„Čupanje“ Niša iz privrednog blata

0
821

Niš-ilustracija-1Rešenja za „čupanje“ Niša i Srbije iz privrednog blata nisu ni malo laka ni jednostavna jer gotovo svi instrumenti za vođenje bilo kakve ekonomske i bilo koje druge politike nisu u našim rukama. Međutim i kada je najteže, uvek postoje rešenja koja bi mogla da nas pomere sa mrtve tačke i naše društvo poguraju napred. Ne smatram sebe sveznalicom, ali mislim da mogu da dam neke smernice za buduću lokalnu ekonomsku politiku.

Glava I – Konsenzus

Jedini pravi resurs koji nam je preostao jesu građani Niša. Kada kažem građani, mislim na sve nas koji živimo, stvaramo, podižemo porodice, upravljamo gradskom kasom, plaćamo poreze, stičemo i trošimo dohodak u našem Nišu. Svima nama Niš mora biti na prvom mestu. Pojedinačni ciljevi ne smeju biti iznad opštih, jer bez opštih ciljeva i pojedinačni su teško ostvarivi. Da bi ilustrovao ovu tezu, ispričaću jedan vic o Japancu i Srbinu:

Pitali Japanca šta mu je najbitnije u životu.
On k’o iz topa reče: „Japan“.
Dobro, a posle Japana?
Japanac odgovara: „Kompanija u kojoj radim“.
Dobro, a posle kompanije?
Japanac: „Moja porodica“.
Ista pitanja postavili i Srbinu, a evo i odgovora:
Na prvom mestu mi je porodica, na drugom kompanija, a za Japan me baš i briga.

Epilog: Srbinu Srbija nije ni pala na pamet. Nema ni uspešne kompanije, ni uspešne porodice, bez uspešne države, odnosno u našem slučaju – grada. Naravno postoje izuzeci, ali oni samo potvrđuju pravilo.

Niš je skup svih nas koji u Nišu živimo i radimo. Niš je naša kuća i bez jakog Niša nema jakih Nišlija. Ne bi trebalo da mrzimo druge gradove, ali moramo da volimo Niš više i bolje.

Građani Niša imaju istinsku moć, ali samo ako se ujedine. Prema podacima zavoda za statistiku u Nišu radi nešto više od 68000 ljudi sa prosečnom zaradom oko 39000 dinara. Kad pomnožimo ova dva broja dobijamo 2,6 milijardi dinara na mesečnom nivou. Kada dodamo dohodak vlasnika kompanija i penzionera cifra je mnogo veća.

Da Vas podsetimo:  Srbija, ekološki zatrovana zona

Ukoliko se ujedinimo i usmerimo dobar deo ovih sredstava u nišku privredu, kupovinom kod lokalnih proizvođača u lokalnim trgovinama, eto nama novih radnih mesta, novog dohotka i boljitka za sve nas. Kada ovo budemo shvatili možemo da krenemo dalje.

Glava II – Vizija, ciljevi, strategija, plan

Vizija:

Niš kao mesto u kome svi građani mogu da rade i žive od svog posla.
Niš kao bezbedan grad za sve naše porodice.
Niš kao prestonica kulture, obrazovanja i sporta regiona jugoistočne Srbije.

Ciljevi:

Povećanje broja zaposlenih i prosečne zarade,
Povećanje bruto domaćeg proizvoda grada Niša i južne Srbije,
Povećanje nataliteta,
Smanjenje siromaštva
Podizanje opšteg zdravstvenog stanja stanovništva,
Podizanje nivoa kulture, obrazovanja…

Strategija – način ostvarenja ciljeva:

Ako ste čitali moje prethodne tekstove, primetili ste da najveći problem za rast i razvoj, pronalazim u:

stranim kompanijama – izvlače profit (odliv deviza), uvoze sirovine koje bi se mogle proizvesti i na domaćem tržištu (odliv deviza), izrabljuju državu kroz ogromne subvencije, plaćaju nesrazmerno malo poreza i dr,
stranoj, monopolizovanoj trgovini – onemogućavaju plasman malim i srednjim domaćim proizvođačima, diktiraju nefer uslove poslovanja, favorizuju proizvode iz uvoza (odliv deviza) i opet izvlače profit (odliv deviza),
stranim privatnim bankama – izvlače profit (odliv deviza), slobodna finansijska sredstva ne usmeravaju u privredu (nema domaćih investicija) već uglavnom prema stanovništvu, zaračunavaju najviše kamate u evropi, stranim kompanijama odobravaju znatno povoljnije uslove kreditiranja, vezuju kredite za stranu valutu i još mnogo toga.

