Žalosno je ali je istina da mi u Srbiji zapravo ne znamo koliko nam ljudi umire i koliko ih je umrlo od kovida. Vrednost zvanično objavljivanih podataka je najblaže rečeno krajnje problematična – opšte je poznato da je broj i obolelih i umrlih izvesno daleko veći.
Gotovo je suvišno podsećati da su novinari BIRN-a otkrili i dokumentovali da su tokom 2020. postojale uredno popunjene potvrde o smrti u kojima je kovid kao uzrok naveden u preko 10.000 slučajeva, a da je istovremeno javnosti zvanično saopštavan višestruko manji broj, oko 3.000.
Suočena s tim činjenicama i reakcijama javnosti, Vlada nije mogla izbeći formiranje Komisije za analizu smrtnih ishoda. Međutim, po svemu sudeći, Komisiju je formirala zbog toga da bi se ova ogromna razlika pokušala zataškati, a ne da bi se objasnila. Jer i kad je zvanično saopštila da je u Srbiji od kovida u 2020. preminulo 10.356 ljudi, zataškan je bitan detalj – ovaj broj je utvrđen samo na osnovu potvrda o smrti u kojima su lekari tokom prošle godine kao uzrok smrti naveli kovid. Dakle podatak o 10.356 preminulih, iako je predstavljen kao najveći mogući broj, zapravo je najmanji mogući, dobijen samo sabiranjem potvrda o smrti koje su po redovnoj proceduri stizale u Republički zavod za statistiku. Nije vršena nikakva revizija drugih mogućih slučajeva. Sličnu situaciju izvesno možemo očekivati i u vezi s podacima za 2021.
Statistički podaci o „višku smrtnosti“, odnosno povećanom broju umrlih u odnosu na petogodišnji prosek govore o oko 30.000 mrtvih više u nepune dve godine. Ilustracije radi, Srbija je toliko mrtvih ukupno imala u bitkama na Ceru, Kolubari i Kajmakčalanu.
Uprkos svemu tome, Vladi ne pada na pamet da odgovori na pitanje kako je ovakvo bezočno manipulisanje podacima i obmanjivanje javnosti uopšte moguće.
I pre neki dan gostujući na televiziji premijerka Brnabić je ignorisala to pitanje kao da ne postoji. Umesto da odgovori, odbacila je sve kritike na račun Kriznog štaba, Vlade Srbije i predsednika Srbije Aleksandra Vučića u vezi sa borbom protiv korona virusa pomoću uobičajene paušalne diskvalifikacije kritičara: „Ti ljudi ni u jednom trenutku ne razmišljaju kako možemo da pobedimo pandemiju, već kako da virus iskoriste u političke svrhe“.
To nije ništa neobično. Premijerka ne odgovara građanima ni na brojna druga, u vezi s borbom protiv pandemije odavno otvorena pitanja. Pre svega zašto je Vlade Republike Srbije sve podatke o svim nabavkama lekova, testova, medicinskih sredstava, zaštitne lične opreme i drugih neophodnih sredstava i opreme radi lečenja obolelih proglasila za „strogo poverljive“?
Pa onda, na primer, koliko smo imali respiratora pre epidemije kovida 19? Koliko ih sad imamo? Koliko smo ih kupili u toku epidemije? Koliko ih je isporučeno? Koliko javnog novca je potrošeno za to? Šta znamo o ceni, drugim uslovima nabavke, posebno o kvalitetu respiratora? Šta o tome da li je nabavka nepoznatog ali, po kontradiktornim izjavama zvaničnika, ogromnog broja respiratora (za šta je potrošeno više desetina, verovatno i stotina miliona evra) bila opravdana „spasavanjem ljudskih života“?
Da li je suvišno podsećati premijerku da je svojevremeno i ljude koji su postavljali ova sasvim legitimna pitanja diskvalifikovala kao „one koji ne žele dobro svojoj zemlji“? I da je obećala da će odgovore na njih dati „odmah po ukidanju vanrednog stanja“. I da je vanredno stanje ukinuto pre godinu i po dana, a da ona po običaju obećano nije ispunila.
Ali sve navedeno nije povod za ovaj tekst. Povod je mnogo sitniji: radi se zapravo o samo nekoliko reči kojima je premijerka Srbije ocenila epidemiološku situaciju u Srbiji. Gostujući na svojoj omiljenoj TV Pink, u svojoj omiljenoj emisiji „Hit tvit“, rekla je: „Situacija nije naivna“.
Nije naivna? Na dan kad je od kovida umrlo 69 ljudi, što je do sada najveći broj umrlih u jednom danu od ove opake bolesti u Srbiji, i kad nam je dugo, danima pre toga svakog dana od kovida umiralo više desetina ljudi.
Taj broj, sedamdesetak mrtvih u jednom danu, za zemlju od oko 7 miliona stanovnika je ogroman. Pomnožen sa recimo 200 koliko puta Kina ima više stanovnika, ili sa 20 koliko puta više ih ima Rusija, ili 12 koliko puta više ih ima Nemačka – to daje 14.000, odnosno 1.400 ili 840 mrtvih u jednom danu. Možete li da zamislite premijere tih zemalja kako situaciju u kojoj danima umire toliko ljudi nonšalantno opisuju rečima „nije naivna“.
Neprijatno je videti da je to u Srbiji ipak moguće. Naravno, ceo famozni nastup premijerke je samo još jedna u dugom nizu potvrda spremnosti da se izbegava odgovornost, diskvalifikuju politički protivnici i svako ko si dopušta da misli kritički, dok se uporno retušira slika stvarnosti. Ali ipak opisivati situaciju sa „nije naivna“ u zemlji koja je po broju umrlih u odnosu na ukupan broj stanovnika žalosni lider u svetu i koju ogroman broj građana (ne samo oni koji svakodnevno zauvek ispraćaju svoje rođake i prijatelje) doživljava kao katastrofalnu i tragičnu, nije samo jadan, providan pokušaj retuširanja stvarnosti nego i nešto još gore – teško nadmašiv primer cinične politikantske bezosećajnosti.
autor:RODOLJUB ŠABIĆ
