Čistilište

Odbrana sopstvenog dostojanstva i nepristajanje da budeš deo izborne naprednjačke prevare odveo je narod Srbije u bojkot. Sam bojkot je doneo preko potrebno čistilište. Oni koji su na vreme ukazivali da posle bojkota više ništa neće biti kao pre bili su skroz u pravu. Trenutna srpska politička scena je najbolji dokaz uspeha bojkota. Da li to neko uvažava ili ne, manje je važno. Cilj je postignut.

Srbija ima praktično jednopartijski parlament, jedinstven u svetu po tome što će vlast kontrolisati samu sebe. Znamo i kako. Pritom utvrđeno je da ovo ne samo što su bili lažni izbori, već se na njima nemilice kralo, a neregularnosti su bile tolike, da je Srbija postala jedina država na svetu gde se ni posle nedelju dana još ne zna kolika je bila izlaznost. Što će svakako ući u anale postizbornih procesa. Dakle, bojkot je u potpunosti ogolio Vučićevu vlast i pokazao da u Srbiji nema demokratije.

Ono što je posebno dragoceno kad se bude merio uspeh bojkota to je čistilište koje je napravljeno u opoziciji i onima koji su sebe tako nazivali. Vučić je praktično učinio sve da se efekti bojkota ne vide. Smanjio je cenzus na 3 odsto, potom je overu potpisa za učešće na izborima prebacio sa notara na opštine. Kad ni to nije pomoglo, delio je preko svojih filijala potpise svakome ko se odlučio da izađe na njegove lažne izbore. Po sopstvenom priznanju puštao ih je kad god je zatrebalo i na televizije sa nacionalnom frekvencijom…

Ali ništa nije pomoglo. Svi su i na ovako nameštenim izborima ostali ispod crte. Posebno su loše prošli oni koji su potpisali Sporazum sa narodom i obavezali se na bojkot. Njihovo verolomstvo narod je prepoznao i osudio na najbolji mogući način, tako da ni razne Vučićeve prevare sa naknadnim ubacivanjem listića nisu mogle da im pomognu da pređu cenzus. Oni su dobili toliko mizeran broj glasova da im više niko i ništa ne može pomoći. Jednom rečju, trajni debakl za sve one koji su hteli da pomognu Vučiću kako bi ostvario privid demokratije u Srbiji. Ako tome dodamo da su konačno u političku penziju poslati i svi oni za koje je narod i u prethodnim izbornim ciklusima, a posebno tokom protesta, jasno pokazao da ih neće ni pod razno, uspeh bojkota je više nego očigledan.

Zahvaljujući pre svega narodu koji je smogao dovoljno snage da bojkotuje izbore i odupre se svim pritiscima Vučićevog režima, javnost Srbije je saznala i za prevare i laži oko korone. Više nema nikakve sumnje da je broj umrlih i zaraženih od ove opasne bolesti namerno smanjivan kako bi se održali lažni izbori na kojima bi Vučić i ekipa mogli da kradu i nastave sa svojim kriminalnim aktivnostima. Za svesno ugrožavanje zdravlja ljudi jednom će neko morati da odgovara. Zbog velikog broja osumnjičenih, Srbija će možda morati da osnuje poseban sud koji će se baviti isključivo prevarama na izborima i sa koronom.

Oni koji kvalifikuju Vučićev režim kao mafijaški nepotrebno greše, dajući im na važnosti. Za pripadnost bilo kojoj mafiji potrebna su, ipak, neka svojstva, osobenosti i sposobnosti koje ni Vučić, ni ljudi oko njega okupljeni, ne poseduju. Zamislite kako bi se istinski mafijaši smejali likovima poput Vulina, Martinovića, Đurića, Rističevića, Bečića, Gašića, Brnabić, Lončara, da su kojim slučajem deo njihove organizacije. Pa njima ne bi poverili ni odlazak po burek, a kamoli nešto kompleksnije.

Suština je da su Vučić i njegova ekipa na vlasti obična banda koja kotroliše i svakodnevno pustoši teritoriju koja se zove Srbija. Kao i svi banditi, uvereni su da imaju sve vreme ovog sveta za besomučnu pljačku i zastrašivanje naroda. Među banditima koji trenutno kontrolišu prostor Srbije nema neke posebne organizacije. Ono što ih vezuje je postojanje plena i način kako da ga u što većim količinama prigrabe za sebe. Ali, ono što gube iz vida to je da svaki bandit dolija kad tad. Jer banditizam nema nikakvo utemeljenje i nestaje onda kad su skroz sigurni i kad se najmanje nadaju. Tako će biti i sa ovom vlašću.

E sad, na koji način ubrzati kraj ovoj banditskoj vlasti, šta konkretno preduzeti, pitanja su koja se najčešće postavljaju u javnosti. Za opoziciju i istaknute pojedince koji su bojkotovali Vučićeve izbore predlog postoji i on je jasno definisan u tački 2 Sporazuma sa narodom. Tamo više nego jasno piše: „Pokušaj formiranja vlasti na osnovu lažnih rezultata smatraćemo aktom rušenja ustavnog poretka. Takvu vlast smatraćemo nelegitimnom i protiv nje ćemo se boriti svim vrstama otpora i građanske neposlušnosti“…

Dakle, sve je definisano. Potreban je još dogovor sa predstavnicima međunarodne zajednice koji su neoprostivo zatvarali oči pred bestijalnim ludilom koje su godinama sprovodili Vučić i ekipa. Zajedničkim pritiskom spolja i iznutra, banda nema nikakve šanse bez obzira na opljačkane resurse koje kontroliše.

Bojkot je otvorio put i stvorio preduslove. Na narodu i opozicionim političkim strankama je da samo dovrše započeto. Svaki cilj je bliži ukoliko mu se zna svrha.

Srđan Škoro
Izvor: Srpsko Ujedinjenje