Da li bi sankcije EU prema Srbiji dovele do pada podrške vladajućoj stranci?

0
43

Srbija može da napreduje u procesu pridruživanja EU samo ako uvede sankcije Rusiji i uskladi spoljnu politiku sa EU, predviđeno je nacrtom izveštaja Evropskog parlamenta o strategiji proširenja Unije. To je još jedna vrsta pritiska na Srbiju da uvede sankcije Rusiji, nakon zahteva pojedinih političkih grupacija da se pregovori EU sa Srbijom suspenduju. U javnosti se, osim zamrzavanja pregovora, pominjala i mogućnost sankcija EU Srbiji i ukidanje pretpristupnih fondova. Radikalnije mere su i povlačenje evropskih kompanija iz Srbije, kao i ponovno uvođenje viza za putovanja u zemlje EU. Da li je realan scenario u kojem bi EU posegla za ekstremnim merama, šta bi građani Srbije izgubili, ali šta bi izgubila i aktuelna vlast i da li bi, u slučaju da do nekakvih sankcija dođe, došlo do pada podrške Srpskoj naprednoj stranci i njenom predsedniku Aleksandru Vučiću?

Foto: Pixabay

Pad popularnosti SNS, koji je zabeležen i na aprilskim izborima, sigurno bi se nastavio i ukoliko bi EU suspendovala pregovore i uvela neku vrstu sankcija Srbiji. Naime, iako se s pravom može reći da Srbija poslednjih godina tapka u mestu kad je reč o evropskim integracijama, u slučaju zamrzavanja pregovora, Srbija bi izgubila kredibilitet i reputaciju kao prva zemlja kojoj su pregovori zvanično suspendovani. Velika je šansa da bi reforme započete u okviru procesa pristupanja bile prekinute, dok bi pretpristupni programi pomoći bili zatvoreni za našu zemlju. To bi se negativno odrazilo na investicije i donacije iz EU, zemalja članica EU, ali i na strane kompanije koje već posluju u Srbiji, a kao posledica svega došlo bi i do ekonomskog pada, gubitka radnih mesta u trenutku neizvesne ekonomske situacije u celom svetu kao posledice rata Ukrajini. Za razliku od uvođenja sankcija Rusiji koje bi kratkoročno dovele do pada podrške vladajućoj stranci i njenom predsedniku izolacija od strane Zapada bi srednjoročno i dugoročno oslabila ne samo vladajuću stranku i njenog predsednika, već bi nanele ogromnu štetu ekonomiji zemlje i dovele bi do drastičnog pada ličnog standarda građana.

Da Vas podsetimo:  Pulmolog: U Srbiji godišnje od posledica zagađenja umre 6.000 ljudi

Ako Srbija, koja već godinama evropske integracije naziva glavnim spoljno-političkim ciljem, nastavi da vodi istu spoljnu politiku prema Rusiji, Evropskoj uniji će ponestati mehanizama i može posegnuti za ekstremnijim merama, među kojima su prekid pregovora, a zatim, eventualno, i uvođenje sankcija Srbiji.

SNS bi u tom slučaju na srednje i duže staze doživeo značajan pad podrške. Pad podrške bi se najviše osetio među populacijom od 19 do 30 godina, kao i među glasačima srednje dobi, srednjeg i višeg obrazovanja u gradskim i prigradskim sredinama. Taj proces bi bio najsporiji kod najstarijih penzionera i u ruralnim područjima.

Moguća zapadna izolacija i eknomske sankcije iz EU stvorile bi potencijal i za nezadovoljstvo i socijalne nemire. U jedanaestoj godini SNS na vlasti, opozicija se vratila u parlament, a to znači i veću vidljivost i institucionalno opoziciono delovanje. U ovakvom scenariju opozicija bi mogla da ostvari i dodatni rast popularnosti.

Da li su sankcije EU realan scenario?

Kritike i osude iz EU zbog odnosa Srbije prema Rusiji samo su se zaoštrile nakon što su šefovi diplomatija Srbije i Rusije u Njujorku potpisali plan o dvogodišnjim konsultacijama. Ideje o zamrzavanju pregovora jasno govore da postoji negativno raspoloženje prema članstvu Srbije među političkim predstavnicima država članica, kaže za Demostat istraživač u Centru za evropsku politiku Miloš Pavković.

Uz podsećanje da rezolucije EP nisu obavezujuće, Pavković kaže da proceduru za suspendovanje pregovora pokreće ili Evropska komisija ili jedna trećina država članica, a da o tome odlučuje Savet EU kvalifikovanom većinom – 15 od 27 država članice koje istovremeno predstavljaju 65 odsto populacije EU.

Foto: Steven Lek, CC BY-SA 4.0, via Wikimedia Commons

Navodi i da su rezolucije Evropskog parlamenta poslednji pravno neobavezujući korak evropskih institucija i da će EU, ukoliko Srbija nastavi ovakvu spoljnu politiku, morati da se okrene ekstremnijim merama, a to su prekid pregovora i eventualno restriktivne mere, sankcije, prema Srbiji poput onih koje je EU uvela Rusiji. Smatra, ipak, da smo za sada daleko od toga.

Eventualno ukidanje pretpristupnih fondova, što je ekstremna mera EU, itekako bi pogodilo građane Srbije, imajući u vidu da je prema poslednjem IPA III (2021-2027) za zemlje Zapadnog Balkana predviđeno nešto više od 14 milijardi evra. Srbija kao najveća država na Zapadnom Balkanu vuče najviše sredstava iz tog fonda, bez kojih bi mogla da ostane. Pored toga, podseća Pavković, EU finansira različite infrastrukturne projekte, a tu je i Ekonomski i investicioni plan usvojen 2020. godine koji predviđa 20 milijardi evra investicija u Zapadni Balkan, a koji bi takođe mogao da bude ukinut za Srbiju.

Da Vas podsetimo:  RZS: Do sada popisano više od 6.1 miliona građana Srbije

„Ovako drastično smanjenje finansijske pomoći i investicija veoma negativno bi pogodili ekonomski rast i razvoj Srbije, što bi se vrlo brzo prenelo i na same građane”, navodi on.

Pavković kaže i da ponovno uvođenje viza za građane Srbije, koje su ukinute 2009. godine, nije do sada bilo tema, ali da je u najgorem scenariju i to moguće, mada smo, kako kaže, za sada daleko od toga.

Podseća i da se većina evropskih kompanija povukla sa tržišta Rusije nakon uvođenja sankcija od strane EU, te dodaje da bi, ukoliko bi se i Srbija našla u situaciji da je pod sankcijama, što je vrlo malo verovatno, sigurno i EU firme razmotrile opcije povlačenja iz Srbije.

Izolacija nikome nije potrebna

Vlast želi da produži politiku sedenja na dve stolice što je duže moguće jer joj je to za sada, u pogledu političkog manervisanja, najpogodnije. Šta bi se desilo ukoliko bi se pred vlast jasno stavio izbor – ili sankcije Rusiji ili sankcije Evropske unije Srbiji – i da li će do toga doći, posebno je pitanje. I vlast razume da bi zapadna izolacija razorila i preostale institucije koje u državi koliko-toliko funkcionišu, dok bi standard građana i ekonomija zemlje bili urušeni. Međutim, iako su, prema rezultatima poslednjeg Demostatovog istraživanja javnog mnjenja, građani konačno uvideli da iz Evropske unije dolazi najviše investicija i bespovratnih sredstava, činjenica je da je srpsko stanovništvo većinski emotivno vezano za Rusiju. Ali, da li bi i njima smetale sankcije EU, posebno ako ih pogode po džepu ili pasošu, i da li bi se to odrazilo na rejting naprednjaka?

Sociolog Srećko Mihailović smatra da je teško govoriti o vrednosnim i ideološkim opredeljenjima birača SNS jer je njihov osnovni orijentir za zauzimanje mišljenja i stavova ono što misli Aleksandar Vučić i ono što njegovi medijski bilteni ustvrđuju.

Da Vas podsetimo:  Ušli u klubove i pokupovali televizije: Oni su postali moćni zbog veza sa SNS

„U takvoj situaciji je prilično besmisleno govoriti o njihovom mišljenju, njihovim stavovima, jer Vučićevo biračko telo preuzima ono što im on kaže, bilo direktno bilo indirektno. Njegovo mišljenje je većinsko u stranci i među simpatizerima“, naveo je Mihailović.

Foto: Demostat

On dovodi u pitanje tezu da bi, u slučaju sankcija Evropske unije, pala podrška građana Srpskoj naprednoj stranci i Vučiću, navodeći da to ne bi bio prvi put da je Srbija pod sankcijama.

„Videli smo da narod ove zemlje to ovako ili onako primi i prihvata i trpi i na kraju istrpi”, naveo je Mihailović.

Ističući da je vlast SNS već ugrožena iz niza drugih razloga, koji nemaju veze sa eventualnim sankcijama EU, Mihailović ističe da nezadovoljstvo naroda postaje političkom činjenicom onda kada postoji organizovana politička snaga koja može da interpretira to nezadovoljstvo i da ga organizuje.

„U ovoj situaciji, u kakvoj je Srbija danas, jedina takva snaga postoji u SNS, odnosno u njenom vođstvu. Ovakva opozicija, razmrvljena i latentno ili otvoreno međusobno sukobljena, nije u stanju da organizuje narodno nezadovoljstvo. Neorganizovano nezadovoljstvo nije politička činjenica”, naveo je Mihailović.

Dodaje da smo svedoci već 30 godina kratkotrajnog narodnog bunta koje je organizovano van političkih stranaka, ali da je ono uvek bilo kratkotrajno i u najvećem broju slučajeva sa malim ili nikakvim efektom.

“Očekivati da će spontani događaji da donesu neke promene je iluzija od koje pate naivni intelektualci”, zaključio je Mihailović.

autor:Ivana Petronijević Terzić

izvor:https://demostat.rs/

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime