Da li je dinar zaista stabilna valuta?

Pre neki dan je obeleženo 140 godina rada Narodne banke. Tom prilikom držani su govori, a predsednik Vučić izjavio je da ’’punih 12 godina imamo stabilnost nacionalne valute’’. Da li je baš tako?

Stabilnost valute

Da li je neka valuta stabilna zavisi od toga kako se kreće njena kupovna moć – na primer, da li se za 1,000 dinara juče može kupiti ista korpa dobara i usluga danas. Ako posmatramo stopu inflacije jasno nam je da dinar NIJE stabilna valuta.

Čak i da se zadržimo samo na periodu od dolaska guvernerke Tabaković na čelo NBS – nakon nekoliko godina niske inflacije, dinar je značajno izgubio svoju kupovnu moć od 2020. godine pa je reći da je dinar stabilna valuta ozbiljna distorzija realnosti.

Među najgorim đacima u odeljenju

Ali zar baš od 2020. nije u pitanju epizoda evropskog, pa čak i svetskog inflatornog udara, nakon ozbljnog poremećaja izazvanog pandemijom i velikim fiskalnim i monetarnim paketima? To je samo delimično tačno – jer je inflacija u Srbiji bila značajno viša nego u evrozoni (a ovo je posebno bitno zbog toga kako se stabilnost dinara kod nas interpretira).

Zapravo, u ovom periodu je rast cena u poređenju sa Srbijom među evropskim zemljama bio veći samo u Mađarskoj. Dakle, stabilnost naše valute mereno stabilnošću njene kupovne moći je u najmanju ruku neosnovana – za ono što vam je 2015. bilo potrebno 1,000 dinara, danas vam je neophodno 1,442 dinara. U evrozoni je zabeleženi porast cena bio upola manji – nešto što je 2015. koštalo 10 evra sada ima cenu od 12,3.

Stabilnost deviznog kursa

Nasuprot stabilnosti dinara kroz kupovnu moć, ističe se njegova stabilnost kroz nivo deviznog kursa. Na prvi pogled, ovo je tačno jer je dinar nezvanično fiksiran na 117 dinara za evro još negde 2014. i od tada sve može da se desi – i velika globalna pandemija, i ratovi u Evropi, samo kurs dinara se ne može promeniti.

Ali nominalni nivo deviznog kursa je prilično besmislena mera jer ona potire sve priče o stabilnosti valute – jer ako merimo vrednost dinara prema vrednosti neke druge valute onda implicitno priznajemo da je dinar bezvredan.

Drugi razlog zašto je nominalni devizni kurs loš pokazatelj koji posmatramo jeste to što je mnogo važniji realni devizni kurs, koji usklađuje kupovnu moć. Kada pričamo o dinaru, njegov nominalni devizni kurs koji viđamo u menjačnici stoji u mestu, ali zato usled razlika u rastu cena u evrozoni i Srbiji on realno apresira. Ako ste pre par godina mogli da kupite kilogram nekog voća za 1 evro u Nemačkoj ili 117 dinara u Srbiji, dok danas ono košta 1,2 evra ili 170 dinara, jasno je da vam se sada više isplati da to voće uvozite iz Nemačke nego da ga gajite u Srbiji.

Dinar je izgubio bitku

Dinar je nažalost izgubio neke od osnovnih funkcija novca, i njih je preuzeo evro. Ovo je prvenstveno posledica hiperinflacije iz 1993. kada je dinar praktično uništen. Ali dinar se ni pre (u jugoslovenskom periodu) a ni posle (nakon hiperinflacije, i sve to njegovog de facto vezivanja za evro) nije dobro pokazao, sa endemskom inflacijom koja je često bila dvocifrena.

Pošto se poverenje teško i mukotrpno gradi, a vrlo lako izgubi, ljudi su odbacili dinar i prebacili se na evro, i dinar sada u opticaju služi za plaćanje dažbina državi, i za sitne kupovine u prodavnici. Za sve pre toga, evro je preuzeo primat – kada pričamo o platama, penzijama, ceni kola ili kvadratnog metra stana, mi ne spominjemo cene u dinarima, već u evrima. Čak i kada se plaćanje vrši direktno u dinarima, cene su najčešće iskazane u dinarskoj vrednosti cene u evrima. najveći deo depozita u bankama, i kredita izdatih privredi i stanovništvu denominovan je u evrima.

Na kraju krajeva, dinar je stabilan koliko i kamen na putu, jeste da stoji u mestu ali nije baš da je ikome koristan i često smeta pri prolazu.

autor:Mihailo Gajić