Koji to stari grad imaju Albanci na Kosovu, u kojem su stolovali njihovi kraljevi, carevi, grob makar jednog njihovog suverena.
Nema tu pomoći, stenu koja se zakotrlja nizbrdo niko više ne zaustavi. Amerika, Nemačka, Engleska, Francuska… otele su od Srbije, silom, ratom, Kosovo i Metohiju (ne zauvek, tu nemam ni najmanju dilemu) stvorile drugu albansku državu i samo je pitanje vremena kad će to i takvo Kosovo, nakon učlanjenja u razne međunarodne asocijacije, saveze, komitete, federacije… biti primljeno u ravnopravno članstvo Uneska. Presudnim uticajem Amerikanaca, a kako bi drugačije.
To, jasno, ne znači da treba dići ruke, prekinuti s nastojanjima da se ovakav ishod osujeti. Hoće se reći da politički vrh Srbije u isto vreme – baš sada, krajnje dobro osmišljeno – treba da radi na strategiji koju će primeniti u trenutku kad Tači i bratija dobiju člansku kartu za Unesko. A dobiće je.
Zbog čega je Prištini i Tirani (Rama je zalegao čvršće od Tačija) toliko važan Unesko? Šta to Albanci, hajde da se fokusiramo samo na ove kosovskometohijske, treba da zaštite iz sfere obrazovanja, nauke i kulture a tiče se njihove prošlosti? Koji spomenik imaju – džamije, valjda je jasno, ne pripadaju ovoj priči – koji stari grad gde su im stolovali kraljevi, carevi, vladari, grob makar jednog njihovog nacionalnog suverena?
Sve što na Kosovu i Metohiji ima vekovnu patinu, čuva u sebi kulturu, trag nečijeg postojanja, prosvetiteljstva, državotvornosti, vezano je za Srbe. Sve. E, to mora da nestane, promenom predznaka, brisanjem vekova, paljenjem tapija, knjiga, nametnutim zaboravom.
Albanci nisu bogzna kako religiozan narod, kod njih je plemenski osećaj dominantan u odnosu na veru, i po tome se razlikuju od gotovo svih naroda islamskog sveta. Ovo, naravno ne znači da će u budućnosti islam na Kosovu živeti u sadašnjoj formi i postojećem okviru. Savremene tendencije unutar islama uče nas da se tu stvari radikalno menjaju bukvalno za nekoliko meseci. U potpunosti, iz temelja.
Hoću reći da u oba slučaja – militarizacijom islama ili jačanjem sekularnog elementa unutar kosmetskog društva – srpskog nasleđa na Kosovu biti neće. U prvom slučaju sravniće sa zemljom sve što materijalno podseća na Srbe, a u drugom to što podseća na Srbe biće stavljeno pod drugi znak; hrišćanstvo da, ali ne pravoslavno, ne srpsko.
Ako postoji treći put, za Srbe koliko-toliko povoljan, onda ga treba tražiti u mogućnosti da međunarodni posmatrači, u stalnom nadzoru, prisustvom na Kosovu, s Rusijom kao činiocem, čuvaju srpsko kulturno i versko nasleđe. I da se to tako zove. A nakon toga čekati. Svet se ubrzano menja, mnogo brže nego što se čini na prvo gledanje.
Ratko Dmitrović
Novosti
