Čiji je (ne)prijatelj Muhamed bin Zajed

1
906

Zašto srpska vlast sklapa nove aranžmane (poslove) sa prevarantima?

2014-11-25_071320Ima li nekoga ko barem malo nije iznenađen višednevnom posetom predsednika Srbije Ujedinjenim Arapskim Emiratima? Šta će Tomislav Nikolić kod Muhameda bin Zajeda, kada je taj Arapin veliki prijatelj Aleksandra Vučića? Zar nije taj šeik vodio srpskog premijera svojoj kući na spavanje? Šta se desilo da sada, iznenada, takvo „bratski“ iskovano prijateljstvo, mora da učvršćuje Tomislav Nikolić? Predsednik Srbije je usred svoje posete Emiratima rekao i nešto što ima možda i neko „skriveno“ značenje. Naime, juče je Nikolić izjavio:

„Srbija sada ima čvrst, jak, stabilan oslonac od koga ne traži ništa besplatno, već traži samo da može da razvija svoju ekonomiju, da može mirno da radi, da može da proizvodi i da prodaje. Mislim da su ta vrata širom otvorena i ostaje na nama, na našim privrednicima, vladi, komori da iskoriste mogućnosti za kojima vape druge države i do kojih sigurno nikada neće doći“.

Kako je moguće da Srbija tek sada, kada je Emirate posetio predsednik države, ima (u Emiratima?) „stabilan oslonac“? Pa zar nam premijer Vučić ne tvrdi da je prijateljstvo, kako njegovo lično sa bin Zajedom, tako i srpsko s Emiratima), neuništivo i stabilno, gotovo kao i Beograd na vodi. A to Vučićevo prijateljstvo s arapskim šeikom nije od juče – ono traje godinama. Pored toga, zašto predsednik Nikolić mora da se pravda, govoreći da Srbija „ne traži ništa besplatno“ od te bogate arapske države? Da li je neko iz Srbije tamo tražio da dobije nešto besplatno? Ako jeste, ko je to bio? Tek sada se Nikolić nada da će veliki Vučićev prijatelj bin Zajed nešto preduzeti da se Srbiji omogući da uđe na to malo, ali izuzetno bogato arapsko tržište. Srbija kao da se umorila (ili bar tako zvuče reči šefa države) od nekakvih ranijih obećanja, koja su se odnekuda izjalovila, pa sada traži da samo može tamo (u Emiratima) „mirno da radi i prodaje svoje proizvode“. S jedne strane Nikolić kumi i moli da mu se otvore vrata, a na drugoj kaže (veruje, pretpostavlja) kako su ta vrata sada širom otvorena. On ih je, uveren je, otvorio? I sada, na takva „otvorena vrata“, koja svojim snažnim plećima predsednik pridržava, treba da navale predstavnici srpske propale privrede.

Da Vas podsetimo:  U bazu podataka unesena 89.273 dokumenta za 34.930 Srba ubijenih u ratu

Mi smo tamo – hvali se predsednik Srbije – bili kao specijalni gosti kao ljudi koji su došli iz bratske države, koji su bratski dočekani i koji imaju pravo da se upoznaju s time da i u Emiratima ima problema. Eto, jedan „krunisani“ srpski vojvoda priča o „bratstvu i jedinstvu“. Ovog puta, o „bratstvu“ s narodom s kojim Srbi nikakvih kulturnih, tradicionalnih, pa ni trgovinskih veza nikada nisu imali. Bratstvo, iznenada rođeno zbog novca! Zbog novca kojeg nema i kojeg (sva je prilika) nikada neće ni biti. Ostaće samo „golo“ bratstvo, onakvo kakvo se u arapskom svetu najviše ceni u druženju s kafirima.

Da bi ovakav „filmski“ zaplet bio doveden do ekstatičnog kraja, iz predsednikovog kabineta stižu uveravanja „da će investicije UAE u Srbiju biti brzo i efikasno realizovane“. To je rečeno tako u množini (investicije), da ostaje sasvim nejasno o kakvim se UAE ulaganjima u Srbiju tu radi. Ili, ostalo je nejasno da li su Vučićevi i Nikolićevi „prijatelji“ uopšte krenuli da bilo šta iz svog investicionog „arsenala“ realizuju u na prostoru na kome živi njihov „bratski“ srpski narod. Šta je istina? Ono što nam godinama priča premijer ili ono što nam sada saopštava predsednik države? Ili se priča i jednoga i drugoga svodi samo na olako izrečena obećanja, iza kojih nema nikakve osnove u realnosti? Navodno, Arapi su spremni da kupuju srpske prehrambene proizvode? Kakve proizvode? Šta će nam Abu Dabi, kada sve što proizvedemo u prehrambenoj industriji možemo bez problema da izvezemo u Rusiju. Ili tako pokušavamo da se dodvorimo bolesnom zahtevu EU, koja od Srbije traži (a srpska vlast na to pristaje) da ne razvija svoju poljoprivrednu proizvodnju i da ne povećava izvoz u Rusiju.

uae-52813Najzanimljivija je i najporaznija jedna predsednikova izjava koja je prošla, maltene, nezapaženo u srpskom medijskom prostoru. Naime, Nikolić nam je otkrio „toplu vodu“, rekavši:

„Imali smo poverenja u svetski sistem, posebno bankarski, za koji se ispostavilo da je velika prevara“.

Ko u klin ko u ploču. Ako je to tako kako tvrdi predsednik Nikolić, tada se nameće pitanje, zašto srpska vlast sklapa novi aranžman sa prevarantima? Koliko znamo, Nikoliću uopšte nije palo na pamet da kritikuje nedavni sporazum sa MMF-om, koji je premijer Vučić nazvao „veoma važnim“? Zbog čega se predsednik države, predsednik vlade i „uvaženi“ srpski ministri ponašaju kao da su naivne curice, čobanice koje gradski mangupi zavode tako što im lažno obećavaju svetla velegrada? Građanima Srbije je potrebno da vlast počne ozbiljno da radi na oporavku domaće proizvodnje, posebno u poljoprivredi kao najvažnijem srpskom resursu. Dosta je priče o fabrikama čipova vrednim nekoliko milijardi evra, o proizvodnji borbenih aviona i raketa velikog dometa, o navodnjavanju za koje su stručni samo arapski beduini, o Beogradu na vodi, kanalu Dunav-Morava-Vardar i sličnim megalomanskim projektima, koji postoje samo u glavama prevaranata ili onih koji nemaju pravu predstavu o svetu u kome žive i deluju.

Za www.koreni.rs

D. Gosteljski

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime