Cirkus zvani škola iliti online nastava

1
186
Foto: printscreen

Ima jedne naročite milosti Božije kod glupih ljudi a to je – što nemaju saznanje da su glupi, inače bi pali u očajanje. Ali to im ne smeta da budu drski i bezobrazni kad god i gde god se može, jer glupoća i drskost su sestre, da nameću svoje stavove i da podmuklo igraju kada kategorički neko odbije iste. Ti takvi ljudi su moćna oružja globalističke priče jer ih onaj iz senke namešta i napujdava kako mu se sviđa, uglavnom medijski. I onda se glupoća umnožava do nivoa apsurda a moral srozava do nivoa životinje (i ispod toga). Rialiti je najbolji i najekstremniji pokazatelj takvih prljavih priča ali je istorijat mnogo dug. Kod nas Srba, što je od komunizma naovamo televizor učinio zla, pa, najgore vojske sveta nisu toliko uspele. Pre neki dan, tačnije juče, nešto gledah na Jutjubu, pa videh neku scenu iz jedne degutantno-debilsko-krembilske popularne naše serije „sa rekordnom gledanošću“ i rekoh ‘ajde baš da je pogledam, možda ja imam isuviše ekstreman stav. Ne, ja imam i blag stav. Njih treba tužiti za uvredu srbske časti i srbskog seljaka jer ga prikazuju kao debila i morona, poluretardiranog, sa već toliko isforsiranim ‘bajagi južnjačkim akcentom (ustvari, ono više ni budali nije smešno) a sve je to deo debilizacije jer se „naš čovek“ prvo time nakljuka (kao nekad „Žikom“), onda mu se pevačice koje čitaju Tolstojevskog izvrište sa Pinka a onda ga betonira rialiti u večernjim časovima i on, tako đavoiman, napunivši baterije besmislom i đavolštinom, savršen je projekat novog svetskog poretka da mu se šapne u uvo: “Ti možeš, ti znaš, samo napred, pobeđuješ!“

E, to takvo, na tim temeljima izgrađeno društvo onda izgubi kompas između stvarnog i nestvarnog i onda je takvom društvu, neozbiljnom, drogiranom, sa Miki-Maus zrelošću svesti moguće i da mu ponudiš i bolest koja nastaje i nestaje kad kome treba, otvaraš i zatvaraš škole kad hoćeš, jednog dana stisneš neko dugme i svi odemo u vazduh ali šta ima veze: show must go on. Takvo paralisano društvo, dakle, pravu opasnost ne oseća jer se žaba već skuvala i onda oni koji još nisu dovršeni procesom kuvanja ili oni koji i kategorički odbijaju da se skuvaju bivaju žrtve skuvane većine ili manjine (koja uspeva da vlada preko bezobrazluka) i …tu priča počinje.

Sav ovaj uvod (a pomenute teme, o njima mogu knjige da se napišu) je sagledavanje kroz pakao naše narodne duše, u kome se ona trenutno nalazi, kako mi u svim sferama, budući tako opakljeni, vrtoglavo jurimo ka dnu, ali mene posebno zanima jedna u koju imam neposredan uvid a bojim se da katastrofa previđanja iste nimalo nije ozbiljno saglediva osim kod nas možda koji imamo neposredan uvid u nju. Radi se o tzv. Onlajn ili ne-onlajn nastavi- šta izabrati? Dajem, dakle, svoje mišljenje „sa terena“ (mada je to i mišljenje većine mojih kolega mada ne znam koliko su svesni pakla koji sledi ukoliko opet upali „onlajn“ o kome se šuška za jesen a možda je i to isprazna budalaština ispraznih ljudi).

Da Vas podsetimo:  Sanja Lakić: Krajišnici danas razvijaju Srbiju

Ja sam kategorički protivnik tzv. „On-lajn“ nastave jer će to, odgovorno tvrdim, upropastiti našu već prilično oštećenu školu (raznim nerazumnim reformama koje su zabiberile nevladine organizacije jasnog porekla). Tačnije, neće je upropastiti, ono će označiti njen kraj, bar kod nas, Srba. Dakle, fame-pojavilo se jedno dete zaraženo! Dva! Uzeće vam decu! i sl. mogu takođe biti kontrolisane od nekog i namerno puštene u slobodan promet a radi prikrivanja nekih drugih stvari koje se rade. Može biti-pitanje Kosova koje se rešava, ili trajno osakaćivanje vaše dece jer da se u školu ide preko televizora, svi bi odavno tako išli. Nivo koji se postiže preko televizije je u rangu trojke a nivo koji ostaje u dečjim glavama je na nivou mršave dvojke i jedinice. Drugim rečima, nemaju blage veze sa onim što je kaobajagi učeno, čak ni dobri đaci, čak ni deca školovanih ljudi. Jedino su izvukli svoju decu oni koji su u ovom periodu plaćali privatne časove.

Predajem višim razredima Osnovne škole matematiku i odlično znam šta govorim. I ne samo ja, već i sve moje kolege koje rade i po drugim školama. Moji đaci, čak i oni najbolji, na inicijalnom testiranju, radili su i teže zadatke a zadatke iz oblasti rađenih preko televizije su svi, apsolutno svi preskakali, ma koliko ti zadaci bili laki. Ja sam, sumnjajući pre toga, na osnovu njihovih izjava, da iz jedne oblasti nemaju blage veze ništa, jednom odeljenju, dobrom odeljenju, dala skroz elementarnu stvar, trebali su da urade dva poteza šestarom i jedan lenjirom, oni nisu pojma imali o čemu se tu radi i potpuno preskočili to ili već nažvrljali neku glupost. Isti je slučaj kolega u drugoj školi koji su ostali zapanjeni neznanjem svojih đaka. A sinoć sam pričala sa kolegenicom iz treće škole, slučaj isti.

Dakle, tih 3-4 meseca su bačeni u vodu što se obrazovanja tiče.

Svaki roditelj je, normalno, zabrinut za svoje dete. Ali, nema svaki roditelj dobro rasuđivanje jer čak i oni koji misle da rasuđuju po svome, mislim da su veoma malo svesni do koje mere može raznim igrama da bude kontrolisan način razmišljanja čoveka danas. Kod nas je popularno apokaliptično zaletanje i prenebregavanje jedne fore manipulacije društvom koja se obilato koristi.

Da Vas podsetimo:  „Nad Srbima izvršen genocid, tvrdnje da su oni činili zločine su zavera velikih sila“

Prvo, dok u konkretnom slučaju država ne načini neki glup potez, Šarčevićeve izjave koje isecaju iz novina i prosvetni radnici i roditelji, mogu biti samo izjave. I Vučić je rekao da će do oktobra da vakciniše dva miliona ljudi pa mi nije poznato da je jednu ćoravu mačku vakcinisao. Na kraju, to nije borba, možda neprijatelj ko sve to smišlja i ima to za cilj, da odustanemo od škole. Bilu Gejtsu ne trebaju pametni, razvijenog razmišljanja, njemu trebaju zevači u ekrane, hipnotisani i unezvereni a ovoliko insistiranje na „digitalizaciji“ stvarno ne miriše na mudrost.

Ima jedna veoma poznata fora kada hoćeš da nešto prođe u društvu, ti onda izjaviš (mislim na političare) nešto mnogo groznije i društvo se šokira. I onda ga zamlaćuješ time neko vreme a onda kao odstupiš. I dok se društvo odšokirava i misli da je odnelo pobedu, ti mu uvališ ono što si hteo i to prođe gotovo nevidljivo jer društvo je još uvek pod utiskom onog većeg zla. A tako pripremaš teren postepeno za veće zlo koje će kroz određeno vreme sa razvijenom strategijom delovanja i proći, bar je takav plan.

E, tako i ovo. Dok se roditelji bave ovom, po svemu sudeći, poluizmišljenom, veoma čudnom i do besmisla dovedenom bolešću, da li će se ona pojaviti u školama ili neće, da li će im neko uzeti decu ili neće, u senci prolazi i pitanje Kosova, i to što ta ista deca će sutradan biti unakažena za dalje obrazovanje jer ta televizijska nastava nije adekvatna za istinsko obrazovanje dece a da bi se dovela do odgovarajućeg nivoa, za to je potrebno vreme i model koji mi nemamo.

Postoje nauke gde se nešto može nadoknaditi, ako se ispusti, zalaganjem deteta uz manju pomoć. A postoje i nauke gde se ne može nadoknaditi, kakva je matematika, ili, ako može, onda to ide uz konjske napore i, u najčešćem slučaju, brdo isterane love iz džepa roditelja jer, čak i oni koji imaju potrebna znanja da detetu pokažu, ne mogu se baviti time jer imaju i svoje poslove, i svoje kućne obaveze i, uglavnom, ne jedno dete.