Ovde moram da pojasnim nekoliko stvari. Za Niš, strane kompanije su one koje posluju u Nišu, a u vlasništvu su kompanija van Niša (Niška mlekara – Imlek). Za Niš, uvoz je sve ono što se proizvodi van Niša a plasira u našem gradu. Ovo dovodi do toga da se novac odliva iz Niša i logično do sve većeg osiromašenja građana.

Da Vas podsetimo:  Kako je moglo dobro je

Niš ne poseduje još jedan ključni resurs – javni servis. Televiziju koja bi promovisala niške privrednike, sportiste, kulturne radnike, niški turizam i ukazivala na gore navedene probleme.

Iz problema koje navodim proizlaze i rešenja koja bih ponudio našem gradu. Da biste mogli da razvijate bilo koju sredinu, grad ili državu, neophodni su vam sledeći instrumenti: mediji koji rade u interesu građana, trgovina u lokalnim rukama, finansijska sredstva za domaće investicije, efikasna i profesionalna administracija i što je najvažnije jedinstvo građana. Kako?
Fond za obnovu infrastrukture i razvoj malih i srednjih preduzeća grada Niša

Fond bi imao ulogu da koordiniše, organizuje i usmerava aktivnosti niške, male i srednje privrede i poljoprivrede.

Ovo podrazumeva organizovanje sajmova, tribina i savetovanja, kako bi se domaći poljoprivrednici i privrednici međusobno umrežili, a građani upoznali sa njihovom ponudom. Cilj je veća saradnja između lokalnih privrednika, zajednički nastup i stvaranje lanca poljoprivreda – lokalna privreda – lokalna trgovina – lokalno stanovništvo. Iz ovoga bi benefit izvukli svi učesnici u lancu i novac bi ostajao u okviru grada.

Pored ovoga, fond bi imao zadatak da finansira lokalnu komponentu investicija u našem gradu. To znači da bi sve ono što podrazumeva angažovanje lokalnih kompanija i lokalnog stanovništva bilo finansirano najpovoljnijim kreditima iz ovog fonda. Fond bi dakle finansirao domaće inpute (sirovine, materijal…), povećanje broja radnika, povećanje fonda zarada, izvođenje radova od strane lokalnih preduzeća itd. Sve ono što doprinosi rastu BDPa u samom gradu.

Ako na primer neka kompanija želi da poveća proizvodnju, gledaće se odakle nabavlja materijal, da li zapošljava nove radnike, da li povećava fond zarada i sl. Zašto je to bitno? Ako neka firma proizvodi recimo džem od kajsija, nije sve jedno odakle nabavlja te kajsije. Efekat na BDP je veći ako ga nabavlja ovde jer dohodak ostvaruje i proizvođač kajsija. Isti je slučaj i sa radnom snagom. Nije sve jedno da li radove izvodi lokalno stanovništvo ili neko drugi. Zarade koje ostvaruje lokalno stanovništvo trošiće se ovde i dovešće do povećanja potrošnje, a samim tim i BDPa.

Da Vas podsetimo:  Do pobune protiv Rija Tinta dovelo je prenamena zemljišta bez znanja lokalnog stanovništva, piše CINS

Fond bi takođe finansirao obnovu lokalne komunalne infrastrukture, koja je u očajnom stanju i što je najgore dovodi do gubitaka koje plaćaju građani kroz uvećane cene računa za grejanje i vodu (gubici na distribuciji kreću se od 30% pa naviše). Ovi radovi u kratkom roku podižu nivo zaposlenosti i potrošnje.

Pored infrastrukture iz sredstava fonda finansirala bi se revitalizacija zgrada (fasade, osvetljenje, izolacija, instalacije, krovovi). Ovde dobijamo povećanje vrednosti kvadrata, energetsku efikasnost, zapošljavanje velikog broja građevinskih radnika i obnovu domaće građevinske industrije.

I da se vratimo na početak kada smo rekli da su jedini pravi resurs Niša same Nišlije. Nišlije bi prepoznale da se dešava nešto dobro i svoju potrošnju usmerile na domaću proizvodnju. Time bi se pokrenuo investicioni ciklus koji bi, ukoliko bi svi radili svoj deo posla, doveo do dvocifrenih stopa rasta BDPa. Nišlijama bi se vratila nada, svi bi počeli da rade na sebi i za par godina život u Nišu počeo bi da ima perspektivu.

EPILOG: Ulaganja treba usmeriti u poljoprivredu, mala i srednja preduzeća, komunalnu infrastrukturu i obnovu zgrada. Sve navedene investicije dovode do pozitivnih efekata i po BDP i po nivo zaposlenosti u našem gradu. Još je bolji efekat, ako bi ovo preslikali na region jugoistočne Srbije, jer svi smo u istom sosu.

dusan-Zogovic-160x160

Dušan Zogović, diplomirani ekonomista

gradjanin.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime