CRNI OBLACI NAD NEMAČKOM PRIVREDOM

Piše: P. Rakočević, Štutgart
Posle destak godina uspešnog poslovanja nemačke privrede, ne samo na evropskim nego i na svetskim tržištima, relativno brzo, ali od ekonomskih stručnjaka i posmatrača kretanja na tržištima odavno nagoveštavan, došao je kraj tom uspehu. Proizvodi „made in Germany“ su lošim potezima nemačke vlade u poslednjih 3 godine postali preskupi, tehnički su delimično prevaziđeni pa je potražnja počela naglo da pada. Strah za opstanak više stotina hiljada radnih mesta u skoro svim branšama, ipak posebno u po uspehu novih elektro-automobila prevaziđenoj i daleko iza Kineza zaostaloj nemačkoj auto-industriji, se polako širi Nemačkom. Među ljudima od vajkada postoji izreka -citat- „da kada se Folksvagen samo malo nakašlje, odmah se razboli pola Nemačke.“ Na pitanje zašto je tako, vlada na čelu sa po mišljenju velikog broja Nemaca totalno nesposobnim, najneomiljenijim i „mlakim“ kancelarom u istoriji Nemačke od osnivanja repubilke 1949. godine do danas, Olafom Šolcom, od 8.12.2021.g. pa sve do novih, vanrednih izbora u februaru dolazeće godine, nije ni imala, a tek sada, u tzv. „prelaznom roku“ nema nikakav odgovor!

Sunovrat privrede a delimično i celog nemačkog društva je krenuo, izveštavaju mediji, odmah posle skoro na silu 8.12.2021. sklepane vlade i smuvane neuobičajene koalicije sastavljene od Socijalista -stranke SPD -legendarnog mirotvorca Vilija Branta, Slobodnih demokrata FDP pod vođstvom izrazito netolerantnog političara prema zahtevima o povećanim platama radnika, tzv. sitnih službenika i zanatlija Kristijana Lindnera, pa se ta partija u narodu smatra „slugom krupnog kapitala“. Uz ove dve partije je i stranka Zelenih koja, u principu, torpeduje sve pokušaje donošenja važnih zaključaka -ako ne odgovaraju njihovim shvatanjima zaštite okoline. Od nekadašnjih totalnih pacifista, Zeleni su pod vođstvom po poreklu Podunavskog Švabe Joške Fišera, postali, posebno od početka rata u Ukrajini, najžešći podržavaoci rata Ukrajine protiv Ruske Federacije. Posebno se tu ističe ministarka spoljnih poslova Analena Berbok koja telali po svetu „neizmerni značaj da Ukrajina pobedi Rusiju“ i, čak i bez dogovora sa kancelarom Šolcem, obećava beskrajnu pomoć u oružju i novcu! Uz nju je još jedna, kako je levičari nazivaju „ženturina sa viškom hormona testasteron u organizmu“, Marie-Agnes Strak Cimerman iz stranke Slobodnih demokrata- FDP, koja je, pre nedavnog odlaska u EU parlament na novu poslaničku dužnost, zahtevala čak i učešće NATO vojnika u ratu u Ukrajini- želeći valjda da tako izazoive i Treći, sada nuklearni, svetski rat!

I zaista, čim su se pored slabašnog Šolca kao kancelara dokopali koalicione vlasti na nivou Nemačke, Zeleni su odmah progurali, doduše već ranije predviđeno „skidanje“ sa elektromreže nukllearnih elektrana, ali i zatvaranja elektrana na ugalj- naravno odmah- zbog zaštite okoline jer problem „večitog“ – sigurnog lagerovanja nuklearnog otpada još nije rešen na zadovoljstvo Zelenih. Elektrane na ugalj, iako ih još uvek ima u „pola Evrope“ su zasmetale zbog velikih emisija ugljendioksida, sumpora, delimično i teških metala itd. Tako je, kao prvi razlog za poskupljenje nemačkih proizvoda nastala nestašica jeftine „atomske“ i struje na ugalj. Nemačka je počela da uvozi dosta skuplju struju iz Francuske koja ne prati suludu „zepovest“ Zelenih o zatvaranju atomskih elektrana. Naprotiv, u Francuskoj se razmatra izgradnja dodatnih nuklearki.