Hvala Bogu, postoje roditelji koji su se na vreme otreznili i već znam neke čija su deca sama pisala zahteve da žele svaki dan da idu u školu i da im se to omogući a znam i one koji će tražiti da čas traje 45 regularnih minuta a ne ovo gde se jedva sastavljaš.

Na kraju krajeva, da ljudi stvarno padaju mrtvi na sve strane, ja bih i poverovala da je doteralo cara do duvara pa ‘ajd’, daj šta daš od tih modela za školu. Ali mislim da bi čovek koji je živeo pre 50-ak godina, možda neku više, bio zgranut ovim svepopularnim cirkusom da ga pustiš među nas i mislio bi da je došao među gomilu ludaka koja se dobro zabavlja. Prvo, testiraju te testovima čija je tačnost otprilike 50%-50%. To nije ozbiljno za igru ringe-ringe-raja a mi ovde pričamo o „zaraznoj bolesti“. I tako istestiran, zdravo za gotovo, aha, smeštaj, izolacije, ovo-ono, šou program. Neozbiljan je po meni test sa 95% tačnosti (dakle, promašuje svakog dvadesetog) za ovako „ozbiljan“ problem a tek ovaj šou program. Tako je, najozbiljnije, prošao jedan moj prijatelj. Vratio se iz SAD, pa se testirao, pa valjda nije, pa jeste, pa na kraju-jeste, da, imaš Koronu, pa ga slali na Sajam u Beograd, pa mu posle radili antitela pa onda kao-ne, ipak nemaš. Ovo zvuči kao debeo slučaj šizofrenije. On sada treba da tuži državu jer su ga možda na Sajmu i doveli u kontakt sa stvarno zaraženim a pošto je to „strašna, zarazna bolest“, dakle, potencijalno su ga tako doveli u životnu opasnost.

Da Vas podsetimo:  Bivši logoraši Jasenovca o stravičnim zločinima komandanta logora Šakića

Pre dva meseca bila sam u manastiru nadomak Čačka gde ima tridesetak monahinja. I igumanija kaže: „Nas ovde nikad ne mimoiđe nijedan virus, prehlada i sl., gledaj koliko nas je, a sad toliko zaraženih u Čačku, kod nas niko.“ Tu, u manastiru mi jedna Beograđanka ispriča da plaćaju ljude valjda po 500 evra da potpišu, kad im neko umre u bolnici, da je umro od tzv.Korone. Istu priču čula sam u autobusu od čoveka koji je sedeo iza mene kada sam od Čačka putovala do Niša, par dana nakon toga. Ja sam čula od medicinskih radnika da postoji neka respiratorna infekcija ali da je napravljen cirkus-napravljen je. Ovo sve ne zvuči, pre svega, zrelo, ali je savremeno društvo toliko valjda otupelo da sve ima prođu.

I sad, kad pogledaš ove činjenice, koliko je sve ovo ozbiljno, i onda pomisliš da neko decu pri ovakvoj ozbiljnosti hoće da svede na zabavu preko televizije i sličan šou program-ta deca neće biti ni za šta sutradan, bukvalno sve moje kolege kažu-„zatvore li opet školu, deca su završila karijeru.“ Ili neka roditelji spreme par stotina evra za časove jer, ponavljam, matematika sa televizije nije matematika sa kojom će neko jednog dana ozbiljno da se bavi. A onda će da odustane od nje. Možda i od škole. Možda će se zaposliti u fabrici. Bila Gejtsa. Ili nekog njemu sličnog. A možda je to i cilj.

Mislite o tome.
Ja rekoh i spasoh dušu.

Ivana Stojanović
Izvor: Vaseljenske / Balkanska geopolitika

1 KOMENTAR

  1. Неко намерно хоће да дебилизује нашу паметну децу. А тај неко седи у влади и зове се Шарчевић. Он прети отимањем деце уколико мали прваци не носе маске, он предлаже овакав начин школе код нас. А он? Где је он учио школу и да ли је био „он лајн“ или у школи на редовним часовима! Срам да их буде све у влади који су кумовали оваквом начину школовања и малтретирања деце. А посебно оној отуђеној владиној институцији „кризни штаб“: Да ли Кисићкина деца (ако их има!) иду у он лајн школу или у неку скупу инострану школу?

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime