Da bi se domogli posla i pristojnijeg života u nekoj od zemalja EU, stekli pravo na besplatno studiranje i stipendiranje u Bugarskoj, olakšice pri lečenju ili koristili brojne pogodnosti koje im pruža papir koji otvara vrata Evropske unije, sve više srpskih državljana pokušava da dođe do bugarskog pasoša. Veliku zainteresovanost za pasoš susedne zemlje zato što je po atraktivnosti daleko ispred srpskog, potvrđuje i Darko Anačkov, predsednik Bugarsko-srpskog centra u Vranju koji od nedavno ima i mogućnost pružanja konzulskih usluga.
Prema rečima Anačkova, osim onih koji se interesuju za dobijanje bugarskog pasoša, ima i mladih koji žele da besplatno studiraju u Bugarskoj.
Besplatno studiranje je od skoro moguće. Studenti uz sve povoljnosti dobijaju i 120 evra mesečnu stipendiju u prvoj godini. Građani su zainteresovani za bugarski pasoš jer im daje brojne pogodnosti, a po atraktivnosti je daleko ispred srpskog – kaže Anačkov.
Centar je, kaže, samo spona između konzulata i građana, a cilj je da se konzulat približi građanima, da im smanji troškove puta i pruži adekvatnu uslugu. Jednom mesečno konzuli Generalnog konzulata u Nišu pružaju usluge zainteresovanim građanima u Vranju.
To se pre svega odnosi na mogućnost predaje dokumentacije za dokazivanje bugarskog porekla koje je neophodno pri apliciranju za bugarsko državljanstvo, mogućnost zakazivanja termina za pripadnike bugarske nacionalnosti za besplatne preglede na VMA u Sofiji, mogućnost overe dokumentacije – priča Anačkov za Južne vesti.
Procedura može da potraje i nekoliko godina
Razlog onih koji podnose molbu za dokazivanje bugarskog državljanstva je uglavnom bolji život u nekoj od zemalja Evropske unije, a procedura se razlikuje od slučaja i zna da potraje i po par godina.
Moj otac već ima bugarsko državljanstvo, tako da meni to dosta olakšava stvari, ali sam morala da prolazim kroz intervjue i čekam izvesno vreme. Ovde je jako teško živeti normalno i zarađivati pristojno. Politika je uplela prste u skoro sve sfere naših života. Zbog prezimena sam često doživljavala etiketiranje, što ni malo nije prijatno. Bilo je tu komentara “Bugari idite u Bugarsku, malo ste nam štete naneli u ratovima” i tome slične opaske. Sa bugarskim pasošem ću imati priliku za pristojan život u nekoj od zemalja EU, bez etiketiranja, bez “moljakanja” raznoraznih ljudi kako bi me zaposlili. Daje šansu za drugačiji život od pukog preživljavanja – priča jedna Vranjanka.
Ona je u proceduri za dobijanje državljanstva, kaže, skoro 2 godine, uz to što nije morala da dokazuje da ima bugarsko poreklo, dok je njen otac čekao oko 5 godina.
On je pre desetak godina državljanstvo dobio samo uz školsko svedočanstvo njegovog oca, gde je pisalo da je bugarski državljanin. Sada je rigoroznija kontrola, jer je potražnja veća i traže se čvrsti dokazi – kaže ova Vranjanka.
Prema njenim rečima, samo troškovi oko prevoda dokumentacije i putovanja iznesu i više od 500 evra.
Prema podacima Bugarsko-srpskog centra u Vranju, trenutno ima oko desetak ljudi koji su zainteresovani za dobijanje bugarskog pasoša.
Sve više auta sa bugarskim tablicama u Srbiji
Konzularni dani od kraja prošle godine održavaju se i u Bosilegradu i Dimitrovgradu, što sada olakšava bar dolaženje do informacija. Jedan Piroćanac na bugarski pasoš čeka duže od 4 godine, a u taj proces je krenuo direktno preko ministarstava u Bugarskoj. Očekuje da ove godine konačno dobije pasoš zemlje Evropske Unije koji se, na listi koja je nastala prema istraživanju koje su sprovele britanske vlasti u saradnji s firmom Henri i Partners, nalazi na 18. mestu i značajno se bolje kotira od Srbije, čiji pasoš se nalazi na 39. mestu.
Posao je jasan razlog i odlazak iz zemlje, a ljudima koji ostanu u Srbiji olakšava i kupovinu automobila. Manja cena registracije, manji porezi. Auto se registruje u Bugarskoj i najmanje 500 evra manje košta kupovina zbog carine – objašnjava Piroćanac za Južne vesti.
Zato i ne čudi da se na ulicama Pirota i Dimitrovgrada sve češće mogu videti automobili sa bugarskim registracijama, a iako turisti iz ove zemlje često posećuju granične gradove, većinom se radi o onima koji sa dvojnim državljanstvom voze četvorotočkaše.
Pogodnost dvojnog državljanstva obilato koriste i Dimitrovgrađani, a po nekim procenama, zbog posla više od 300 građana svakodnevno ide u susednu zemlju.
Prema poslednjem popisu, Dimitrovgrad i Bosilegrad su jedine opštine u Srbiji sa većinskim bugarskim stanovništvom.
Milica Dejanović, Ljubomir Filipov
Izvor: Nacionalist
