Opoziciona scena je, u boljem slučaju, u previranju, a u gorem, u trajnoj konfuziji. Ne postoji ni jedinstvo, ni liderstvo, a ni ideja koji bi opoziciju predstavilo kao alternativu aktuelnoj vlasti. Neki poput DS su izgubili većinu birača i bore se za cenzus, dok drugi poput Jankovića ili Jeremića tek nastoje da se saberu i konstituišu kao političke opcije. Tokom 2016 su posle parlamentarnih izbora glavni ili najglasniji opozicionari bili Radulović i Obradović no oni su početkom 2017. “zamenjeni” Jankovićem i Jeremićem koji su imali “rezultat” i na predsedničkim izborima. Šešelj i Čeda Jovanović se bore za status opozicionara jer ih vezuju za vlast.
Glavna novost na opozicionoj sceni posle propadanja PSG Saše Jankovića kao “nade” je povratak Đilasa koji se mesecima medijski “premišljao” da li će ili ne učestvovati na beogradskim izborima. Neki poput Vukadinovića vide u Đilasu i u ujedinjenju oko njega, veliku šansu za konsolidaciju opozicije pa čak i za pobedu na izborima u prestonici. Čak su se i na društvenim mrežama pojavili oni koji Đilasa prommovišu ne samo kao uspešnog čoveka već i kao “spasioca” opozicije i Beograda “od ove i ovakve vlasti”. Koliko su takve “nade” izaz lobističkih poriva a koliko imaju utemeljenje u očajničkim opozicionim nadama nije lako reći.
Pokušavajući da odgovorimo na pitanje iz naslova koje intrigira beogradsku čaršiju suočavamo se sa nepoznanicama. Pre svega nije još jasno ko će od političkih subjekata, ali i medija, što javno što tajno podržati Đilasa. Isto tako je i maglovit njegov rejting jer se četiri godine nije bavio politikom ali ga nije bilo ni u medijima. Neki mu to uzimaju za minus – jer koga nema “pred očima” nema ga ni kao alternative o kojoj se razmišlja. Drugi opet misle da mu je to prednost jer je prošlo dovoljno vremena da mu se zaborave gresi i minusi. No ova druga teza je problematična jer će mnogi iz vladajućih i opozicionih krugova biti motivisani da iznesu sav Đilasov prljav veš u vidu nasilja nad ženama, posečenih platana, problematičnog Bus plusa i odnos prema manjinama. To se već dešava. Tako su na Tviteru najaktivniji u “razobličavanju” Đilasa promoteri “Dosta je bilo” Saše Radulovića koji u Đilasu vide smrtnu pretnju jer su i jedni i drugi fokusirani na istu ciljnu grupu i imaju sličan “ekonomistički” imidž.
Đilas osim toga što je tajkun, a to se u našoj javnosti ne doživljava pozitivno, sa mnoštvom privatnih i poslovnih skandala koji ga prate ima ozbiljne strukturalne političke nedostatke. Iako ga godinama nema u javnosti on nema ni ono što se zove “pozitivan utisak”, osim možda onog što je uradio u srpskoj košarci. Đilasu nedostaje i stranka kao organizaciona struktura koja može da iznese kampanju. Podrška PSG Saše Jankovića malo znači jer je taj “pokret” u haotičnom stanju zbog Jankovićevog dilentatizma. Isto tako podrška Jeremića ne znači mnogo jer se njegova stranka tek formira. Rezultat svega je da po istraživanjima javnog mnjenja Šapić u Beogradu ima jaču podršku od Đilasa Jeremića i Jankovića zajedno. Stoga bi čak i podrška Belog bila značajnija Đilasu od podrške Jeremića ili Jankovića.
No ozbiljan i dubinski problem Đilasa jeste i to što i nema politiku niti jasne političke stavove. On i kad je bio gradonačelnik Beograda i predsednik DS nije izlazio u javnost sa jasnim političkim stavovima u vezi fundamentalnih tema poput statusa Kosova, odnosa prema NATO paktu ili Rusiji. Što se tiče njegovog političkog imidža on je negovao status menadžera koga “prava politika” i ne zanima. Stoga je i kod nacionalno opredeljenih birača percipiran kao čovek kome nedostaje patriotska crta, a kod liberala nikad nije viđen kao njihov favorit u borbi za njihove vrednosti. Zato i ljudi i sa patriotskog i sa liberalnog dela spektra imaju problem da javno podrže “žutog tajkuna”. Logično je što na prozivke i napade na Đilasa na društvenim mrežama niko osim “lobista” ne odgovara. Naročito mu je nezgodna kritika koja dolazi iz opozicionih i liberalnih krugova koji ga vide kao korumpiranog tajkuna koji pri tom verovatno ima i nekakav tajni dogovor sa Vučićem. Ključni promoteri Saše Jankovića imaju problem da podrže tog i takvog Đilasa, a neki su i napustili PSG zbog dila sa Đilasom. Pa šta onda ostaje Đilasu. Novac naravno. No novac ne može sve da kupi. Barem je do sada tako bilo.
Branko Radun
vidovdan.org / Politika
nema on šansu iz prostog razloga jer je i on iz istog kola.idemo redom.isto je on ušao u ds kao i ostali,bez i jednog dinara,danas se kao bivši student toliko napunio,da je među naj bogatijima.da skratim,svi do jednoga koji su bili na vlasti do sada su iz iste kuhinje.dosta nam je ovih iz tog istog kola,koje bi trebalo neko da pohapsi i sve im oduzme u korist države,jer su to sve pokupili od ove države i naroda,koji je na ivici bede a oni sve bogatiji.jedino dveri do sada nisu bili na vlasti inače su jedina opozicija u srbiji.u slučaju da dveri izađu na izbore samostalno,pokazalo bi se koliko imamo pametnih a koliko onih koji pomažu bandi da dalje ugasi državu.da napomenem,da će uskoro u srbiji ostati ovi na vlasti i oni koji ih glasaju,srbija se prazni.
Ljudi koji danas vode Beograd – ljudi koji nam dizu kule u „Beogradu na vodi“, prave raspevanu fontanu na Slaviji, prodaju plasticnu jelku za 83 000 E – toliko su se izblamirali da opozicija, ukoliko se slozi i lepo organizuje, ima sve sanse.
Samo nekoliko komentara na „objekivan“ tekst gospodina Raduna;
-DS nije izgubila samo podršku već, i pre svega, članstvo koje je prešlo u SNS
-opozicija realno ne postoji jer se glavne ideološke i programske aktivnosti poklapaju sa istima u SNS osim Dveri i Stamtovića (EU nema alternaivu, priznavanje Kosova, prostupanje NATO paktu, mišljenje dobijeno u stranim ambasadama i sl.)
-Đilas je tajkun i to ljudima smeta a šta je Siiša Mali, Andrej Vučić, a šta je kum Nikola Petrović i sl.. Sa tom razlikom da Vučićei tajkuni kradu kao ludi od građaa Srbije, budžete…)
– Đilasa su optužili za nasilje u porodici a šta se događa sa Aleksandrom Vučićem za koga lekari i najbliži saradnici tvrde da bije svoje žene kao lud a za druge jano kaže “ kod svoje kuće možete da bijete koga hoćete“, šta je sa skandalima i batinama kojima je svoju ženu častio Siniša Mali
I kad smo već kod nasilja – nikada u istoriji ovog naroda vlada Srbije nije sprovodila veći teror nad svojim građanima nego ova diletantska, izdajnička i primitivna SNS vlast. I to na svim nivoima. Nikada Beograđani nisu bili više maltretirani i više pokradeni nego od kad je SNS na vlasti,nikada nije bilo većeg zanemarivanje potreba građana, veće zloupotrebe gradske imovine, urušavanje socijalnih politika , zapostavljanja kontrole doseljavanja, većeg urbanističkog haosa, katastrofalnijeg saobraćaja, još katastrofalnijih ulice i fasada a razvoj kriminala i njegova sprega sa politikom, kao i opšte materijalno i kulturno osiromašenje građanstva, pretvorili su Beograd u opasno mesto po život i grad jeftine i prljave zabave. Sve zahvaljujući SNS „gospodarstvu“.