Da li država i dalje traga za Makinom grupom

0
1713

Postupak za Makinu grupu je u prekidu. Za formalnu odluku postupajućeg sudije iz 2012, da se postupak prekine do pronalaska okrivljenih, saznali smo iz odgovora Višeg suda na pitanje šta se događa s tim postupkom. O medijskim navodima da je Željko Maksimović Maka bio u Srbiji krajem prošle godine policija se nikada nije oglasila.

images_cms-image-000000456
Makina grupa i ubijeni Boško Buha

Za Željkom Maksimovićem Makom i optuženim članovima njegove grupe Nikolom Maljkovićem i Vladimirom Jakšićem policija nakon oslobađajuće presude nije ciljano tragala, pa ni zbog činjenice da su optuženi za ubistvo policijskog generala. Ciljana potraga rađena je, recimo, za beguncima Zemunskog klana. To znači da se u policiji formira radna grupa kojoj je posao da se bavi samo njima.

Mediji su 2011. objavili da se Maksimović krije u Španiji i Južnoj Americi, ali mnogo više brine informacija koju je objavio beogradski Blic da je Željko Maksimović bio u Beogradu u decembru prošle godine, dakle pre samo tri meseca.

„Maksimović se raspitivao o kretanju nekolicine ljudi iz državnih institucija koji su vodili istragu protiv njega i insistirali na njegovom hapšenju“, kaže izvor lista iz službe koja je prikupila podatke o Maksimoviću.

Insajder.net tražio je od MUP-a zvaničnu informaciju o tome kada je za Maksimovićem i dvojicom članova njegove grupe raspisana međunarodna poternica. Sud je raspisivanje poternice tražio još krajem novembra 2005. Pitanje je da li je policija izveštavala sud o potrazi za beguncima i kada. Odgovore još čekamo.

Maksimović je neodstupan istražnim i pravosudnim organima od 10. juna 2002. kada je kod Hotela Jugoslavija u Beogradu ubijen policijski general Boško Buha.

General Boško Buha je ubijen 10. juna 2002. ispred hotela Jugoslavija u Novom Beogradu. U jednoj od najopsežnijih istraga saslušano je više od 100 osoba. Ubrzo je za ubistvo osumnjičena grupa na čijem je čelu bio Željko Maksimović Maka. Kod uhapšenih su tada nađeni arsenal oružja i veća količina novca.

Ko je Željko Maksimović?

Za Željka Maksimovića javnost je prvi put čula 1995, kada je uhapšen i priveden zbog osnovane sumnje da je u haustoru zgrade u Ulici Svetozara Markovića ubio policajca Gorana Radulovića, koji je pokušao da ga legitimiše, i tom prilikom ranio i njegovog kolegu, policajca Dejana Stanimirovića.

Maksimović se u iskazu branio rečima da je ubio u samoodbrani, a tužilac je pod nedovoljno jasnim okolnostima odustao od gonjenja. U iskazu istražnom sudiji Maksimović je izrazio žaljenje zbog smrti policajca, ali i dodao: „Da nije bilo tako, on bi danas bio ovde, ja bih bio pokojnik“. Maksimović je proveo ukupno tri meseca u pritvoru.

Predstavnici vlade Zorana Đinđića tvrdili su da je njegova grupa početkom 1990. bila zadužena da ubija u ime službe na čijem je čelu bio Jovica Stanišić i da je reč o jednoj ozbiljno organizovanoj kriminalnoj grupi. Zbog toga se policija hvalila da je hapšenje takozvane Makine grupe jedan od najvećih uspeha policije.

Do preokreta dolazi posle akcije Sablja, kada pojedini mediji kreću u svojevrsnu kampanju koja treba da dokaže da je Makinoj grupi sve namešteno i da su generala policije Boška Buhu ubili pripadnici Zemunskog klana. Otišlo se toliko daleko da je u pritvoru završio čak i policijski general Milan Obradović, koji je u vreme hapšenja Makine grupe bio načelnik beogradske policije, i to pod sumnjom za iznuđivanje iskaza u vezi sa zloupotrebom službenog položaja. Tužilaštvo je na kraju odustalo od gonjenja Obradovića jer nije bilo dokaza.

Članovi Makine grupe Nikola Maljković i Vladimir Jakšić pobegli su nakon prvostepene oslobađajuće presude.

Optuženima neće biti suđeno ako ne budu nađeni

To što okrivljeni nisu dostupni praktično je isto kao i da se pojave pred sudom i ćute. Pitanje je da li bi sud i tada odlučio da prekine suđenje, kao što je sada odlučio da ga ne zakaže, jer su optuženi nedostupni.

Ponovljeno suđenje pripadnicima makine grupe nikada nije zakazano, a u odgovoru Višeg suda za Insajder.net navodi se da je postupajući sudija specijalnog suda 10. Decembra 2012. naložio prekid postupka. To znači da ovaj postupak nije aktivan pa nije ni na spisku starih predmeta iako nije okončan već više od 10 godina.

Na osnovu člana 250. sudskog poslovnika, naredbom predsednika veća od 10.12.2012. predmet u prekidu do pronalaska okrivljenog.

Željko Maksimović Maka i još dvojica optuženih za ubistvo policijskog generala Boška Buhe i pripremu brojnih likvidacija u bekstvu su više od deset godina. Preti im kazna do 40 godina zatvora, ali nikada im se neće ponovo suditi ako se ne pojave pred sudom.

– 10. juna 2002. ubijen general Boško Buha

– 24. aprila 2003. podignuta optužnica protiv Makine grupe

– 16. septembra 2003. počelo suđenje u Specijalnom sudu

– 18. novembra 2004. Specijalni sud izrekao oslobađajuću presudu

– 28. oktobra 2005. Vrhovni sud Srbije ukinuo presudu

Oni su pušteni je iz pritvora posle oslobađajuće prvostepene presude odlukom suda 18. novembra 2004. Vrhovni sud je ovu presudu poništio 5. oktobra 2005. i naložio novo suđenje, ali i taj sud je smatrao da ne postoji razlog da se okrivljenima odmah odredi pritvor iako su optuženi za najteža krivična dela.

Za Željkom Maksimovićem, Nikolom Maljkovićem i Vladimirom Jakšićem nije postojala poternica tih godinu dana. Makina grupa ostala nedostupna do danas. Sud je naložio raspisivanje poternice za njima 18. novembra 2005, tačno godinu dana nakon što su pušteni iz pritvora.

Krivično delo udruživanje radi neprijateljske delatnosti, je već zastarelo tako da je, recimo, optuženi Dragan Ilić Limar osuđen samo za nedozvoljeno držanje oružja i municije, na četiri godine, i više mu neće biti suđeno.

Suđenje Makinoj grupi je bilo prvo suđenje za organizovani kriminal. Oslobađajuću presudu Makinoj grupi donelo je veće na čelu sa sudijom Zoranom Tatalovićem. Ovaj sudija ubzo nakon toga postaje sudija Vrhovnog suda.

U žalbi na oslobađajuću presudu, Tužilaštvo je tražilo da se suđenje ponovi pred drugim većem, što je neuobičajeno i što ukazuje na to da je Tužilaštvo imalo sumnju u pristrasnost.

Tatalović je danas sudija Vrhovnog kasacionog suda.

Prisluškivani razgovori nisu dokaz ako optuženi ćute

Na tom suđenju prisluškivani razgovori, kao jedan od ključnih dokaza, nisu prihvaćeni. Te razgovore Insajder je objavio pre 10 godina.

Među ključnim dokazima na suđenju Makinoj grupi prvi put su se našli prisluškivani razgovori, a Makina grupa povezana je s ubistvom zahvaljujući baznim stanicama mobilne telefonije.

Insajder je još 2005. u emisiji Policija i tužilaštvo tvrdio su da su pripadnici Makine grupe komunicirali specijal telefonima. Dva telefona locirana su u blizini ubistva generala Boška Buhe i tada je policija počela da ih sluša.

Upravo ti brojevi telefona nađeni su prilikom hapšenja kod optuženih.


Sadržaj razgovora, prema oceni suda, nije bio dovoljan dokaz da su optuženi pripremali likvidacije političara i ljudi privrednog života. U emisiji Insajder objavljeno je da je prema nalazima veštaka jedan od izraza koji su koristili za reč ubistvo bilo perušanje.

Insajder je u emisji Makina grupa – prisluškivani razgovori objavio da je bilo ukupno 206 snimljenih razgovora članova Makine grupe.

To je pomoglo istrazi, ali ispostavilo da je to pomoglo i optuženima, koji su na suđenju jednostavno ćutali.

Naime, prvom presudom sud je utvrdio da nije bilo moguće uporediti glasove, iako su postojali svedoci koji su ih prepoznali.

Optuženi Nikola Maljković i Vladimir Jakšić na prvom suđenju nisu progovorili ni reč, te njihovi glasovi nisu mogli biti upoređeni s glasovima koji su se čuli u prisluškivanim telefonskim razgovorima.

Ipak, postojali su svedoci koji su glasove prepoznali, a čijim iskazima sud nije poverovao.

Prema presudi Vrhovnog suda, takva odluka Specijalnog suda je nejasna i protivrečna. Zanimljivo je da se u presudi Vrhovnog suda ne navodi obaveza da se u ponovljenom suđenju glasovi uporede.

Insajder

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime