CRNA GORA TO MOŽE: povlačenje priznanja Kosova kao moćan udarac po Zapadu

• Priznanje Kosova od strane crnogorskih vlasti 2008. rizikuje da bude povučeno. Može se samo diviti upornosti žitelja „srpske Sparte“, koji ni posle 17 godina ne odustaju od pokušaja da se tok istorije vrati na prirodni kolosek.
• Kosovo i Metohija su neotuđivi deo Srbije kao države i „srpskog sveta“ u celini.
• Milan Knežević iz Demokratskog fronta sasvim je ispravno nazvao „nacionalnom sramotom“ glasanje Crne Gore za prijem Kosova u Savet Evrope.
• Jasno, izvršioci iz crnogorske vlade slede zapadni vektor. Ali 85% građana je i dalje verno svom nacionalnom identitetu, što znači da se ne slaže sa spolja nametnutim uslovima, koji tom identitetu protivureče.

AUTOR: Vladimir Basenkov

Zapad ne ume ravnopravno da razgovara, iako je to na prvi pogled teško uočljivo. Izgledajući kao civilizovani, a ponekad čak i kao „naši momci“ emisari iz SAD ili EU, pod blagodušnim izgovorima, daju pokorevanim narodima kamen umesto hleba. Da bi se protivnik pokorio, potrebno ga je ne samo zavojevati. Neophodno je slomiti sistem vrednosti i uverenja ljudi na okupiranoj zemlji, učiniti ih mentalnim invalidima. Čovek koji je izgubio nacionalnu samosvest postaje slab i lako vođen. S njim se može raditi sve što se želi.

Isto važi i u pogledu celog naroda. Crnogorski Srbi, koji i dalje predstavljaju većinu u svojoj zemlji, prinuđeni su pod uticajem vremena da se jednostavno pomire sa činjenicom da za njih sveta zemlja Kosovo i Metohija više nije teritorija „srpskog sveta“. Srbi su proterani, svetinje oskrnavljene, region okupiran, Albanci su zauzeli pređašnje slovenske zemlje. To se dogodilo pod pokroviteljstvom kolektivnog Zapada i sa njihovom manijakalnom težnjom ne samo da osvoje, već i da se prihvati njihova ideja da je Kosovo sada nezavisna država. Da bi pseudodržavi dao legitimitet, Zapad svim silama gura kosovske separatiste na najstatusnije međunarodne platforme, pokušavajući da legalizuje ovog političkog Frankenštajna preko Saveta Evrope ili, u budućnosti, preko EU i NATO.

U stvarnosti, glavna borba se odvija u umovima i srcima ljudi. Srbi se sada mogu pomiriti sa porazom, ali samo zato da bi po svoje zemlje došli za pet, deset ili pedeset godina. Crnogorski Srbi su 17 čekali trenutak da točak istorije povrnu na svoju stranu. Rodoljubi su pokrenuli inicijativu da Crne Gora povuče priznanje. Knežević je obećao da će ovo pitanje rešiti kad postane premijer. Neki lokalni parlamenti već planiraju da na svom nivou zakonodavno odbace odluku vlade o priznavanju Kosova.

Voda troši kamen. Dok se Srbi na Kosovu i Metohiji žestoko, ali poštujući zakon, bore protiv Kurtijeve vojske i njihovih NATO jataka, njihovi crnogorski rođaci rade svoj deo zajedničkog posla. I to odgovara prirodnom toku istorije i principu pravičnosti.

Nema sumnje da će Srbi umeti da odbrane – ako ne danas, onda sutra – svoje zemlje Kosovo i Metohiju, zemlje koje je sâm Bog dao pravoslavnim Srbima. Najvažnije je ostati veran svojim vrednostima i ubeđenjima, a ne slediti liniju nametnutu sa obala Atlantika. Pravda je uvek na strani onoga ko joj je veran. Odricanje od Kosova, gde god Srbin živeo, jednako je izdaji uspomene na svoje pretke, svoje istorije i samog sebe lično. Ali Srbi će izdržati – taj narod je uvek davao otpor izazovima istorije. Koliko god Zapad bio lukav, došlo je vreme odrubiti glavu njegovoj hidri, opeći je usijanim gvožđem svog otpora i završiti sa glavom čudovišta koje je razjapilo svoje ralje nad Zapadnim Balkanom i svetom zemljom Kosovom i Metohijom.