Skorih dana je neko, za Predsednika, rekao nešto izuzetno umesno. Da se predozirao vlasti! Narodni pevač bi rekao: „…il’ je silan, pa je pobjesnio!“. Bez potrebe da dodaju nastavak: I od predoziranja se umire ili sporo leči, kao i od besnila! Razlika nije u tome što je besan opasan i za okolinu. Takav je prvi još i više, vlast je droga od koje najviše stradaju građani van vlasti. U našem slučaju i sami predozirani, nerazlikovanjem vlasti i nasilja!
Ni izbliza dužnu pažnju, nije izazvalo Predsednikovo: „Ne dam!“. (Gašića, Lončara…). Kome to? Zakonu, tužilaštvu, sudu, državi! Ukoliko se to ovde, uopšte može zvati državom. I ako to „nedavanje“, nije ono što se drugde, u stvarnosti i teoriji, zove državni udar… Gledajući šta se čini po našoj vukojebini, vlašću su predozirani i „njegovi“. Na svim nivoima, pa i naši, i odbornici Lajkovca, Ljiga, Osečine. Uskratiše poverenje javnom pravobraniocu. Zaboga, ocenjivao je ugovore, ulagao žalbe na prvostepene presude! On, diplomirani pravnik i pravobranilac…
Razlika između predoziranja i besnila, ipak postoji. Ali je u nečem drugom! Od predoziranja klasičnom drogom umire se naprasno, a od vlasti se i ne mora umreti. Zapravo se umire politički, padanjem sa vlasti i odlaskom „na đubrište istorije“. I nikako mirno. Politički brod, dok tone i pacovi ga napuštaju, puca iz svih oružja i oruđa! Tako da ako uopšte skoro krene da tone, kako opozicionari ponavljaju a sondaže ne potvrđuju, ima da bude pogođenih i pogođenih…
