Kraj 2021. obeležava događaj koji će nam svima ostati u sećanju. Jednog sunčanog decembarskog subotnjeg popodneva Srbija je zaustavljena. Na sat vremena, ništa strašno. Desio se sveopšti građanski protest. Desile su se „srpske litije”!
Povod? Uh, teško pitanje! Sveopšte nezadovoljstvo? Gušenje sloboda? Medijsko ispiranje mozga? Tajni aranžmani sa velikim korporacijama? Zagađenje? Potencijalna kontaminacija zemlje i vode? Donošenje nakaradnih zakona?
Verovatno od svega toga pomalo, a samo jedno, sigurno ne. Nezavisno od uzroka, skupila se „bedna šačica” i horski udari po režimu ni manje ni više nego blokadom puteva i saobraćajnica. Građanska neposlušnost, kažu. Da stvari budu gore (po režim), poznati sportisti pružiše protestima direktnu ili indirektnu podršku.
Nakon panične reakcije vlasti, izveštavanja o prisustvu „dvadesetak” ljudi na protestu, infantilnog odbijanja da se uvaži realnost, tradicionalnog inaćenja, stvari „legoše na rudu”. Režim doživi „epifaniju”, uvide nakaradnost „tamo nekih zakona”, koji bi, da nije bilo sveopšte pobune, glat’ prošli u „predstavničkom domu”, sa ili bez javne rasprave. Ma, kakva „rasprava”, a naročito „javna”, nismo mi u kafani, u ime naroda saopšti napredno-radikalski narodni opunomoćenik.
Tamo neki zakoni ticaše se eksproprijacije (E) i referenduma (R). Dva pojma (a ovaj prvi naročito) do juče znana samo pravnicima i „en-dži-oistima”. No, da ne bude dosadno, skeptici postaviše pitanje: ma kakve veze imaju E i R i tamo neki „Rio tinto”? Sumnjičavi stručnjaci postaraše se za to pitanje, te se ekologija nametnu kao top-tema, a vlast se nađe u čudu! I ko bi rek’o čuda da se dese, AV zakone odnese!
Zašto je ekologija „trn u oku” vlasti? Šta se krije iza te priče? Zašto je taj narativ uzdrmao vlast kao ništa drugo poslednjih godina? Ko je dobio, a ko izgubio u ovoj igri?
Brojni su faktori, hajde da osvetlimo neke!
Prvo, blizina izbora. Ne ide da se talasa i da se narod uznemirava. On treba da bude miran, da mu se dâ malo love, zamrznu prethodno podignute cene, pojača Jutarnji Rijaliti, i tako anesteziran izađe aprila i uzvrati uslugu svome Gospodaru. Još ako bude lepo vreme, kud ćeš lepše priče?
Drugo, ekologija je popularna (malo i populistička) tema! Tiče se svih – i levih i desnih, i četnika i partizana, i monarhista i republikanaca, i crnih i belih i žutih, svih! Svi ‘oće vazduh, vodu i zemlju, naravno i Sunce. Ovo potonje vlast nudi u „ružičastim” bojama, a trenutno nema ponudu za prva tri elementa! Ispadoše namireni samo „Ovnovi” – ostalih 11 „znakova” ostadoše žedni, bez vazduha i na klimavom tlu!
Upravo u nedostatku adekvatne ponude, jedina opcija beše – strateško povlačenje! Strategija je ovakva – priznaj, povuci se, umiri, i onda napadni! I zaista, nije prošlo ni 10 dana, režim naoštri „artiljerijsku paljbu”, ovoga puta ni manje ni više nego po umetnicima, čak i onim vrhunskim. Ma ko ih šiša, koga interesuju te umetničke baljezgarije, reče opet naš napredno-radikalski narodni opunomoćenik, a pridružiše se druge „moralne gromade”.
Konačno, da otvorimo pitanje dobitnika i gubitnika. Jedno je sigurno, vlast je ustuknula, a pobedu pripisujemo narodu, onom osvešćenom, naravno. Iako je ovo „Pirova pobeda” u sizifovskom poslu obaranja autoritarne vlasti, podsticaj je dat onome kome i treba: uspavanom apstinirajućem delu naroda. Ako ova „afrička šljiva” ne deluje na njih, ne znam šta bi moglo? Budite se, dok još nije kasno!
I tako, malo izbori, malo ekologija, malo „kreni-pokreni”, malo „stani-pa-napadni”, ništa novo u zemlji „Nedođiji”. Likovi isti, dok nam „loši krojači sudbinu kroje”, ali pojava „Svetoga Sava” kao da osvetli put kojim treba ići! Jedina šansa je u ovome: dobra organizacija sa jasnim ciljevima, na desetine manjih pobeda, i „okrunićemo” i ovu vlast sa ili bez žuljeva!
autor:Aleksandar Mojašević