Sledeći korak samouništenja jeftinije proizvodnje u Nemačkoj izboksovale su, kao prve, ratoborne žene- ministarke odbrane, ali kako vidimo kod rata u Ukrajini, pre će biti da su te žene bile „ministarke rata“ – Urzula fon der Lajen iz stranke CDU, ministarka do 17.7.2018, zatim njena naslednica Anegret Kramp-Karenbauer, CDU, ministarka rata sve do 8.12.2021. -za njom je došla Kristina Lambert iz SPD-a, ministrovala je do 19.1.2023.g. da bi najzad jedan muškarac, Boris Pistorijus član partije SPD, prekinuo ovu žensku „ratničku“ liniju koja bi, da je neka od njih ostala na vlasti, po rečima ratoborne Urzule, Ukrajini liferovala i dugometne rakete za bombardovanje Moskve -kao podršku pobedi protiv Ruske Federacije! Vladimir Putin je morao da krene u zaštitu svojih oko 10 do 12 miliona sunarodnika koji žive na teritoriji Ukrajine, a koje su ukrajinske snage, veoma slično terorističkoj UČK na Kosovu u saradnji sa SAD u ratu protiv Srba, pokušale da oružanim napadima proteraju sa nekada teritorije Carske Rusije -Ukrajine. Situacija za etničke Ruse u Ukrajini se pogporšala od kada su od zapadnih obaveštajnih službi uklonjeni ukrajinski predsednici, naklonjeni saradnji sa Ruskom Federacijiom, a na su Amerikanci, Nemci i Francuzi progurali malecnog komedijanta Zelenjskog koji je sebe umislio, iako Jevrejin, slično Hitleru, da je veliki vojskovođa -pa je pogazio sklopljeni mir u Minsku i odmah još žešće krenuo u rat protiv ruskog stanovništva. Putin je reagovao vojnom intervenncijom koju su NATO i zapadne ratoborne „jastrebice“ ali i „jastrebovi“ jedva dočekali da ogromnim isporukama oružja „pomognu“ Ukrajini. Pored isporuke oružja Zapad je „pomogao“ i uvođenjem oštrih sankcija Ruskoj Federiji, zatim zaplenom ruskih deviznih rezervi u svetskim bankama od preko 500 milijardi evra i ogromnim finansijskim dotacijama, valjda pravo na račune Zelenskog. Postoje opravdane sumnje da su zapadni obaveštajci pomogli ukrajinskim diverzantima miniranje za silne milijarde dolara i evra tek završenog gasovoda „Severni tok dva“ pre nego što je krenula eksploatacija istog.

Želja planera ratova i unesrećivanja naroda, Amerikanaca, predvođenih polusenlinim Džo Bajdenom i njegovim poltronima, je bila da se sankcijama uz pomoć EU Parlamenta i Urzule fon der Lajen zatvori decenijama dugi dotok superjeftinog ruskog gasa, posebno Nemcima, koji je omogućavao jeftinu energiju i jeftinu proizvodnju mnogih artikala -od „A“ -kao automobili, preko „Č“ kao čelik pa dalje sve do „Š“ kao šećer! Pošto su energenti u jednoj sirovinama siromašnoj zemlji kao Nemačka, pored dosta skupe ali efektivne radne snage veoma važan faktor formiranja cena nemačkih proizvoda na EU i svetskim tržištima, početak propadanja industrijske proizvodnje je bio normalan sled događaja. Nemci su, kroz ogromno zalaganje njihove državljanke Urzule fon der Lajen i njoj naklonjenih mrzitelja Slovena u EU parlamentu, da se Ruskoj Federaciji uvedu najstrožije sankcije ne samo na gas nego i na izvoz nafte i naftinih derivata, retkih metala i drugih potrebština nemačke industrije po nižim od svetskih cena, morali da suksesivno dižu cene svoje proizvodnje -gubeći u korist drugih jeftinijih izvoznika kao Kine, Indije itd. svoje pozicije na evropskom i svetskom tržištu. Ujedno je Nemačka suludim naporima Urzule fon der Lajen izgubila i veliko rusko tržište na kome su već bile etablirane brojne nemačke fabrike kojima je sankcijama bio zabranjen uvoz repromaterijala i uređaja za njihovu finalnu proizvodnju u Rusiji pa su morale da zatvore svoje pogone a time i unosnu prodaju na ruskom tržištu i velike prihode akcionara i privatnih vlasnika tih fabrika.

Pored već pomenutih činjenica, takođe uslovljeno nimalo manjom ludom željom Zelenih da se u Nemačkoj od 2035. godine zabrane automovili i druga motorna vozila sa tzv. motorima sa unutrašnjim sagorevanjem na benzin, gas ili naftu, došlo je do dodatnih nedaća, posebno u automobilskoj industriji i industriji isporučilaca delova i ugradnih elemenata kod proizvodnje automobila. Dobavljači, zajedno sa fabrikama automobila, imaju čak i do 2 miliona radnika! Sa velikim zakašnjenjem u odnosu na Kinu, Južnu Koreju, pa i na Francusku, krenula su planiranja i konstruisanje novih automobila na elektro pogon. Država je dosta dugo davala subvencije za kupovinu elektroautomobila jer su u odnosu na kineske bili dosta skuplji. Međutim, po običaju, Zeleni su prevideli jednu važnu stavku: nemaju svi budući vlasnici elektroautomobila sopstvene kuće sa garažama gde bi mogli da instaliraju dodatne uređaje za punjenje baterija (za sada još litijumskih- nove na bazi natrijuma, modifikacije ugljenika, sumpora isl.,se očekuju za godinu, dve u široj upotrebi) jer gro ljudi u velikim gradovima žive u višespratnicama a još nije tehnički moguće da se svuda gde je to potrebno, instaliraju desetine pa i stotine hiljada potrebnih punjača baterija. I to je dovelo do nesigurnosti kupaca automobila, pa je prodaja vozila na struju opala a time i promet i zarade akcionara fabrika, ali i zarade manjih isporučilaca opreme koja se ugrađuje u ta vozila. Zbog nastale opšte nesigurnosti građana hoće li i sutra imati plate i moći da plaćaju kredite za kupovinu automobila -najveći broj vozila se u Nemačkoj kupuje na kredit- opala je prodaja i klasičnih motornih vozila. Već stotine manjih i srednjevelikih proizvođača komponenata za auto industriju i druge industrijske branše su banknotirale a slučna sudbina, po navodu stručnjaka, čeka još do dvadesetak hiljada drugih preduzeća na svim privrednim područjima! Čak i koncerni kao Folksvagen, Tisenkrup, Boš i drugi su najavili otpuštanje više desetina hiljada radnika jer je prozvdnja usporena -negde čak i zaustavljena ili se planira zatvaranje više pogona (na primer Folksvagen!) i eventualna dislokacija pogona u druge države sa jeftinijim energentima i jeftinom radnom snagom.
Postoje mišljenja da čak, ako se neka nova koaliciona vlada od februara 2025.g. ne dogovori da se kroz dodatna enormna zaduživanja dobije dovoljno kredita za pomoć posrnulim industrijama, ili koje će tek da posrnu i da zatvore svoje pogone, da i do 1 milion radnika može uskoro ostati bez posla! O tom dodatnom zaduživanju bilo je reči i u dosadašnjoj vladi ali su Slobodni demokrati- FDP bili protiv jer momentalno važeći zakon zabranjuje nova zaduživanja države koja danas iznose oko 2500 milijardi evra ili, po stanovniku Nemačke, od novorođenčadi do staraca, je to preko 30.000 evra. Zagovornici novih zaduživanja kažu da je u SAD svaki stanovnik kod ukupnog duga Amerike od oko 30.000 milijardi dolara dužan nešto više od 90.000 US$. Pri tome, predlagači novih nemačkih zaduživanja zaboravljaju, da SAD sa svojih 330 milona stanovnika imaju dosta kupaca na sopstvenom tržištu, a to važi i za Kinu, dok je Nemačka sa samo -bez azilanata i ukrajinskih begunaca- oko 81. milion stanovnika, premalo tržište za svoje velike proizvođače koji su zbog pomenutih visokih cena proizvodnje, izgubili mnoga strana tržišta! Ujendo su Kinezi jeftinim proizvodima svih vrsta, preplavili i nemačko tržište. Tu su i druge zemlje sa veoma jeftinom radnom snagom kao Pakistan, Indija, Bangladeš i druge.

Proteklih decenija nestalo je oko 300.000 radnih mesta, na primer u tekstilnoj i odevnoj industriji, kožarskoj i industriji obuće itd. Predlozi da se Kinezima uvedu visoke carine bio bi pucanj u prazno, jer bi Kinezi uzvratili istom merom -pa bi nemačka industrija još manje svojih proizvoda izvozila u Kinu ili bi Kinezi otežali uvoz elemenata iz Nemačke za ugradnju u automobile i koje u Kini već proizvode nemačke fabrike!

Nedaće nemačke privrede, itekako tangiraju i oko 400.000 Srba koji su još uvek srpski državljani -oni koji su već uzeli nemačka državljanstva statiska Nemačke više ne ubraja u Srbe a drugih podataka koliko je takvih ljudi nema, i rade pretežno u i za automobilsku industriju. I oni Srbi koji još nisu dobili otkaze, počinju da strahuju za svoja radna mesta ne znajući šta ih već za koju sedmicu čeka.
Uz započetu opasnu stagnaciju privrede dolaze i enormni toškovi nemačke države za smeštaj i zbrinjavanje više od 3,5 milona azilanata uključujući u tu brojku i oko 1,5 miliona ukrajinskih izbeglica od rata. To košta državu od 30 do 60 milijardi evra godišnje. Na to se nadovezuje i stalna nemačka pomoć Ukrajini u oružju i frinansijama od oko 60 milijardi evra, porast -ako na vlast dođu desničari iz CDU je moguć i do 100 miliajdi evra. Za modernizaciju nemačke armije Bundesver -čitaj za zamenu za Ukrajini isporučenog oružja, predviđeno je 100 milijardi evra uz moguće enormno povećanje izdataka države kada vlast preuzmu „jastrebovi“- Hrišćanski demokrati sa svojim koalicionarima, osim, kako se političari iz parije CDU/CSU kunu, koalicija će biti bez poslanika druge partije po broju mandata u Bundestagu iz, kako se navodi, profašističke partije Akcija za Nemačku -AFD! Nažalost, sve pomenute brojke treba uzeti sa rezervom jer se one verovatno za javnost umanjuju da bi se sputao postojeći gnev i bes glasača prema sadašnjoj, neslavno propaloj ali i budućim vladama zbog ogromnih troškova za azilante, velikog poskupljenja životnih namirnica, stanarina i usluga, skrivanja činjenica kolika je stvarna inflacija itd.

Nestašica novca u budžetu države, pokrajina ali i komuna je odavno primetna. Desetinu hiljada(!) mostova je oštećeno i sklono padu, čak i glavne ulice po većim gradovima vape za najnužnijim opravkama, socijana davanja se smanjuju, u mnogim školama, obdaništima pa i bolnicama su potredbne hitne opravke -ali para nigde! Ekonomisti govore da se sve dovede u red potrebne su godine rada ali i sume od 800 do 1000 milijardi evra! Treba napomenuti da u nekada prebogatoj Nemačkoj danas i do 500.000 ljudi živi stalno na ulicama, u napuštenim ruševinama, pod mostovima. A, i do 2 miliona ljudi zavisi bar od svakodnevnog, jednog jedinog obroka hrane u javnim dobrotvornim kuhinjama. Broj siromašnih koji nekako životare na ivici egsitencije je neuporedivo veći. Crni oblaci koji su se već nadvili nad nemačkom privredom i još crnije slutnje i strahovi ljudi da će ostati bez posla, nakon pomenutih desetak za Nemce „zlatnih godina“ -postali su svakodnevnica.

Građani upiru poglede u političare koji posle izbora u februaru 2025.g. moraju da se dogovore i o sastavu vlade i o mogućim akcijama protiv propadanja nemačke privrede. Pomenimo da i kod Nemaca važi izreka, sličana kao u Srbiji, da „nada za boljitak ipak umire -poslednja“! Februar 2025. je blizu, izbori za nemačku Saveznu skupštinu Bundestag su na pragu, Nemci i svi drugi stanovnici Nemačke znaće uskoro, hoće li posle izbora sve krenuti na bolje i da li će ikada opet postati žitelji nekada treće, posle SAD i Kine, najjače industrijsko-ekonomske sile na planeti.