Crveni bik na Titovim krilima

Daglas DC 6B u austrijskom muzeju

0
1594

2014-05-07_171200Nekadašnjeg  doživotnog predsednika države koja više ne postoji Jugoslavije, Josipa Broza,  mnogi zapadni državnici, novinari, sociolozi i psiholozi su smatrali najvećim rasipnikom svog vremena.  Veliki  broj  od oko 3 do 4  miliona Srba koji žive širom planete, Broza su smatrali i drugim po redu sa liste najvećih  unesrećitelja Srbije. Razlog: povlađivanje Hrvatima, nisu procesuirani hrvatski ratni zločini, nisu proganjane ustaše dok srpski četnici jesu,  Ustavom iz 1974. Hrvatskoj i drugim republikama je omogućena  kasnija državnost, Hrvatima  je  poklonjena jadranska obala „vredna“ najmanje 20 milijardi godišnjeg prihoda od turizma iako Jadran nikada nije bio ceo  hrvatski.  Izlaz  na Jadransko more je omogućila  srpska pobeda u Prvom svetskom ratu.

Prvo mesto je sudeći prema izjavama  pripadnika  starije srpske emigracije, i po rasipništvu i po „unesrećivanju Srbije“, zauzeo  mason, kralj Jugoslavije Aleksandar Prvi  Karađorđević, najviše zbog odbacivanja tzv. „Londonskog ugovora“ iz 1914.godine. Umesto da stvori od velikih sila predloženu novu, veću Srbiju sa izlazom na Jadransko more i  sve Srbe  koji su tada živeli na tuđim teritrorijama vrati u Srbiju novih granica,  kralj Aleksandar je uz asistenciju Nikole Pašića   stvorio  zajedničku državu sa Hrvatima i Slovencima u kojoj su Srbi izgubili sve a nisu dobili ništa!

2014-05-07_171125I Hrvat –a ko je zaista to bio, Tito i Srbin Aleksandar, su bili svojevrsni rasipnici. Imali su dvorove, imanja, kuće, posedovali su najskuplja umetnička dela i tome slično, širom nekadašnje Jugoslavije. Aleksandar  je posedovao imovinu i van Srbije, a sve to je   “kupovao”  od  apanaže koja je u to vreme bila jedna od najvećih kraljevskih godišnjih  “plata” u Evropi. Znači od novca, koji je stizao od siromašnog naroda – od poreza, carina i raznih drugih dažbina, kao i od mućke sa brojnim akcijama fabrika, rudnika i raznih fondova. Sve to su Karađorđevići stekli, kažu njihove pristalice,  “pošteno”, ali nikako da objasne, kako i na koji način! Zna se da su 1903. g. srpski oficiri, posle masakra nad kraljevskim parom Obrenović, iz emigracije doveli osiromašenog Petra Prvog Karađorđevića koji je, kako su tvrdili neki istoričari,  “došao sa  kartonskom kutijom ispod miške!”

Ovaj drugi, tobožnji komunista, koji je, iako bravar, najviše voleo carski život, nije kupovao ništa jer  je to kobajagi dobijao “na poklon” od naroda, koji ga je “neizmerno voleo”! Prvi je verovatno deo pokretnog bogatstva deponovao negde u inostranstvu, jer su za njegovim blagom npr. u švajcarskim bankama i drugde, Titovi agenti decenijama tragali bez da je ikada objavljeno da li su nešto našli. Dozvoljeno je pitanje, od čega su brojni  naslednici Karađorđevića, od kojih neki nikada nisu radili,  decenijama dosta dobro živeli van Srbije?

Da Vas podsetimo:  Osveta istini

Ovaj drugi sa liste je, kažu njegovi poštovaoci, sve ostavio narodu: i dvorce, i vile, i blago.  Možda ima u tome neke istine, ali od te Brozove zaostavštine srpski narod još uvek nema nikakvu korist! Danas se u dvorcima i vilama uglavnom baškare sinovi i unuci njegovih bivših komunista koji danas Srbima prodaju neku tobožnu “demokratiju”, nastavljajući pljačku svog naroda koju je započeo bravar.  U srpskoj javnosti se naširoko diskutuje, kojim naslednicima treba vratiti Titovu “imovinu”, čuvanu u sefovima jedne beogradske banke, koja je uglavnom stečena pljačkom!

2014-05-07_171038 Rekosmo da je Josip Broz bio najveći rasipnik svog vremena. Ne samo što je imao bezbroj vila, dvoraca, lovišta, „svojih“ apartmana po bolnicama i izletišta na stalnom raspolaganju, nego što je u to  siromašno vreme putovao po svetu skuplje i pompeznije nego bilo koji raniji imperator – od austrijskog Franje Josipa, preko nemačkog cara Viljema i ruskog Nikolaja Romanova, pa do engleske kraljice Viktorije. Uzmimo kao  primer samo jedan višemesečni Titov put da poseti svoje nove „prijatelje“ u Indiji i Burmi.  Plovilo se brodom „Galeb“ koji su pratili  razarači Ratne mornarice „Triglav“ i „Biokovo“ i  putnički brod „Dinara“. Valjda je putnički brod nosio poklone Titovim  prijateljima, koji su često kao i darodavac, spočetka vladavine bili obični, kako Srbi to kažu, gologuzani. Oni su, uglavnom, došli vojnim pučevima i ubistvima na vlast. Kao sposobni diktatori znali su kako da se obogate. Posada Titove „združene flote“ brojala je najmanje 800 ljudi. Brod „Galeb“ je sa Brozom skoro četiri puta oplovio globus, tačnije prešao je oko 158.000 kilometara!

2014-05-07_171246Čak i kada je mističnim „Plavim vozom“ putovao po ondašnjoj Jugoslaviji ili bližem komšiluku,  troškovi su bili astronomski: koloseci su celom dužinom  više puta pregledani da nisu minirani ili oštećeni. Na put su kretale tri kompozicije vozova – tzv. „prethodnica“, zatim „salonski voz“ i na kraju „pratnja“ sa natovarenim luksuznim automobilima. Niko, osim šačice Titovih najodanijih poltronskih paladina, nije smeo da zna u kome se vozu od ova tri  nalazi Tito. Ceo pružni pravac su obezbeđivali policajci i vojnici. Nekoliko sati pre prolaska vozova koji su  vozili u vremenskim razmacima, postirani su policajci i vojnici kao „čuvari pruge“ na svakih pedesetak metara da bi se u momentu nailaska vozova, za trenutak sklanjali ustranu, da „vrhovni komandant“ ne vidi toliko  obezbeđenje. Jer on to, kobajagi, nije voleo! Bezbrojna  Titova putovanja po svetu, uključujući i preskupe poklone, koštala su enormno mnogo. Takođe i „posledice“ tih putovanja. Umesto zarada za izvoz naših proizvoda “velikim prijateljima jugoslovenskih naroda i narodnosti”, obično se dosta poklanjalo, dolazile su „armije“ tuđih studenata i vojnika  na besplatan boravak, obuku, školovanje i studije. Titova dvorska svita koštala je milijarde, uključujući i gošćenje tuđih vladara koji su u buljucima decenijama špartali  ondašnjom Jugoslavijom.

Da Vas podsetimo:  Ta divna stvorenja

Upućeni kažu, da Tito nije želeo putovanja avionima. Oni  su tada  još bili dosta nesigurni, nisu imali izjednačenje kabinskog pritiska i bili dosta spori.  Tek na pritisak Amerikanaca, koji su milijardama dolara finansirali Titov tobožnji „otpor“ Staljinu i kasnije stvaranje tzv. „Pokreta nesvrstanih“, maršal  je dozvolio de se za njegova putovanja kupi tada poslednja reč aviotehnike, avion „Daglas DC 6 B“ koji je kao prvi imao podešavanje  kabinskog  pritiska.  Bio je siguran i sa oko 530 do 580 km/h  dosta brz.  Mogao je da leti na visini do maksimalno 7600  metara gde je bilo manje po putnike neprijatnih turbulencija. Imao je četiri jaka Prat Vitnej motora „dupla zvezda“ tipa R 2800. Svaki motor je imao  po  dva  puta po devet  cilindera ukupne zapremine od 46 litara i snage 2500 KS  koji su pokretali elise. Jedan stariji avio-mehaničar, pričali su njegovi prijatelji nekoliko meseci pre nego što je dekica umro, “potrefio” je poduži zatvor jer je  nekim svojim kolegama iz aviotehnike 1959. godine u šali rekao, aludirajući na snagu motora: – “mnogo bre 10.000 konja za jednog  magarca”!

2014-05-07_171358
Motor Daglas DC 6B

Titov avion je bio proizveden kao poslednji primerak iz serije Daglasovih aviona tog tipa  1958. Inače, Daglas je proizveo ukupno 704 modela DC 6B, ukupno sa   istovetnim vojnim transporterima, vođenim pod fabričkom oznakom C-118. Putnički DC 6B su kao veoma sigurne avione  koristile mnoge velike avio-kompanije za letove preko okeana i za nalete na druge, daleke destinacije.  Titov  avion je bio „salonski“ ali  nije bio nešto posebno luksuzan, valjda je i tu delovala “naredba” Amerikanaca. Bio je registrovan kao vlasništvo “Jugoslovenskog aerotransporta” JAT-a, iako, koliko se zna,  nikada nije prevozio „obične“ putnike. Međutim, Tito ga je izgustirao pa ga je 1970. godine  poklonio ili čak možda prodao zambijskom predsedniku Kenetu Kuandi. Umesto Daglasa DC 6B, maršal je kasnije koristio noviji, brži i udobniji salonski mlazni avion tipa Boing 727, koji je sa dodatnim tankovima za gorivo,  mogao da leti na dužim relacijama. Tim Boingom Tito je leteo i u posetu Fidelu Kastru na Kubu. Kuanda je “Titov” avion  1992. prodao jednoj namibijskoj avio kompaniji koja ga je koristila za prevoz putnika, kasnije i tereta. Avion, totalno raubovan i delimično uništen, otkriva 2000. godine u Africi izvesni  Zigfrid Angerer, austrijski pilot. Veliki ljubitelj aviona oldtajmera Diter Matešić, čovek austrijsko-slovenačko-hrvatskog porekla, milijarder koji je proizvodnjom i prodajom energetskog napitka “Red Bull” stekao za samo dvadesetak godina privatnu imovinu od oko 10 milijardi dolara, naložio je svom saradniku Tomasu Muigu da Titov avion totalno restaurira. Tomas Muig je poznati avio stručnjak i odličan restaurator starih aviona.

Da Vas podsetimo:  Okršaj Vučića i bosanskog novinara: Snimak koji je za 24 časa videlo pola miliona ljudi
2014-05-07_171446
Kokpit Daglas DC 6B

Daglas DC 6B je rasturen u sastavne delove, svi oštećeni delovi su zamenjeni novima kojih je bilo u magacinima širom sveta ili su  po potrebi napravljeni novi unikati, ugrađena su potpuno nova 4 zvezdasta motora kojih još uvek ima na lageru jer su proizvedeni u nekih 125.000 komada, ugrađeni su najnoviji instrumenti, hidraulika, navigaciona tehnika itd. Muig kaže, da je Titov stari „Daglas“ danas bolji nego kada je 1958. godine izašao iz fabrike! Pomenimo, da je isti tip aviona ali  vojnu verziju fabričke oznake C-118, koristio i američki predsednik Hari Truman. I dan danas, više od pola veka od prekida proizvodnje, neke manje aviokompanije koriste ove avione za prevoz tereta, a neke još uvek i putnika.

Danas Titov avion zauzima počasno mestu u avio-muzeju Red Bula u krugu aerodroma u austrijskom gradu Salcburgu. Potpuno je u letnom stanju, i svremena na vreme se koristi  na veliko zadovoljstvo  specijalnih gostiju  Ditera Matešića za  panoramske  prelete  preko Alpa.

Ovde se krug zatvara. Avion nekadašnjeg kaplara Austrougarske vojske  koji se u Velikom ratu pre 100 godina verovatno borio i protiv Srba, završava u muzeju njegov kasnijeg „sunarodnika“ – Austrijanca Ditera Matešića.

Za www.koreni.rs
Predrag Rakočević

Štutgart

Predrag Rakočević

like-button.net here

wordpress-themes.org here

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime