Mnogi narodi, među njima i srpski, verovali su da drveće ima čudotvorne moći, da ima dušu ili da je neka duša u drvetu nastanjena. Posebno je poštovan hrast, kojeg mnogi smatraju svetim drvetom čarobnih moći. Ta verovanja se u nekim krajevima gde živi srpski narod i danas prenose s kolena na koleno. RTV Puls je posetila kraj između Pasjana i Ugljara kako bi napravila priču o starim hrastovima, ili dubovima, kako ih lokalno stanovništvo naziva, iz kojih izvire voda i za koje meštani veruju da su sveta drva, a da voda ima lekovito dejstvo.
Na seoskoj livadi udaljen tri kilometra od sela Pasjana prema Ugljaru, u kosovskom pomoravlju, nalazi se veliki usamljeni hrast. Prečnik ovog stabla je oko četiri i po metra. Todor Perić iz Pasjana kaže da niko od meštana ne zna koliko je tačno hrast star, ali ga smatraju svetim drvetom.
“Kroz istoriju ljudi su se oko hrasta okupljali, održavali zborove, tu su donosili važne odluke. Ime hrasta nosi i Rastko Nemanjić,” kaže Perić u prilogu lokalne RTV „Puls“.
Postoji verovanje da hrast leči, da se na hrast može preneti bolest, neki na drvetu ostavljaju odeću bolesnika, a neki na grane vezuju trake i konce iz odeće.
U blizini ovog hrasta nalazi se još jedan a u njemu kladenac. Narod veruje da je ovo lekovit izvor. Neobično i jedinstveno je to što voda izvire iz stabla koje kao da lebdi. Izgleda kao da nema koren, a stablo se zapravo normalno razvija i raste.
Jednom u toku godine ovde se obavezno služi sveta liturgija i narod se tada okuplja u velikom broju.
“Okupljamo se posle Uskrsa, dolazi i mnogo mladih. U izvor ispod hrasta baca se novčić i pomisli želja za dobro zdravlje, ljubav, napredak. Veruje se da se sve želje ispunjavaju. Mnogi vodu sa izvora nose kući, jer se smatra lekovitom,” priča Todor Perić.
Po njegovim rečima, postoji još nekoliko sličnih hrastova u okolini Pasjana. Kaže da je grom jednom udario u stablo hrasta i da su meštani to shvatili kao predznak da će se ovdašnjem stanovništvu pravoslavne veroispovesti desiti zlo. I desilo se, rekao je Perić. Nikada niko iz ovog kraja to drvo nije želeo da uzima za ogrev, smatrajući ga svetinjom,” kaže Perić.
KoSSev
