Kada neko poseduje sposobnost da jedno misli, drugo priča a treće radi onda su mu politički uspeh i karijera zagarantovani. Ako mu je uz sve to zvezda vodilja lični interes, pa mu nikakav problem nije da danas bude socijalista do balčaka, sutra nezavisni predvodnik Pokreta za razvoj Dragačeva a prekosutra beskompromisni naprednjak, poput legendarnog dragačevskog magistra Slobodana Jolovića, onda za njega zaista nema zime. Onda se za njega bez preterivanja može reći da je on čovek za sva vremena, sve ideologogije i sve partije. Da nije tako zar bi magistar Jolović tolike godine opstajao i bio nezaobilazni politički faktor u Dragačevu.
Slobodan Jolović (sedi), na proslavi diplomaca Fabus-a
Dragačevci (ne)pamte
Na drugoj strani činjenica da je magistar Slobodan Jolović prvi na izbornoj listi za lokalne izbore u Lučanima, indirektna je potvrda teze da reforme, koje od 2012. godine neprestano najavljuju Aleksandar Vučić i njegova stranka, predstavljaju ništa drugo do najogoljeniji politički marketing utemeljen na kratkom pamćenju građana Srbije. U suprotnom, uzevši u obzir sve ono što je pratilo i obeležilo Jolovićevu vladavinu Dragačevom, naprednjaci bi dobro razmislili, ne da li da prvo mesto na listi povere uglednom FABUS magistru već, da li da ga uopšte uvrste na izbornu listu. Međutim pošto se politički koncept SNS očigledno bazira na demagoškim pričama o reformama i preporodu Srbije magistar Jolović, sa kojim posle lokalnih izbora 2012. godine čak ni SNS nije želela da sklapa politički savez, je postao dika i ponos Aleksandra Vučića i SNS.
– Činjenica da se Slobodan Jolović uopšte našao na listi SNS, svakome ko ume da misli svojom glavom, jasno ukazuje koliko je Vučiću i naprednjacima stalo do reformi i preporoda. Neki su možda zaboravili, ali većina žitelja Dragačeva dobro pamti kako se, dok se nalazio na čelu opštine, Jolović, čiji je manir da nikome ni za šta ne podnosi račune, odnosio prema novcu građana. Dovoljno je pomenuti samo čuveni samodoprinos koji je zaveden uprkos činjenici da ga je podržalo svega 24 procenta žitelja Dragačeva, a za koji je Ministarstvo finasija reklo da je protivzakonit. Da ne govorimo o 300.000 evra koji su potrošeni na izgradnju bazena u Guči u kome je najveća dubina 1,3 metra, zbog čega svojevremeno vaterpolisti nisu mogli da ga koriste za pripreme, čija je realna cena duplo manja. U vreme dok je Jolović vodio opštinu za žitelje Dragačeva nisu imali priliku da čuju kako se troši novac iz buxeta. Bez obzira da li je reč o izgradnji hala u Lučanima i Kotraži, bazena u Guči, motela As, kružnih tokova, rekonstrukciji Muzeja trube, sanitarnog čvora, proslavi Dana opštine ili i TV emisiji Žikina šarenica, komentar je kakav se ovih predizbornih dana može čuti u Dragačevu.
Ima neka tajna veza
Uprkos kratkom pamćenju, izbornom adutu naprednjaka, mnogi u Dragačevu se još uvek pamte sa kojom žestinom je svojevremeno Jolović kritikovaso saradnju Centra za kulturu i agencije kojoj je u marketinškom i medijskom delu bila poverena organizacija Sabora trubača, da bi pošto mu je uspelo da sa mesta direktora smeni Adama Tadića istoj agenciji, uprkos svemu, ponovo dodeljen posao. Baš kao što pamte kako je Omladinskoj zadruzi, na čijem čelu se sasvim slučajno nalazila supruga magistra Jolovića svojevremeno dodeljena naplata parkiranja u vreme Sabora trubača uprkos opštinskoj odluci, koju je gle čuda, potpisao niko drugi do magistar Jolović a kojom se funkcionerima Opštine Lučani koji vrše javne funkcije na osnovu izbora, postavljenja i imenovanja u organima opštine, radnicima Opštinske uprave, Javnih preduzeća i ustanova čiji je osnivač opština, zabranjuje obavljanje bilo kakve poslovne delatnosti oko i u vezi sa Dragačevskim saborom.
Od kada se SNS pojavila na političkoj sceni, a naročito od vremena kada je postala vladajuća stranka u Srbiji, uz reforme, evrointegracije, borbi protiv korupcije i kriminala sveobuhvatna odgovornost od koje niko ne može i ne sme biti izuzet je postala nešto na čemu bukvalno svakodnevno insistiraju Aleksandar Vučić i njegovi sledbenici. A kada se ovo uzme u obzir onda iznenađuje odluka da magistru Slobodanu Joloviću bude povereno da predvodi izbornu listu SNS u Dragačevu. Osim ako ga za tako nešto nije kvalifikovala beskrupuloznost sa kojom je devedesetih, u vreme dok je bio prvi Miloševićev poreznik u Dragačevu, donosio rešenja o plenidbi imovine svojih zemljaka ili sposobnost da se ignoranstski odnosi ne samo prema političkim oponentima već i prema sopstvenim odlukama.
Što bi se reklo:
– Ako je i od naprednjaka, mnogo je!!!
Aleksandar Arsenijević
