Išao je „naš“ predsednik u Ženevu, na proslavu 70 godina CERNa. Naš „najbolji student prava“ šetao se sa šlemom na glavi, razgledajući postrojenja u kojima najbolji umovi na planeti odgonetaju tajne univerzuma, koje je sam Tvorac zagonetnuo. CERN je možda i najveći poduhvat koji je čovečanstvo do sada izvelo.
U svome obligatnom obraćanju našoj namučenoj javnosti naglasio je da treba da povećamo ulaganje u nauku. I da radimo na dovođenju stranih univerziteta.
(Obećao je da će duplirati – inače beznačajna za CERN – sredstva koja Srbija uplaćuje za tamošnja istraživanja.)
Teško je oteti se utisku da „naš“ predsednik vidi visoko obrazovanje i naučnu zajednicu kao živinarsku farmu – uložićemo novac, poboljšaćemo uslove, pa će i proizvodnja (jaja) biti veća. A samim tim i prihod. U aferi litijum već mu se – u obraćanju naučnoj zajednici – omaklo da država već godinama troši sredstva na naučnike, i da je vreme da joj naučnici vrate. Da snesu jaje od litijuma, biće. Kao da je ulaganje u nauku i naučnu zajednicu isto što i plaćanje muzike u kafani – mi dajemo pare, a vi pevate ono što mi želimo da čuemo.
I uopšte čitava ta družina koja vlada našim društvom i odlučuje o našim životima, a koja se ispilila ispod Brozovog šinjela, deli – reklo bi se – materijalističku paradigmu s kraja XIX veka, izraženu Džejmsovim rečima da „mozak luči misli, kao što bubrezi luče mokraću“. Nemoguće je drugačije objasniti njihov odnos prema obrazovanju i nauci. (Navedenu izjavu je jedan filozof prokomentarisao rečima: „Kada Vas čujem da tako govorite, čini mi se da bi to moglo biti istina.“ Tom sarkazmu nemamo šta da dodamo, naročito kada se u materijalističkom maniru izjašnjava „naš“ predsednik: treba da omogućimo mozgovima našeg društva bolje/profitabilnije lučenje.)
Već je u više navrata pominjao kako treba da dovedemo „prestižne strane univerzitete“ u Srbiju. Stručnjaci koji završe državne fakultete u Srbiji vrlo lako iz Srbije odlaze i nalaze posao u nekim drugim zemljama. Biće da nije problem u fakultetima. Pre se čini da su neki iz okruženja „našeg“ predsednika odlučili da ulože svoj (teško zarađeni) novac u visoko obrazovanje (ne svoje, naravno, oni su za sebe već sasvim dovoljno pametni), pa su im potrebni brendovi. A „naš“ predsednik će to i da im omogući, daljim dezavuisanjem naših univerziteta, instituta i naučnika.
Da podsetimo sebe, javnost i „našeg“ predsednika sa njegovom kamarilom: najvažnija stvar za visoko obrazovanje je autonomija univerziteta. Nemešanje politike u nauku je vekovna tekovina civilizovanog sveta.
Najvažnija stvar za naučni rad je sloboda – sloboda misli, reči, i dela.
Bez slobode u traganju za istinom nema nauke.
Хахаха, одлична слика, баш пристаје нашем председнику… а и текст је одличан, колико видим пренесен са фејсбука. Не знам ко стоји иза тог налога на фејсбуку, али са свим текстовима се слажем.