Odavno je jasno da svaka teorija zavere, čak i ona najbesmislenija, čak i one koje liče kao da su nastale iz šale, dobije pristalice. To je postalo više pitanje za psihologe nego za naučnike jer je očigledno da postoji jedna posebna vrsta ljudi sklona verovanju svakakvim pričama sve dok u sebi sadrže elemente misterije, konspiracije i zavere. Šema je obično slična: neka tajanstvena, skrivena ali moćna grupa ljudi iz nekih sebičnih razloga radi nešto na štetu ljudi, planete Zemlje, celog čovečanstva… Svi koji su se nekad upecali i ušli u raspravu sa nekim od pobornika bilo koje teorije zavere znaju da je to uzaludan posao i de ne postoji argument koji bi njih naterao da promene mišljenje. Još će i doživeti da će pri tome da ga gledaju sa visine, kao glupaka koji nije dovoljno inteligentan da shvati razmere i motive zavere. „Običan“ čovek se na teoriju da je Zemlja ravna prvo nasmeje misleći da je neka šala u pitanju, a onda zbuni kad vidi da je sagovornik ozbiljan i pomalo uvređen. I onda, iz straha da dodatno ne uvredi sagovornika, odobrava i klima glavom na sve argumente i „dokaze“ da Zemlja zaista jeste ravna.
Saobraćajna nesreća koja se nedavno dogodila na auto putu Novi Sad – Beograd prilikom koje su dva lica poginula a troje dece povređeno, a koja je izazvana jakim vrtložnim vetrom – trombom, ponovo je podstakla komentare o HARP-u kao glavnom krivcu za sve vremenske nepogode koje se dešavaju i kod nas i u svetu.
Šta je u stvari HARP? Samo ime, koje je skraćenica za High Frequency Active Auroral Research Program, otkriva da je to projekat koji za cilj ima izučavanje polarne svetlosti, jonosferskih oluja i radijacije u Van Alenovom pojasu izazvanih nekim događajima na Suncu kao što su na primer solarni blesak ili geomagnetna oluja. Ovi događaji su posebno važni jer je poznato da izazivaju poremećaje u radio signalima i komunikacijskim sredstvima, uključujući i satelite. U tu svrhu je napravljen istraživački centar na Aljasci gde je instalirano 180 visokofrekventnih antena koje zajedno mogu da emituju 3600 kilovata radio-talasa na frekvencijama od 2,8 do 10 megaherca. Visoke frekvencije omogućavaju izuzetno osetljivim instrumentima da izmere procese koje se dešavaju u tim visokim delovima atmosfere. U svakom slučaju pokazalo se da jonosferske oluje nisu dovoljno jake da bi mogle da utiču na klimu Zemlje, a HARP antene još i manje jer su mnogo slabije.
Sumnju dežurnih teoretičara zavere je izazvala činjenica da je interesovanje za ovaj projekat pokazalo i Ministarstvo odbrane Sjedinjenih Američkih Država, zbog potencijalne upotrebe u oblasti komunikacija, pre svega u izuzetno dubokim delovima mora ili zemlje.
Za očekivati je da vojska u svim istraživanjima pokušava da nađe aspekt koji može da se iskoristi u vojne svrhe. Da li u projektu HARP uspela da nađe nešto, to još uvek nije poznato. Ako i jeste, pre će biti da je nešto u vezi prostiranja radio talasa, dakle komunikacija, a ne promene vremena ili klime.
Vrhunac cele priče je da je HARP projekat završen. Da li je to dovoljan argument teoretičarima zavere da HARP nije kriv za oluje, tornada, uragane, poplave, cunamije koji se dešavaju širom sveta? Naravno da ne. Oni se ponašaju kao sekta koja priznaje samo jednu istinu i ništa ne može uzdrmati njihovu čvrstinu vere.
Ako neko pokuša da objasni da je povećan broj ekstremnih meteoroloških fenomena posledica globalnog zagrevanja za koje je, makar delom, kriv i čovek, teoretičari zavere odmahuju rukom i sa onim nadmoćnim izrazom lica, kao da se obraćaju detetu koje ništa ne razume, izgovaraju: „Promena klime je izmišljotina grupe naučnika finasiranih od strane velikog biznisa i političara“. Iskustvo pokazuje da je dalja diskusija uzaludna.
Goca Savković
