Nedelja je u Srbiji postala najzanimljiviji dan. Odmah posle porodičnog ručka počinje rijaliti program u kojem učestvuju najznačajniji državni funkcioneri. Šta se sve tu može čuti? Kakvi zapleti? Kakvi obrti? Uglavnom, zanimljivije je nego u indijskim serijama. Ovog vikenda su u glavnoj bili predsednik vlade, jedan narkoman i jedan reketaš. Statirali su i pripadnici policije u punoj borbenoj opremi. Željno očekujemo nastavak serijala. Naravno, već sledeće nedelje.
Da nije tužno, bilo bi smešno. Srbija se u svakom pogledu valja u blatu. Onime što gledamo iz nedelje u nedelju se razara i ono malo institucionalnog aparata koji se održao. Čak i da to nije namera predsednika vlade, Srbija se nezaustavljivo kreće ka nekoj vrsti diktature. Institucije se raspadaju, one više neće moći da obavljaju svoje funkcije i o svemu će se pitati jedan čovek.
Zabrinutost građana Srbije je očigledna. Na Tviteru se tokom nedelje najviše delila fotografija iz jednog udžbenika, a na kojoj je definicija „cezarističke diktature“. Prema ovome „cezarističku diktaturu karakteriše neograničena samovolja diktatora koji državu i podanike drži u stalnoj pretnji vanrednim stanjem ili proizvodnje okolnosti (spoljašnji i unutrašnji neprijatelji, izdajnici) koje zahtevaju uvođenje vanrednog stanja. Takođe, diktator podgreva nadu podanika obećavajući i najavljujući otvaranje velikih privrednih radova koji će omogućiti ekonomsku stabilnost, zadovoljstvo i sreću svima. (…) Diktator javnost obasipa uz pomoć opakih propagandista (lažova i zlotvora) senzacijama. Senzacije uništavaju vrednosti i vrednosni sistem, a javnost i javno mnjenje pogrešno usmeravaju.“ Ova definicija se uči na Pravnom fakultetu, Filozofskom fakultetu i Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Čitaoci Fonda strateške kulture neka sami procene da li se ovom definicijom može obuhvatiti i stanje u današnjoj Srbiji.
Fond strateške kulture
