Da li je bolje štedeti u evrima ili dinarima?

0
55

Svetsku nedelju štednje Srbija je dočekala sa ulozima od 13,5 milijardi evra. U poslednjih 10 godina porasla je i dinarska štednja – u domaćoj valuti na gotovo 90 milijardi dinara. Narodna banka Srbije saopštava da je dinarska štednja u poslednjih 10 godina u Srbiji povoljnija od štednje u evrima i da se za razliku od one u stranoj valuti ne oporezuje.

Image by Bruno /Germany from Pixabay

Kada je novčanik u pitanju, makar i od najboljeg prijatelja, poslednje što ćete saznati je njegovo stanje na računu. Ipak statistika otkriva – ove godine na štednju je položeno novih 526 miliona evra. U štednim bilansima i jedna novina. Pored dinara i evra, na računima je sada i 750 miliona dolara i 557 miliona švajcarskih franaka.

– Sada imamo i onaj momenat koji se preklapa, odnosno štednja je postojala, ali kamata je bila jako niska na štednju. I većina ljudi je investirala i investiciono kupovala nepokretnosti. Sada se trend zbog restriktivne monetarne politike okrenuo i stimuliše se štednja u svim oblicima, od gasa, energetike pa do one u bankama – kaže Nino Stameski, direktor centra za stanovništvo Erste banke.

Stimulativna je kamata u bankama, kaže Stameski i navodi da će se jedan deo tih investicija preusmeriti u štednju u narednih godinu, godinu i po dana.

Mesečni iznos srpskog štediše ove godine je 5.516 dinara. Neračunajući inflaciju, nešto je manji u odnosu na prethodnu godinu. Rezultati bi, kažu u međunarodnoj agenciji koja je sporvela istraživanje, bili bolji da nije inflacije.

– U Srbiji raste svest o važnosti štednje. Međutim inflacija koja se pojavila ne samo u Srbiji već svuda je uticala da se smanji štednja pa je i procenat onih koji smatraju da je situacija za štednju nepovoljnija. Povećan je i procenat štednje u kućnim sefovima na čak 32 procenta za kako kažu „ne daj Bože“, ali povećana je i štednja za, na primer, odlazak na godišnji odmor – kaže Ansgar Loner, direktor agencije IMAS.

Da Vas podsetimo:  I pavlaka luksuz: Veštačko podizanje cena u Srbiji – da li bi država mogla da kazni ekstraprofitere

– Prema podacima NBS neka prosečna kamata nominalna na dinarsku štednju na period 12 mesecio iznosi 3,41 odsto dok je na oročenu deviznu štednju ona 1,6 odsto i ono što možemo da vidimo u odnosu na prethodnu godinu je da su kamatne stope udvostručene. Imaju tendenciju daljeg rasta što zbog povećanja referentne kamatne stope i pooštravanja mera Narodne banke – kaže Stameski.

Klijenti u Srbiji su svesni važnosti štednje, ali su otvoreni i za rizičnija ulaganja radi većeg prinosa. Čak četiri od pet građana smatra da treba potražiti alternativu štednji.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime