Crtice brozomorne

2
407
Srbomrzac Tito

Radilo se skoro pedeset godina na indoktrinaciji srbskoga življa u bivšoj Jugoslaviji, onoj brozovskoj. Po završetku Drugog svetskog rata čuli smo da je u ratu bilo izginulih, načuli smo da je u Jasenovcu ubijeno čak sedamsto hiljada ljudi, a nije nam rečeno (ili smo to, možda, prečuli) da je na raznim drugim stratištima stradalo bar još milion Srba. Ako je, istim tim povodom, srbska Crkva rekla da su srbski gubici u tome ratu iznosili oko 2,400.000 duša, , onda su zvanične cifre bile bezvredne naspram nemačkog “priznanja” da su njene vojne snage “proizvele” svega oko 300.000 svih žrtava po celoj Kraljevini Jugoslaviji.

Bilo kako bilo, sa brozovskog gledišta nije bilo preporučljivo da se o toj temi mnogo priča jer to su neki tamo ubili, a narod i inače sa tim nema veze, pa je i najbolje da se, sa ciljem da se problem prevaziđe, svi (a naročito Srbi) priklone ideji bratstva i jedinstva kao zenici oka svoga, i tako dalje.

To “uputstvo” funkcionisalo je samo u srbskom narodu, što znači da je ta bratstvenojedinstvena “žvaka” važila samo za Srbe i ni za koga više. Jer, kako je rečeno, tokom rata nije se radilo o narodnosnim odnosima, recimo: Hrvata kao Hrvata i Srba kao Srba, jednih naspram drugih.

***

Kod Dušana Bilandžića (1924-2015), nekadašnjeg partijskog i samoupravljačkog teoretičara, jedno vreme i člana Centralnog komiteta hrvatske Komunističke partije, koji se istorijom bavio po “partijskoj liniji”, čitamo da je “propast Nezavisne Države Hrvatske bila neizbježiva – po ratnome planu velikih saveznika… Prvo, Tito nikada nije smatrao da je njegov glavni neprijatelj Pavelić, odnosno ustaše. On je smatrao da će ta snaga nestati. Tko je za Tita glavni neprijatelj? Onaj tko također misli osnovati Jugoslaviju. A to je Draža Mihailović. Deset dana nakon oslobođenja Beograda, na sjednici Politbiroa Komunističke partije Jugoslavije on je rekao: ‘Mi se u Srbiji moramo ponašati kao okupatori’. Zašto? Zato što je Srbija listom bila protiv federativnog uređenja Jugoslavije… Šta Tito radi? Uspostavlja diktaturu. Protiv beogradske čaršije. Protiv svih stranaka. I razjurio ih je… Naravno da je bio diktator. I despot. A šta on hoće? Ima viziju. Hoće slomiti velikosrpske pretenzije. Zašto se ne želi priznati još jedno veliko djelo, možda upravo njegov najveći grijeh u očima velikosrpskih ideologa? Stvorio je tri nove države, plus dvije poludržave: države Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru, te pokrajine Kosovo i Vojvodinu (ovu poslednju bez srbske Baranje i srbskog Zapadnog Srema – IP)… Zato da bi blokirale velikosrpsku ideologiju…

Da Vas podsetimo:  Godišnjica proboja SOLUNSKOG FRONTA: Juriš kakav nam i danas treba!

***

U osnovi svega leži jak verski razlog. Naime, septembra 1900. godine u Zagrebu je održan svehrvatski katolički kongres i na njemu je donet zaključak da do 2000. godine sve što je u Hrvatskoj mora biti hrvatsko, a sve što je hrvatsko mora biti rimokatoličko. Rat 1914. godine, između ostalog, imao je i to u svojoj osnovi. Na ovaj isti zaključak bila je oslonjena i 1941. godina, a ono što je započeto 1971. godine, u hrvatskom “maspoku”, trebalo je da konačno realizuje te zaključke.

Ipak, te 1971. godine ocenjeno je da Srbi još nisu sasvim zaspali i sukob je izbegnut jednim brozovskim paralelizmom: nasuprot hrvatskom “maspoku” (ustaškom masovnom pokretu) izmišljen je srbski “liberalizam”, pa su i jedni i drugi onako malo po ušima udareni i stvar je umirena.

***

Već pomenuti Dušan Bilandžić svedoči da je Broz 1973. rekao: ‘Mi moramo stvoriti nacionalne armije’. I to je napravio… A kad su mu rekli da Ustavom iz 1974. od pokrajina želi napraviti države i Srbiju svesti na beogradski pašaluk, on je odbrusio: Pa to i hoću. Da bude što manja, Srbija je dobila dvije autonomije: Vojvodinu i Kosovo”.

***

Posleratna priča o velikim naporima Titove vlade da dobije diplomatsko priznanje u inostranstvu, pre svih kod velikih zapadnih sila, izmišljena je tek da se opseni prostota. Nikakve diplomatske borbe nije bilo, budući da je pučistička vlada đenerala Dušana Simovića (1882-1962) neposredno pred kapitulaciju izbegla u inostranstvo i time očuvala državnopravni kontinuitet Jugoslavije. (Zahvaljujući baš tome, Simoviću je Brozova vlada koja se, na izvestan način, smatrala njegovim dužnikom, omogućila da se u Beograd vrati neposredno po svršetku rata). Kad je 17. novembra 1943. godine, u Kairu, vlada Božidara Purića, uz englesku diplomatsku “podršku”, donela Uredbu sa zakonskom snagom kojom se ukidaju Zakon o zaštiti javne bezbednosti i poretka u državi i Zakon o državnom sudu za zaštitu države, oba sa svim njihovim izmenama i dopunama, bilo je jasno da se time legalizuje Komunistička partija Jugoslavije. U nastavku te političkopravne manipulacije, svega dvanaest dana kasnije, na drugom zasedanju Avnoja donesene su odluke koje su uspostavile legalnu vlast iste te Komunističke partije, praktično razbile srbsko nacionalno jedinstvo i nagovestile svođenje srbkog nacionalnog prostora na onaj koji je prethodio srbskim oslobodilačkim ratovima 1912-1918.

***

Kad se to već desilo, Josip Broz poznatiji kao Tito, naročito kao DrugTitoJašeNaČeluKolone, i nemački kancelar Vili Brant (s malo poznatim krštenim imenom Herbert Ernst Karl, 1913-1992) dogovorili su se o isplati nemačkih dugovanja iz Drugog svetskog rata Jugoslaviji, uključujući tu i naknade ratnim zarobljenicima, najvećim delom iz srbskog nacionalnog korpusa. Iznos koji je tada pripao Jugoslaviji bio je toliko ništavan da se može i mora zaključiti kako je onaj preostali (“lavovski”) deo ostao Nemačkoj na ime obeštećenja Podunavskim Švaama (koji su se u ogromnom broju našli u hitlerovskim ratnim jedinicama) za imovinu u Jugoslaviji, napuštenu s jeseni 1944. godine po pozivu nemačke Vrhovne komande i Nemačkog narodnog saveza u Ugarskoj.

Da Vas podsetimo:  Tragični slučaj Vladimira Cvijana: mrtva usta ne govore

***

Pri poseti Jasenovcu, jula 2018. godine, izraelski predsednik Ruven Ravlin (1939) izjavio je: “Ustaški režim, jedan od užasnih režima koji je sarađivao s nacistima, nastao je ovde u Hrvatskoj… Neki misle da ih činjenica da su bili pod nacistič-kim uticajem oslobađa bilo kakve moralne, lične ili nacionalne odgovornosti za zverstva koja su se dogodila u njihovoj državi”.

Neka što misle, oni se time ponose.

I ohrabruju Matu Meštroviću (1930), američkog novinara i akademika, hrvatskog lobistu, političara i ambasadora, sina vajara Ivana Meštrovića (1883-1962) da se razmeće sopstvenom izjavom:

“Nije mi jasno – dvjesta godina mi koljemo Srbe i što ih više koljemo, oni hoće da žive sa nama. Taj fenomen ja ne mogu da shvatim”.

***

Kako je to svedočio Dušan Bilandžić, već pomenuti brozovski teoretičar, čovek koji se istorijom bavio po “partijskoj liniji”, komunistička ideologija “ozakonjena” u sporazumu s ustašama (1935), zahtevala je da se “uništenjem svega što je srpsko i pravoslavno utire teren za komuniziranje Jugoslavije i Balkanskog poluostrva”, ideologija koja je, u Brozovom tumačenju, bila usmerena na zavođenje komunističke okupatorske vlasti u Srbiji (“Mi se u Srbiji moramo ponašati kao okupatori”), slamanje navodnih velikosrbskih pretenzija, “blokiranje velikosrpske ideologije i svođenje Srbije na beogradski pašaluk”.

***

Kako se terorizmom smatra “svako nasilje radi usađivanja straha, s namjerom prisiljavanja ili zastrašivanja vlasti ili društva kako bi se postigli ciljevi koji su općenito politički, vjerski ili ideološki”, sve partizanske aktivnosti koje su bile okrenute protiv civilnih struktura u Srbiji (lokalnih organa vlasti, javnog PTT i železničkog saobraćaja, kao i državne administracije za račun i u interesu pojedinaca i društva u celini), po svojoj prirodi, ali i po krajnjim ciljevima, bile su terorističke.

Stoga, na sve partizansko navodno vojno delovanje po Srbiji, koje je vodilo nemačkoj odmazdi nad srbskim civilnim stanovništvom (po pravilu “sto za jednog”), kao što je to bio slučaj s okršajem kod Vraćevšnice (Ljuljaka, Bara), treba gledati kao na terorizam zasnovan na ideologiji.

***

Bez obzira na to što je 1980. godine umro takav Broz o kome priča Bilandžić, Broz koji je krajem oktobra 1944. godine, neposredno po oslobođenju, izjavio da Srbija nema čemu da se nada i da se u njoj treba ponašati kao u okupiranoj zemlji, njegovi brojni preživeli sledbenici smatrali su svojim partijskim dugom da i dalje brinu o ostvarenju komunodemokratskih ideja o razbijanju Srbije i Srbstva.

Da Vas podsetimo:  Slučaj Telekom-Telenor: Više od mesec dana nadležni ćute o spornim dokumentima

***

Tokom jedne posete Sjedinjenim Državama (1960), Tito se sreo sa vajarom Ivanom Meštrovićem, a Ivanov sin Mate (1930), tamo poznat kao Mattew Mestrovic, is an American journalist and academic, Croatian lobbyst, politician and ambasador,zabeležio je:

“Zašto se Vi ne vratite u Jugoslaviju”, pita Tito vajara.

“Bojim se Srba”, odgovara vajar.

“Nemojte se bojati Srba! Ja sam ih uništio tako da za pedeset godina neće znati ko su, a za sto godina neće postojati”!

***

Ispriča mi dr Jovan Rašković (1929-1992), psihijatar i političar, osnivač Srbske demokratske stranke u Hrvatskoj, kako je Broz razmišljajući “na duge staze”, pitao jednoga svog ličnog lekara “da li je zabilježeno da je neko živio vječito”.

U neverici šta je čuo, lekar je, u tren, “promućkao” šta bi mu se moglo desiti ako kaže da nije – otpustio bi ga kao neznalicu; ako kaže da jeste – moglo bi ga snaći i nešto gore, pošto bi se njegov “pacijent” odmah pozabavio pitanjem kakav to ludak brine o njegovom zdravlju.

Stoga, on je našao “srednje” rešenje:

– Druže Predsedniče, moja znanja nisu toliko široka da bih znao nešto o tome.

Pitam Jovana koji je to lekar bio, a njegov odgovor glasio je:

– Nemoj me to pitati, molim te, ali se jadnik kleo da je bilo baš tako.

***

Koliko su Srbi bili opsednuti “likom i delom” JahačaSaČelaKolone, ponajbolje svedoči dr Gojko Nikoliš (1911-1995), Srbin sa Korduna, sin pravoslavnog sveštenika, lekar i istoričar, učesnik španskog građanskog rata i Narodnooslobodilačke borbe, narodni heroj Jugoslavije, general-pukovnik JNA, član Srbske akademije nauka i umetnosti, koji je, nedugo po Brozovoj smrti, u jednoj razgovornoj emisiji iz beogradskog televizijskog studija odvalio:

– Evo, ja sam biolog, ali ja sam vjerovao da će drug Tito živjeti vječito!

***

Baš kao da je dr Gojko bio u nekom srodstvu, makar i dalekom, s onim sudijom koji je na nekom suđenju “presudio” da Broz nije umro, samo je privremeno odsutan.

***

A đeneral Andrija Biorčević (1933-2001), jedno vreme i komandant Novosadskog korpusa, pored onog uobičajenog Čeda, za Broza je koristio ime Trajko. “Da mu… milu majku, dugo je trajao“.

Autor: Ilija Petrović, istoričar

Izvor: Borba za istinu

2 KOMENTARA

  1. 60% Srba muškaraca je dalo zivot za slobodu u Prvom svetskom ratu, oslobodili su čitav Balkan i stvorena je kraljevina Jugoslavija 1918godine. U Drugom svetskom ratu opet su Srbi izvukli deblji kraj, ustaše su pobile preko 1.000.000(milion) Srba, Pavelic je hteo svih 1.8 miliona Srba na prostoru tadasnje NDH da pobije, o tome svedoče nemački generali u svojim memoarima nakon rata. Kada su komunisti okupirali Srbiju 44-te zajedno sa Rusima krece čistka, mnoga srbska sela su zbrisana pod izgovorom da su „četnicka“ uporista. Ubijani su i sveštenici, u Crnoj Gori je od 200 sveštenika Pravoslavne crkve preživelo svega 6 monaha, ostali su svi poubijani a mitropolita crnogorskog su partizani živog odrali. Oko 150.000 srpskih civila je Josip Broz pobio od1944-46-te u Srbiji dok za to vreme logori u NDH rade punom parom sve do kraja aprila 45-te, Josipu Brozu logori koji ubijaju Srbe nisu smetali. Dragoljub Draža Mihailović general vojske kraljevine Jugoslavije je odlikovan posthumno ordenima od fransuckog generala De Gola i 1948-me dobija od Trumana odlikovanje za hrabrost „Medalju časti“. De Gol kad je cuo da je Tito streljao generala Dražu prekinuo je diplomatske odnose sa SFRJ i nikada se nije sastao sa britanskim agentom titom(Josipom Brozom) .To su gospodine činjenice koje vi niste mogli da čujete 70 godina zbog komunista, vi ih shvatite kao parabole, hiperbole, mitologija i kako vam vec volja.

  2. https://youtu.be/eCX731uYUVU СРБИЈА И ТРИЛАТЕРАЛНА КОМИСИЈА
    Излагање проф.др. Смиље Аврамов

    Округли сто је организовао покрет за Србију, поводом заседања европске групе Трилатералне комисије у Београду од 31. октобра до 2. новембра 2014.
    Када је Трилатерална комисија у питању, нема недоумица, нема тајне и нема мистерије.
    Ово стога, што је од свог оснивања 1973. до данас, Трилатерална комисија једна од оних неколико утицајнијих организација које идеолошки, политички и пропагандно сервисирају америчку корпоративну олигархију, њен транснационални савез моћи и њен агресивни програм светске доминације. Реч је о традицији дугој читав један век.
    Ограничена демократија, тотални друштвени надзор и тотална контрола, системско и систематско искључење човека из одлучивања о властитом животу, перманетни класни рат корпоративне олигархије против човечанства и, нарочито, неприкосновеност корпоративних и геополитичких интереса САД у светским пословима, јесу догме којих се током протеклих четрдесет година Трилатерална комисија доследно држи. То је доктрина либералног фашизма са својим бројним дериватима.
    Београдски састанак европске групе Трилатералне комисије има да још једном потврди такво стање чињеница…

    Учествовали су:
    – проф. др Смиља Аврамов
    – Милан Видојевић
    – Љубомир Кљакић
    – Горан Петронијевић, адвокат
    Модератор: Оливер Вуловић

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime