Da li je moguće biti Srbin, a ne držati se starog tradicionalnog pozdrava sa bližnjima

0
523
Foto: YouTube Screenshot

Da li je moguće biti Srbin, a ne držati se starog tradicionalnog pozdrava sa bližnjima. Celivanjem u obraze po tri puta.

Etnolog Dragomir Antonić nas uverava da takva vrsta pozdrava nije uopšte tako stara i da potiče iz sedamdesetih godina prošlog veka. Brzo je prihvaćena i postala je zaista jedan od znakova raspoznavanja među Srbima.

Šta je razlog takvoj novotariji tih godina, ne bi znao reći, ali ne bi mogao da prihvatim tvrdnju mnogih da je to simbolika Svete Trojice. Oca, Sina i Duha Svetoga. Ni u vreme najveće srpske duhovnosti nije postojao takav pozdrav, a kamoli da bi se on u vreme najvećeg srpskog socijalističkog (komunističkog) utopizma rodio.

Druga teorija je da je taj pozdrav mondenski nasleđen, sve u stilu „videla žaba da se konj potkiva…“ od Rusa. Zaista među Rusima taj pozdrav se koristio ranije nego među Srbima, ali od kada nije mi poznato. U nekim arhivskim materijalima i igranim filmovima, takav pozdrav među sobom koriste crvenoarmejci a kasnije i komunistički drugovi. Time definitivno povezanost sa simbolikom Svete Trojice isključujem iz opcije. Teško da bi đavolskom komunističkom oku promakao takav detalj i da bi on mogao da bude prihvaćen od crvene elite.

Još pre Rusa, u Evropi, poljupcima u obraze po tri puta, koristili su se, a i dalje se koriste narodi u zemljama Beneluksa, kao i u određenim delovima Italije. Znači poreklo takve vrste pozdrava nije baš sasvim jasno, ali sada definitivno jeste jedan od vidova srpske prepoznatljivosti. Kao što su to i „srpska“ Nova Godina, „srpska“ tri razdvojena prsta i srpska Slava. Srpska Nova Godina i nije baš srpska. Po toj analogiji mogli bi je nazvati i ruska, gruzijska, jerusalimska…već po nazivima svih onih koji ovu Novu Godinu obeležavaju. Tri rastavljena prsta su posebno osetljiva tema, koju ne bih širio, već želeo da je što pre zaboravimo i prestanemo koristiti. Što se tiče srpske Slave, ona jeste prilično autentična ali ne i jedinstvena, jer ovakav vid proslavljanja hrišćanskih svetitelja, imaju i arapi muslimani koji žive u oblasti oko manastira Svete Katarine. Broj tih ljudi nije veliki, ali eto i oni nam „kvare“ pravo da ovaj običaj nazovemo isključivo srpskim.

Da Vas podsetimo:  Gusle su duša srbska

O našoj ishrani je već toliko toga rečeno, da zaista niti jedna namirnica ili vrsta hrane ne može biti isključivo srpska, jer takvu hranu već negde na svetskom šarenišu spremaju.

Vraćamo se poljupčićima.

Da li ćete tek ovlaš usnama dodirnuti nekog po obrazima ili ćete ga „pečatirati“, zavisi od vašeg emotivnog stanja i odnosa kakvog imate s onim s kim se ljubite. Ono što mnogi isključuju ali ima veoma bitnog uticaja na odnos pri pozdravljanju, jeste na koji ćete  način, ne koristiti usne, već ruke pri ljubljenju. Da li je to čvrsti zagrljaj poput klešta, da li nežno držanje za glavu, ili za bedra. To su finese, ali više od ičega određuju da li se celivate sa roditeljima, rodbinom, prijateljima ili emotivnim partnerima.

Koliko je ova vrsta pozdrava zaživela među Srbima, možda je najočiglednije iz ponašanja onih koji taj pozdrav ne koriste. Naravno oni koji nisu Srbi. Jer Srbi, bili ateisti, netradicionalisti, pederi ili njuejdžovci, poljubiće se sa voljenima po tri puta u obraz. Kada pokušate nekog recimo Hrvata, Meksikanca, Papuanca…svejedno koga da tako poljubite, nakon drugog poljupca u obraz ostaće malo zatečen i odmaknuće za trenutak glavu, a onda će je pod pritiskom vaše ruke vratiti i prihvatiti i taj famozni treći poljubac, u sebi blago kolutajući očima, u stilu, „eh ti Srbi!“.

Vladan Rakanović
Izvor: vidovdan.org

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime