Piše P. Rakočević, Štutgart
Već nekoliko dana pojedini mediji prenose vest da je verovatno po nalogu Vlade Republike Srbije, a dijaspora odlično zna po čijim se, često nedovoljno promišljenim pa i suludim diktatima u Srbiji mnogo toga (od)radi, da Direktorat civilnog vazduhoplovstva Srbije navodno planira da kompaniju Wizzair -u daljem tekstu po Vuku Karadžiću Vizer, „najuri“ iz dosadašnje jedine avio-baze te kompanije van Mađarske na aerodromu Nikola Tesla u Beogradu. Na beogradskom aerodromu ta niskotarifna avio-kompanija ima stalno stacionirana 4 moderna aviona sa velikim brojem sedišta. Zabranom stacioniranja letilica u Beogradu bi verovatno bio onemugućen -ili bi u najboljem slučaju po iseljenike bio možda smanjen obim poslovanja Vizera. Ta kompanija leti iz Srbije skoro do svih velikih evropskih gradova gde žive brojni srpski iseljenici, ili nekadašnji, po ustaljenom nazivu jugoslovenskih i kasnijih srpskih vlada- „ljudi na privremenom boravku u inostranstvu“. Danas su to odavno pravi iseljenici. Računajući i neke sezonske linije, Vizer leti iz Srbije na više od 20 destinacija sa kojih u Srbiju dopremi i vrati u Evropu više od 2 miliona putnika. To je po ovim brojkama skoro polovina putnika koje je u oko 49.000 letova sa 4,57 miliona putnika u 2025. godini imala Er Srbija. Danas, ta opet srpska avio-kompanija leti, navodno, do 103 destinacija u 34 države! Kompanija Vizer za Srbiju leti iz 4 gradova Nemačke, iz Italije doprema putnike sa 3 destinacije, u sezoni dodatno i iz još 4 gradova, iz Francuske iz 2, sezonski leti i na 4 destinacije u Španiju- tu su i redovne linije za Švedsku, Holandiju, Kipar, Veliku Britaniju, po potrebi i za Maltu.
ŠTA O EVENTUALNOM „PROTERIVANJU“ VIZERA IZ SRBIJE MISLE SRBI -ISELJENICI U NEMAČKOJ
Od naših iseljenika u Štutgartu i okolinI, od kojih dosta njih ne leti do Beograda za mnoge putnike preskupom Er Srbijom -nego iz oko 90 km udaljenog Baden-Badena u glavni grad Srbije stiže avionima kompanije Vizer, smo čuli dosta negodovanja izrečenih unapred -zbog opravdane bojaznosti da će se srpska Vlada zaista odlučiti da iz Srbije „protera“ Vizer. ili bi Vlada da nasilno smanji obim negovog poslovanja. Naravno da mišljenja naših ne tako brojnih sagovormnika na osnovu kojih je nastao ovaj članak nisu potpuno reprezentativna -ali se jasno iz razgovora nazire trend novonastalog nezadovoljstva prema pomenutim možda odavno planiranim potezima srpske Vlade. Milutin M. -student u Tibingenu, nedaleko od Štutgarta nam kaže, da će ako se to dogodi, on morati da smanji posete postojbini svojih roditelja sa do sada jednom godišnje, na možda odlaske u „stari zavičaj“ samo jednom u dve ili tri godine. To će trajati, kaže, – bar dotle dok ne završi studije kako bi od plate koju će imati, mogao da plaća preskupe karte Er Srbije na liniji Štutgart-Beograd_Štutgart. Slične priče smo čuli i od drugih sagovornika jer su neki, koristeći usluge Vizera -npr. iz Memingena ili iz Baden-Badena van sezone, samo sa lakim ručnim prtljagom, mogli da odlete do
Avion 321 neo, najveći u floti kompanije Vizer leti i za Beograd. Fotografija: Wizz Air
Beograda i da se vrate za samo šezdesetak evra. Da posete rodbinu i prijatelje i da se lepo provedu u Srbiji . Sve to, čuli smo od sagovornika, je u proseku uključujući avio-karte po napred pomenutoj ceni moglo je da košta od 500 do 1000 evra po putniku. Ovako, kod karata Er Srbije koje su i 3 do 4 puta skuplje, neće više biti češćih odlazaka. Uslovljeno time, posebno mlađe generacije naših, polako gube kontakte sa zemljom porekla svojih roditelja. Očigledno, reče nam naš sagovornik, srpskoj vrhušci je možda pred očima nekakav plan da i iseljenici u Evropi dostignu „totalan nivo zaborava“ svog porekla, što se decenijama događalo a događa se i danas srpskoj mladeži u Americi, Kanadi i Australiji, -baš zbog sve ređih i sve skupljih direktnih kontakata sa svojom postojbinom, rodbinom i nekadašnjim prijateljima. -Dogodiće se to i sa našima u Evropi, ako sa srpskog tržišta nestane Vizer i njihove dosta jeftinije avio- karte od tiketa Er Srbije – reče nam naš sagovornik.
ZAŠTO JE JEDNO VREME PUTNIKE IZ NEMAČKE ALI I IZ PREKOOKEANSKIH DRŽAVA ZA ONDAŠNJU JUGOSLAVIJU PREVOZILA TOBOŽA „ČARTER-KOMPANIJA“ ER JUGOSLAVIJA
U razgovor se, nepozvan, umeša i stariji gospodin sa susedog stola kafića u kome je nastala ova priča. Potsetio nas je da se u vreme velike navale tadašnjih „gastarbajtera“ u Nemačku šezdesetih godina prošlog veka Titova administracija odlučila da osnuje posebnu čarter kompaniju sa dosta nižim cenama avio-karata od uobičajenih cena. Jer se i tada već znalo da svakim dolaskom u svoje krajeve, „gastarbajteri“ će uvek donositi i trošiti gomile deviza- koje su bile veoma važne za uvek po pitanju priliva stranog novca „gladan“ budžet države. Jula 1969. g je to učinjeno samo pro forma -pa je ta tobože „nova“ kompanija registrovana kao očigledno „privremeni, sezonski avio-čarteraš“ imena „Er Jugoslavija“ -koji je uvek koristio i avione i osoblje JAT-a. Na trupovima letilica ostalo je ime „Jugoslovenski aerotransport“ -bez ispisvanja „novog“ imena „Er Jugoslavija“. Ta novoregistrovana avio-kompanija je našim ljudima mogla da omogući niže cene letenja, sve do 2005. godine, kada je likvidirana. To se činilo mimo pravila ondašnjeg kartela IATA. Član IATA skupine bio je i naši aviprevoznik. IATA je svojim članicama zabranjivala da cene karata na redovnim linijama budu osetno niže od konkurencije za npr. samo jednu grupu, znači „domaćih“ putnika a ne i za strance. Pravo prodaje jeftinijih sezonskih karata imali su samo čarteraši, mada je Er Jugoslavija letela nekoliko godina stalno i van tzv. sezone godišnjih odmora. Na taj način je ta „Er Juigoslavija“ izbegla, u korist naših tadašnjih „gastarbeitera“ kao čarter-kompanija nekadašnje -u odnosu na tadašnje zarade naših ljudi, još veće cene nego danas, i mogla je da ponudi jeftinije letove do Zagreba ili Beograda, Splita, Sarajeva i tadašnjeg Titograda.Cilj je ujedno bio da Er Jugoslaviju u sezoni obezbedi dolazak stranaca na Jadran.
Ovi naši političari bi danasi, misleći verovatno na Vladu, ljutnu se starina, da proterivanjem Vizera sa srpskog tržišta smanje broj dolazaka naših u Srbiju, gubeći iz vida da time smanjuju i devizni prihod. Jer -svako ko dolazi u Srbiju, potroši „brdo“ evra. Vidi se da političari i drugi moćnici u Srbiji ništa nisu naučili od „starog lisca“ Josipa Broza Tita. On je na sve načine animirao naše da što češće dolaze u Jugoslaviju i donose devize. A ovi danas, tako izgleda, bi da mogućim izgonom Vizera iz Srbije, verovatno nesvesnih svojih postupaka, da smanje priliv stranog novca. Zar ne znaju da ekponomski stručnjaci tvrde -da pored od 5 do 5,5 milijardi evra -koje po priči guvernerke Tabaković godišnje stižu doznakama iz inostranstva peko banaka, „gosti iz rasejanja“, za vreme boravka u Srbiji dodatno potroše od 1,5 do 2 milijardi evra? Čusmo i pitanje i „pouku“ starijeg „gastarbajtera“ za susednim stolom–danas iseljenika -„ako zbog skupih avio- karata bude bilo sve manje gostiju koji dolaze svojima u posete, ko će trezoru u koji posle promene evra u dinare idu devize, nadoknaditi tu sumu? Ko i kako će vraćati već danas astronomske dugove Srbije- završi besedu naš starašan sagovornik- bez odgovora na svoju konstantaciju o tome KO će vraćati dugove!
POGLEDAJMO NEKOLIKO PODATAKA O KOMPANIJI VIZER – KOJU SRBIJA MOŽDA ZAISTA ŽELI DA NAJURI IZ BEOGRADA I NIŠA
Vizer je osnovan 2003 godine. Tom kompanijom je 2023 g. (novijih javnih podataka još nema). Oko 7.400 zaposlenih sa 242 svoja „mlada“ aviona, prosečne starosti samo oko 4,6 godina, prema oko 14 godina u proseku starih aviona Er Srbije, prevezlo je 51 milon putnika. Ili po avionu je u proseku letelo po 210 putnika. Prema trendu prodaje karata u određenom momentu Vizer je odlučivao koji će avion leteti tu koju linju -da li Erbas A-320 neo- koji maksimalno prima 205 putnika ili Erbas 321 neo -kapaciteta 236 putnika. Pravilnim i što bržim rasporedom koji tip avina leti kuda, omogućena je maksimalna eksploatacija letilice. Znači – te godine, a sigurno je tako i danas, jedan zaposleni u Vizeru je opsluživao oko 7000 putnika godišnje. Dodajmo da je Vizer već naručio -u cilju zamene starijih aviona i otvaranja novih linija, dodatnih 280 (!) aviona. Prošle, 2025. godine, kompanija je imala promet od 4,4 milijardi evra ili svaki zaposleni je svojim radom ostvarivao prihod od oko 600.000 evra! Sve to je postignuto uz veoma pristupačne cene karata. Kolika je bila neto-zarada kompanije se ne vidi iz dostupnih podataka -ali je profit posle epidemije korone svakako bio veliki -kada se uzme u obzir broj naručenih novih aviona. Vizer je, kažu dostupni podaci, iz Srbije 2025. g. imao oko 9000 letova uz stepen iskorićenosti broja sedišta letilica od 85% do skoro 90% i prevezao je u dolasku u Srbiju i povratku iz Srbije nešto više od dva miliona putnika.
BACIMO POGLED I NA „ER SRBIJU“ I UPOREDIMO BAR NEKE BROJKE
Sada, čusmo priče naših sagovornika, malena država Srbija sa Er Srbijom -patuljkom u odnosu na Vizer, bi da u korist srpske kompanije, rasterećene od arpaksog suvlasništva, protera ovog džina-kompaniju Vizer iz Beograda! Čudni neki pokušaji -koje, ako Srbija zaista želi u EU, verovatno će Vlada, zbog važećih ugovora, morati da stopira jer to Evropa neće tolerisati. Ali, reče nam lekar Vojislav P. iz okoline grada Karlsruhe, slučajno u poseti svom prijatelju u Štutgartu, izgleda, prijem u EU Srpska Vlada ne želi- jer bi u slučaju pristupa, EU previše želela, što je pokazao i nedavni samit u crnogorskom Tivtu, da kontroliše -posebno finansijsko poslovanje države. Naravno uz konkretan pokušaj, ako ne iskorenjivanja jedne od najžešćih koupcija na planeti, onda bi bar zahtevala neko smanjenje sistema poslovanja, uobičajenog u Srbji u stilu „ja tebi-ti meni“ ili „gde sam tu ja“ na mogući minimum. A to mnogi multimilioneri -obogaćeni na grbači naroda i pljačkom državnog bužeta, pa i njihovi politički mentori, sigurno ne žele. Zato svi pomenuti koji imaju itekakve koristi i bez članstva Srbije u Evropskoj uniji, najviše vole svoju pesmu „putuj Evropo, ne trebaš nam mnogo“…
Znamo da je Er Srbija, da baš ona kompanija sa glupavim dvoglavim orlom i arapskim šarama- kao grbovima na avionima, nastala od propalog JAT-a koji je, posle dolaska na vlast tada novih, tobožih „demokrata“ -postao firma za zbrinavanje dečice uticajnih mama i tata uz debele plate. Naravno, ubacivani su u JAT i totalni nestručnjaci- članovi vladajućih partija kojima je ta kompanija služila, pisale su opozicinone novine, samo za izvlačenje novca- tačnije za pljačku budžeta. Tu su i posledice sankcija kada JAT nije mogao da leti, a pljačka je išla i dalje. Onda je nekome u Vladi, a dobro znamo ko je to jedino mogao da bude, sinula genijalna ideja, da se JAT sa dugom od oko 250 do 350 milona evra pokloni novijoj predsedničkoj „braći“ – Arapima. Naravno sve te pustolovine sa arapskom kopanijom Etihad su koštale brdo deviza, pristiglih uglavnom iz zajmova koje otplaćuje Srbija. Čaršijom u Beogradu kolaju priče da je Odiseja sa Etihadom, i plaćanje povratka Er Srbije u srpsko vlasništvo, koštalo i do 350 miliona evra. Novine NOVA pominju troškove Srbije nastalih u ljubavi i i u „braku“ Er Srbije sa Etihadaom, ili obrnuto Etihada sa Er Srbijom, od čak 540 miliona evra ili više od pola milijarde €! No -ostavimo spekulacije šta je i koliko su koštale gluposti tadašnjih srpskih vlastodržaca na stranu, jer to nije bila ni jedina a neće biti verovatno ni poslednja muvačina, nekim novim generacijama novinara koji će imati lakše pristupe arhivama, ugovorima o saradnji i o prodajama i poklonima srpskih dobara strancima. Ali i o otkupu bivšeg JAT-a i kasnije Er Srbije od arapske „braće“ kao i o cenama koliko je stanovnike Srbije koštala desetogodišnja zajedica Etihada i Er Srbije.
Činjenica je da je Er Srbija 2025. g. ostvarila oko 49.000 letova sa oko 30 uglavnom iznajmljenih letilica, u proseku starih oko 14 godina (!) Hiljadu devetstotina (1900!) zaposlenih ljudi u kompaniji, omogućilo je prevoz 4,57 miliona putnika na 103(!) destinacije u 34 države. Iskorišćenost kapaciteta letilica bila je samo 77,3%- znači u proseku oko 22,7% manje od maksimalno mogućeg, ili je skoro svako peto sedište je u avionima zvrjalo prazno. A, zašto bi se „Er Srbijanci“ trudili, npr. pokušajem, bar na nekim manje bukiranim letovima poslednja dva, tri dana pred poletanje, da ponude dosta jeftinije karte? Plate dobijaju, bez obzira koliko radili ili ne radili- pa zašto da sebi prave dodatan posao? Znači- sve po staroj priči iz Titove Jugoslavije, da „niko nekoga u Srbiji i šire može toliko malo da plati, koliko on može malo da radi“ Na to ukazuje i brojka da je svaki od 1900 zaposlenih u Er Srbiji bio nekako godišnje zadužen za samo 2405 putnika! Ako računamo da saradnici Er Srbije ne rade ni subotom ni nedeljom, državnim praznicima takođe ne rade , onda oni godišnje rade oko 230 dana i „zaduženi“ su za samo oko 10 putnika dnevno. I ovde Mađari, kod takođe 230 radnih dana po godini, „odrade“ oko 30 putnika dnevno, znači stvarno su tri puta efektivniji od ljudi u Er Srbiji! Kod Mađara je po jednom zaposlenom u celoj kompaniji Vizer kalkulisalo sa po 7000 putnika godišnje. Slično je i sa prometom iskazanim u evrima: Er Srbija je imala promet od oko 720 miliona evra ili svaki od 1900 zaposlenih je „doprineo“ brojki od oko 380.000 € godišnje – a Vizarerovi ljudi su po zaposlenom ostvarivali promet od oko 600.000 evra godišnje. Naravno – i pored super jeftinijih avio-karata u odnosu na srpsku kompaniju- čusmo i snimismo reporterskim magnetofonom reči Miljenka R. mladog ekonomskog stručnjaka zaposleog u industrijskom gigantu Boš.
PITANJE- ZAŠTO BI SRBIJA DA NAJURI VIZER?
Momentalno je na to pitanje teško dati odgovor- rekoše nam naši sagovornici. Pošto je bužet Srbije za 2026. godinu već ogoljen, deficit bi trebalo da iznosi predviđenih oko 2,9 milijardi evra, što je zbog enormnih očekivanih troškova za malo kome potreban Ekspo 2027, osim za lične promocije srpske vrhuške po belom svetu, što zbog već prispelih termina za vraćanje pojedinih kredita, a tu su i dodatni troškvi, kako misle naši sagovornici i za organiozovanje dolazećih izbora, kupovine glasova, transport glasača iz okolnih republika u Srbiju itd, pa i avansi za već naručeno novo naoružanje, zatim za povećanje plata i penzija i drugih javno još nepoznatih izdataka, ta suma neće biti dovoljna. Zato je neko možda u Vladi došao na ideju, reče nam već pomenti ekonomista, da se od Vizera otme bar 1 milion putnika koji bi po cenama Er Srbije u kasu preduzeća, za svoje karte uplatili dodatnih oko 157 miliona evra. Za uvek novca gladne mafijaše to je, očigledno, nikakva posebna svota -ali zajedno sa novougovorenim zajmom (po koji već put- i šta Kinezi dobijaju u zalog? -je posebno pitanje) dobija se ukupna suma od preko 1,1 milijardi evra. Naš sagovornik misli da postoji opravdana sumnja da se kineska najnovija pozajmica neće uoptrebiti za ulaganje u privredu, jer je Srbija skoro i nema- sve je uglavnom u rukama stranaca- nego da se iskoristi za posebne već pomenute ludorije oko sajma Ekspo 27, završetka novog, fudbalerima koji gube i od nekih državica sa jedva 400.000 stanovnika, nepotrebnog stadiona, možda za još po koji „Šapićev sat“ za postavljanje diljem glavnog grada, da se u vreme mobilnih telefona koji pokazuju uvek tačnio vreme, npr. Beograđani, ne bi izgubili „u vremenu i prostoru“. Ili možda i za po koji turski, preplaćeni tramvaj ili autobus a naravno nikako da se najzad -uskoro će biti dve godine od pada nastrešice žel. stanice u Novom Sadu- novac obezbedi za obnovu te Novosađanima preko potrebne stanične zgrade -docirao je dosta opšrim tonom naš sagovornik!
Znači, zaključujemo iz vođenih razgovora sa našim sunarodnicima u Štutgartu, oni su mišljenja, jedini smisao i cilj eventualne zabrane Vizeru da i dalje povezuje brojne Srbe iz EU sa otadžbinom po umerenim cenama, mnoge od njih i po više puta godišnje, je samo kratkotrajna, ne tako velika, tačnije skoro nikakva korist. Državi ne bi ako bi stvarno došlo do pada dolazaka naših u Srbiju i smanjenja novca koji donose sa sobom za trošak i ostavljaju zaista godišnje više od 1,5 milijardu evra na menjačnicama, onda je zaista suludo uopšte se upustati u proterivanje Vizera iz Beograda i Srbije- jer to ne donosi finansijski ništa! Izgleda, otimati od drugih je u Srbiji uvek bilo jednostavnije i lakše nego npr. u Er Srbiji organizovati racionalniji i efikasniji rad svih zaposlenih a posebnim reklamnim akcijama i povlasticama za putnike omogućiti povećanje broja istih kako bi se povećao procenat iskorišćavanja sedišta u vazduhoplovima koja ostaju prazna a time i promet u postojećim avionima Er Srbije. Najbolji primer kako se to bolje radi je firma, koju, kako se priča, možda baš zbog toga jer je primer kako se u Srbiji ne radi, pa treba da je najure iz Beograda, je VIZER! Ali, reče nam na rastanku kratko jedan od naših sagovornika, nije na nama, ovde u dijaspori, da razmišljamo i odlučujemo o tome kako će i šta će da radi Er Srbija, naše je da odlučimo hoćemo li ili ne isto tako često dolaziti svojima u posetu kao do sada sa Vizerom. A ko će eventualnu zabranu rada toj kompaniji, za sebe proglasiti kao veliki „uspeh“ saznaaćemo veoma brzo.
-Mi Srbi, rastureni po planeti, ostade nam za kraj razgovora mišljenje jedne Mirjane Đ. , iako imamo pravo glasa, bar 500.000 naših nikada ne glasa, a moglo bi ih biti i preko 1 milion. Bila bi to značajna podrška možda baš opoziciji. Pa verovatno zbog toga masovno učešće nas u rasejanju u glasanjima država ne želi. Uslova za glasanje uglavnom nema zbog velikih razdaljina od mesta stanovanja do konzulata i ambasada gde se glasa. Jer ko bi npr. u SAD, u Kanadi ili u Australiji putavao i više 1000 kilometara do konzulata ili ambasade, ili u Nemačkoj i do 300 km, samo da bi glasao? Skoro niko. A, na zahteve da se i nama u rasejanju omogući glasanje pismom, je država više puta obećavala, ali obećanja nije ispunila. Zato našim glasovime ne možemo da reagujemo i utičemo na ovakve ne toliko važne događaje za državu, kao u „slučaju Vizer“ -ali su očigledne muvačine oko Vizera koje su već u toku, za nas u dijaspori itekako važne“ -reče nam jedna Mirjana.
