kojih se dolazi poštujući sva pravila u procesu od izrade naučnoistraživačkog projekta do obznanjivanja njegovih rezultata.Doduše, ti rezultati naknadno mogu biti osporeni ili potvrđeni. U slučajuprihvatanja, onda bi se moglo razmišljati kako to iskoristiti u kulturi sećanja!

Nažalost, iz sijaset razloga, uglavnom neopravdanih, o velikim stradanjima srpskog naroda u ratovima 20. veka, naročito u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (NDH) 1941–1945. godine, još nema preciznih činjenica o broju žrtava. Poznato je da su se tim stradanjima bavili razni zaljubljenici u prošlost koji, uglavnom, unapred imaju zadat cilj. Njihov učinak je najčešće kontraproduktivan i u suštini štetan. Najgore je kada uz zaljubljenike u prošlost stanu školovani istoričari sa zvučnim titulama ali bez iskustva u naučno-istraživačkim projektima o temama izvan njihovog višedecenijskog domena.

Najsvežiji primer za napred napisano jeste inicijativa Udruženja građana „Jadovno 1941“, koji predstavlja stomatolog Dušan M. Bastašić, da se sveukupno stradanje srpskog naroda u NDH nazove rečju„Pokolj“! Veliko „P“!

Ta inicijativa bi se utopila u moru sličnih da na njenom propagiranju i verifikovanju nije stao akademik Vasilije Đ. Krestić, nekadašnji profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, koji u široj javnosti slovi kao vrstan poznavalac srpsko-hrvatske prošlosti, nacionalista od ugleda… Doduše, ima i sasvim suprotnih mišljenja! Tek kad je sve to dobilo podršku izvesnih političkih krugova, shvatio sam da je vrag odneo šalu!

Meni ne smeta ako se neko bavi temama koje su već tri decenije u okvirima mog istraživanja i objavljenih radova, niti mi smeta ako neko bolje radi nego što to čini Muzej žrtava genocida, koji vodim pet godina pa sam i odgovoran za sve što se pojavi pod njegovim imenom.

Svojevremeno sam polemisao i sa predsednikom „Jadovna“ i sa pomenutim akademikom. Svoja mišljenja sam potpisivao punim imenom i prezimenom, nisam govorio protiv drugih ličnosti ako nisu bili u prilici da mi odgovore, nisam majstor hodnika i zakulisnih radnji!

Sa stomatologom sam završio sa tekstom „Zar da me stomatolog učiistorijskim naukama, drugi i poslednji puta“, koji je objavljen na zvaničnom sajtu Muzeja žrtava genocida. To ubeđenje nemam nameru da menjam niti da reagujem na bilo kakve njegove buduće predloge.

Nisam završio sa Krestićem iz više razloga. Najvažniji je u tome što on ne voli javnu razmenu mišljenja. Ovo potvrđuje i moj tekst objavljen u dnevnim novinama „Politika“ pod naslovom „Šta bi sa memorijalom na Ušću?“ Krestić nije javno odgovorio već je čekao povoljnu priliku da reaguje. I, dočekao ju je u Skupštini Srbije 22. aprila! Na dan kada sam ja bio u Jasenovcu.

Na tekst u novinama i internetu može se odgovoriti. Na reči izrečenena moj račun, kao što je to učinio akademik Krestić 22. aprila u Skupštini Srbije na sednici Odbora za dijasporu, iako je upozoren da njegov gest nije uobičajen ni moralan, branio se da je taj skup javan!

S obzirom na mogućnost uvida u njegove reči, a one se mogu lako pronaći na internet stranici pomenutog odbora (www.parlament.gov.rs…), kvalifikacije koje je dao pred dvadesetak učesnika razgovora, primoravaju me da mu otpišem ne očekujući njegovu javnu reakciju. Moja odluka da reagujem nastala je nekoliko dana ranije iako sam želeo da ignorišem njegove neprimerene reči.

Krenimo redom:

Udruženje građana „Jadovno 1941“ nastupilo je u drugoj polovini 2018. I početkom 2019. godine sa inicijativom da se zločin nad pravoslavnim Srbima u NDH nazove imenom „Pokolj“, imenicom koja bi bila (trebala da bude)  analogna terminima „Holokaust“ i „porajmos“, a koji se koriste u zaobeležavanje istorijske sudbine Jevreja i Roma u Drugom svetskom ratu (o tome ima više tekstova na www.jadovno.com).

Potom je Udruženje 18. marta 2019. U Beogradu na konferenciji za medije predstavilo svoje zaključke. Tom prilikom govorili su doktor stomatologije Dušan Bastašić, istoričar akademik Vasilije Krestić, istoričar dr Nikola Žutić i diplomirani inženjer Momčilo Mirić (snimak sa konferencije može se pronaći na internetu ).

Ne želim da previše komentarišem Bastašićeve reči iz više razloga osim što ću da upitam zašto su odbacili srpske reči kao što su „pogrom“, „istrebljenje“ i „zatiranje“ i odabrali upravo ime „Pokolj“!

Potom da upitam: Kakve veze taj pojam ima sa ekonomskim terorom, konfiskacijom imovine, getoizacijom, organizovanjem grupnih i masovnih ubijanja, prisilnim prevođenjem na rimokatoličku veru, proterivanjem na teritorijuokupirane Srbije?

Uz sve to, Bastašić ne govori da je to inicijativa nego koristi pojam „odluka“ naglasivši da će ubuduće istoričari u svojim stručnim radovima koristiti upravo termin „Pokolj“ i preporučuje novinarima i drugim okupljenim na konferenciji da „o ovoj našoj odluci obavestite naše prijatelje“, kao da je usvajanje termina „Pokolj“ svršena stvar.

Snimak konferencije pokazuje da akademik Vasilije Đ. Krestić ističe da „pruža podršku sa osobitim zadovoljstvom“, kao pripadnik naroda koji je postradao u pokolju i „čovek koji se bavio problemom genocida“.

On misli daje „inicijativa jako dobra“, a da je šteta da takve inicijative na podržavaju ljudi na čelu države, u ovom i ranijem periodu. Krestić hvalospevno pozdravlja gospodina Bastašića i siguran je da će Banja Luka zahvaljujući njemu i njegovoj inicijativi dobiti „memorijalni centar srpskog stradanja“.Akademik smatra da konferencija treba da posluži onima „koji sa vrha odlučuju“ da nikne Memorijalni centar u Republici Srbiji.

Memorijalni centar u Banja Luci bi vodili, po Krestiću, „ljudi koji su se okupili oko Bastašića“. Potom izražava svoju tugu što će memorijalni centar na Sajmištu biti podignut kao spomen „žrtvama fašizma“.

Na ovom mestu trebalo bi da zapitam akademika Krestića što on, kao pripadnik establišmenta, u protekle četiri decenije, nije učinio ništa da se od Sajmišta napravi memorijal, nego smo danas svedoci postojanja teretane i vrtića, restorana…

Na kraju akademik veli „Što se tiče samog naziva… odlučili smo se za„Pokolj“, dodajući, „ali mislim da ovaj predlog sasvim odgovara i ne bismo trebali da pametujemo, jer nas ovaj termin okuplja“.

Drugi govornik, koji je Dušanu M. Bastašiću pružio podršku bio je dr Nikola Žutić, naučni savetnik iz Instituta za savremenu istoriju u Beogradu (kome Bastašić neosnovano dodaje u titulu profesora). Izgleda mi da Žutiću prija manir „ti meni serdare – ja tebi vojvodo“, pa se obraća auditorijumu: „Nužno je dakle da se što pre terminološki ukoreni u srpski narod i istoriografsku struku pojam koji je predložio doktor Bastašić, a to je pokolj, ja sam ga odmah prihvatio kada me je Bastašić nazvao i saopštio tu svečanu odluku“.

Svojevremeno je Nikola Žutić objavio širi tekst „Antisrpski falsifikati u udžbenicima istorije“ koji se u različitim verzijama pojaviona nekoliko internet sajtova.

S obzirom na to da je Muzej žrtava genocida pomenut u negativnom kontekstu reagovao na zvaničnom sajtu Muzeja tekstom„Šta je Nikola Žutić hteo da kaže?“ Posle nekoliko dana sedeli smo u mojoj kancelariji i, po dobrom srpskom običaju, razgovarali o sijaset tema pa i otome da bi se trebalo pozabaviti istraživanjem ratnih stradanja njegovog rodnog kraja a što bi Muzej mogao da novčano pomogne.

Na pomenutoj konferenciji Nikola Žutić je u kontekstu pitanja broja stradalih u Jadovnu kazao: „Na kraju da kažem nešto o nesretnim brojevima stradalih, koji su rak rana srpske istoriografije i publicistike.“ Polazećiod radova Đure Zatezala i njegovog broja od 42.000 stradalih Srba Žutić ide dalje dolazeći do sledećih podataka koje samouvereno saopštava:

„Ja sam došao do arhivskog dokumenta koji ima forme i sve osobine originalnog dokumenta. Inače sam radio u Arhivu Jugoslavije, pa donekle znam što je originalni dokument, što je falsifikat. Taj popis pominje neverovatan broj do oko 100.000 ’rashodovanih‘. To je termin koji se koristi u tom dokumentu. Dokument ima uredno napisano zaglavlje iz kog se vidi da je to državni dokument NDH, ima kancelarijski arhivistički broj. U zaglavlju stoji: ’Nezavisna Država Hrvatske, Redarstvenoravnateljstvo, Gospić Gericht konz. 1‘.“

Miodrag Linta: U NDH je počinjen genocid, a ne pokolj

Ne podržavam odluku udruženja „Jadovno“ da se masovni zločini ustaša nad Srbima kvalifikuju kao pokolj!

Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta rekao je da ne podržava odluku Udruženja građana “Jadovno 1941.” kojom se zločin genocid nad pravoslavnim Srbima tokom Drugog svetskog rata od strane NDH imenuje kao pokolj.

On je ukazao da termin “pokolj” ne ukazuje na ključnu činjenicu da je postojala jasna namera ustaškog režima da srpski narod u NDH bude fizički uništen, saopšteno je iz Saveza Srba iz regiona.

“Pitanje imenovanja masovnog stradanja srpskog naroda u NDH je velika tema koja se ne može rešiti bez ozbiljne i duge diskusije u kojoj bi učestvovale sve relevantne naučne i stručne institucije i ugledni pojedinci iz Srbije, Republike Srpske i međunarodne zajednice”, naveo je Linta.

Linta se slaže sa mišljenjem Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica da imenovanje genocida nad Srbima u NDH pojmom “pokolj” neće doprineti internacionalizaciji ove tragične teme i može da ima negativne posledice, a na unutrašnjem planu stvara nejasnoće i nedoumice.

On veruje i da je Udruženje građana “Jadovno 1941.” navedenu aktivnost preduzelo sa najboljim namerama, odnosno da bi se otkrila istina o stradanju Srba.

Linta smatra da je pojam “genocid” najprikladniji i najprecizniji termin za monstruozno istrebljenje i zatiranje koje je srpski narod doživio u NDH.

“Svi postupci ustaškog režima nedvosmisleno potvrđuju tezu o postojanju genocidne namere da se srpski narod u NDH potpuno uništi tako što bi se trećina fizički likvidirala, trećina proterala, a trećina nasilno prevela u katoličku veru i pretopila u Hrvate”, naveo je Linta.

Linta je rekao da su vlasti NDH u ostvarenju uništenja Srba imale veliku podršku Katoličke crkve i drugih institucija hrvatskog društva, podsećajući da je osnovna karakteristika masovnog zločina nad srpskim narodom u NDH je surovost i sadizam, odnosno korišćenje noževa, maljeva i drugog hladnog oružja i uživanje u nepojmljivom mučenju žrtava pre likvidacije.

Hajdemo još malo o Žutiću: Po zvanju je doktor istorijskih nauka, ima i zvanje naučni savetnik, autor je desetak monografija i više desetina naučnih članaka i zbog toga zauzima ugledno mesto u istoriografiji. Ali! To „ali“ je nastalo zbog toga što je dozvolio sebi da citira podatke iz izmišljenog dokumenta koji cirkuliše u sajber prostoru, a koji ne postoji ni u jednom arhivskom fondu!

U pitanju je senzacionalistički apokrif, koji, što bi Žutić trebalo da zna, pod udarom spoljašnje i unutrašnje kritike momentalno otpada kao notorna izmišljotina. Na Žutićevo opširno citiranje tog „dokumenta“stomatolog ćuti a akademik, koji je decenijama „guru srpske istoriografije“ i kreator sve kadrovske politike prestoničke intelektualne scene  – odobrava!

Dr Nikola Žutić „dokument“ uzima za ozbiljno pokazujući da je loš đak svog učitelja akademika Krestića, da nikada nije, iako se hvali da je bio arhivista od zanata, radio pravi posao sa dokumentima (a sam zna šta je u depoima Arhiva Jugoslavije radio što bi možda i zaslužilo da stavi u memoare).

O tom „dokumentu“ 25. avgusta 2018. na portalu „Stanje stvari“ objavio sam tekst „Ko i zašto (zlo)upotrebljava veliku srpsku tragediju“ u kome sam pokazao sve prevare: dokument nema pečat, nema spoljašnje karakteristike kancelarijskog poslovanja NDH, koristi termin „Jevreji“ koji ustaše nisu upotrebljavali već etnonim „Židovi“, korišćena su ćirilična slova…

Teško je shvatiti da se Nikola Žutić „navukao“ na prevaru tim pre što je, kao višegodišnji arhivist, morao da bude kritički orijentisan i opredeljen istoričar. Ovako, on se, citirajući falsifikat u prisustvu akademika, iskazao nedostojnim svojih zvanja i doveo u pitanje gotovo sve što je do sada dobro uradio.

Republički centar za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica iz Banje Luke izrazio se negativno o inicijativi Udruženjagrađana „Jadovno 1941.“ da se genocid nad Srbima nazove „Pokolj“ (može se naći na zvaničnom sajtu Centra). To je izneto u dokumentu „Mišljenje nainicijativu Udruženja građana „Jadovno 1941“ o preimenovanju genocida nad Srbima u NDH“.

Mišljenje je elaborirano na tri stranice i upućeno 19. aprila 2019. godine Miodragu Linti predsedniku Odbora za Srbe u regionu Skupštine Srbije.

Ukratko, kako je rečeno: Bastašićeva inicijativa je „sporna sa najmanje tri aspekta posmatranja – istoriografskog, kulturološkog i nacionalnog, te su pozvali institucije Republike Srpske i cjelokupnu srpsku javnost da ovaj dokument odbace kao štetan i nepotreban“.

Katedra za savremenu nacionalnu istoriju Filozofskog fakultetaUniverziteta u Banja Luci, Katedra za nacionalnu istoriju Filozofskogfakulteta u Istočnom Sarajevu i Javna ustanova Spomen područja „DonjaGradina“ izrazile su saglasnost sa stavovima iskazanim u saopštenjuRepubličkog centra za istraživanje rata iz Banja Luke.

Četiri državne institucije su, dakle, odbile inicijativu stomatologa iz Banja Luke, koji godinama pravi više štete nego koristi, kada je u pitanju memorijalizacija i istorijska istina o stradanju Srba u NDH.

Sa istoriografskom metodologijom koja je pružena na konferenciji za štampu stomatologa Bastašića, akademika Krestića i naučnog savetnika Žutića ta inicijativa je bila osuđena na propast. Vreme je da se stručna javnost sa ovakvim, pseudoistorijskim i bespotrebnim, po Srbe i njihovo istorijsko sećanje štetnim, pojavama obračuna, do kraja ih žigoše i odbaci.

Veljko Đurić Mišina
Izvor: muzejgenocida.rs