Većinsko raspoloženje građana je protiv pristupanja Severnoatlantskoj vojnoj alijansi, naša dužnost je da građanima omogućimo da iskažu svoje mišljenje, navodi crnogorska opozicija.
Incident na granici tuče između poslanika opozicije i pozicije, do kog je došlo pre dva dana u Skupštini Crne Gore, još je glavna tema u crnogorskoj štampi. Za krivca su proglašeni poslanici opozicionog Demokratskog fronta i to iz usta potpredsednika crnogorske vlade i vladajuće Demokratske partije socijalista Duška Markovića. On je incident okarakterisao kao „izraz nemoći i priznanje poraza DF“, na šta je reagovao Milan Knežević, predsednik Demokratske narodne partije i član predsedništva pokreta Demokratski front u Crnoj Gori.
Knežević je ove navode opovrgao, a u izjavi za Sputnjik je rekao da je ono što se desilo u crnogorskoj skupštini zapravo jasna dijagnoza crnogorskog društva i podeljenosti u Crnoj Gori kada se radi o ulasku Crne Gore u NATO.
„Markovićeve optužbe vidim samo kao strah od činjenice da DF iz dana u dan dobija podršku slobodnih građana Crne Gore koji žele promene u svojoj zemlji, a koji takođe žele i organizovanje referenduma o eventualnom učlanjenju Crne Gore u NATO“, izričit je Knežević.
On tvrdi da je Marković prepoznat kao neko ko je 24. oktobra prošle godine kao koordinator službi bezbednosti komandovao parapolitičkim, paravojnim, paramafijaškim i parapolicijskim grupama koje su razbijale proteste DF-a.
„Njima je jasno da će posle oktobarskih izbora ove godine DF održati referendum na kome će se građani Crne Gore izjasniti o članstvu u NATO-u. Prve odluke DF-a posle izbora će biti ukidanje sankcija Rusiji i povlačenje priznanja Kosova“, najavljuje naš sagovornik.
Knežević je Markovića nazvao „osvedočenim agentom NATO-a“ i rekao da je njegova reakcija zapravo strah od finalnog političkog obračuna koji ih čeka na jesenjim izborima.
„Što se tiče organizovanja referenduma, Demokratski front, kao najorganizovanija politička opoziciona koalicija, proklamuje održavanje referenduma jer sadašnja vlada, čije je formiranje počelo u januaru 2016. a završeno je tek u maju, u stvari je i projektovana na taj način da omogući donošenje odluka u Skupštini. Većinsko raspoloženje građana Crne Gore je protiv NATO-a, a naša dužnost je da kao zastupnici građana Crne Gore omogućimo referendum, kako bi se oni na njemu izjasnili o ovom pitanju“, kaže Knežević.
On kaže da je siguran da bi rezultati referenduma pokazali da je više od 60 odsto građana protiv ulaska u NATO. Knežević takođe smatra da bi svaka druga odluka izazvala dodatnu nestabilnost, nemire i proteste.
On podseća da je potrebno da sporazum o pristupanju Crne Gore NATO-u ratifikuju sve članice Alijanse, te stoga smatra da je nemoguće da se on nađe u skupštinskoj proceduri pre novih izbora i konstituisanja nove Skupštine Crne Gore.
„Kada sporazum bude ratifikovan od strane članica NATO-a, na Crnoj Gori je da odluči na koji način će biti doneta odluka o učlanjenju u Alijansu — da li u Skupštini ili na referendumu“, objašnjava Knežević.
Inače, prema Ustavu Crne Gore, za usvajanje ovakvog akta potrebna je podrška 22 poslanika od 41 prisutnih.
Knežević kaže da je to dobar pokazatelj o „nakaradnom Ustavu“.
„Ako Đukanović pribegne ovom metodu odlučivanja, Crnu Goru očekuju nove destabilizacije i politički izazovi. Mi kao poslanici imamo pravo da podnesemo zahtev za izmenu i dopunu Zakona, što znači da prisustvo bilo kakve peticije ili protivljenja poslanika na dnevnom redu Skupštine zavisi od odluke parlamentarne većine, koja i utvrđuje dnevni red“, kaže Knežević napominjući da, s obzirom na to da bi ovaj saziv parlamenta trebalo da bude raspušten u avgustu, sporazum o pristupanju NATO-u ne bi mogao da se nađe na dnevnom redu u narednih mesec i po dana.
Brankica Ristić
rs.sputniknews.com
