BEOGRAD – Narodna skupština, koja u aktuelnom sazivu jedina ima ovlašćenja da menja najviši pravni akt Srbije, odlučiće 8. juna da li će naša zemlja promeniti Ustav u oblasti pravosuđa, a poslednju reč daće građani na referendumu. Glavni cilj promene Ustava je izbacivanje politike iz pravosudnog sistema.
Prema pisanju Insajdera, pred poslanicima se nalazi samo predlog za promenu, ali ne i predlog na koji način da se to učini. Organizacije civilnog društva ističu da je Srbija tek na početku celog procesa i upozoravaju da se Ustav ne može menjati za šest meseci, kao i da amandmani koje je 2018. sastavilo Ministarstvo pravde ne mogu biti polazna osnova za izradu izmena Ustava.
Ukoliko Skupština odluči da se on menja, izmene Ustava tek bi trebalo da se pišu, a za njih će biti nadležan Odbor za ustavna pitanja Skupštine Srbije. Međutim, nije jasno kome će posao pisanja amandmana biti poveren. Iako Skupština organizuje seriju javnih slušanja na kojima predstavnici sudija, tužilaca i pravni stručnjaci iznose svoja mišljenja o potrebama promene Ustava, sve što je do sada rađeno, navodi Insajder, nikoga ne obavezuje jer nema zakonskog utemeljenja.
Još jedna sporna stvar na koju ukazuju organizacije civilnog društva je to što, sudeći po svemu što je do sada izneto, predstavnici vladajuće većine smatraju da su amandmani koje je Vlada Srbije sastavila 2018. godine dobra polazna osnova, iako Vlada nije ovlašćena da to radi, niti su ti amandmani ikada dostavljeni poslanicima.
“Poseban problem je i što su amandmani dobili lošu ocenu i velikog dela pravosudne struke u Srbiji, sudija, tužilaca, profesora i nevladinih organizacija, jer ne ispunjavaju osnovni uslov zbog koga se Ustav menja, a to je depolitizacija pravosuđa” – navodi Insajder.
Šta se desilo 2018. godine
Tokom 2017. i 2018. godine Ministarstvo pravde organizovalo je seriju javnih rasprava iako to Ministarstvo nije nadležno za izradu ustavnih amandmana. Oktobra 2017. godine su javnu raspravu napustila udruženja sudija, tužilaca, sudijskih i tužilačkih pomoćnika i druge strukovne organizacije zbog, kako su naveli, “zаnemаrivаnja primаrne teme” – nezavisnosti pravosuđa.
Ponovo, iako nije nadležno, Ministarstvo pravde je u junu 2018. godine izradilo amandmane na Ustav, ali od danas nije poznato ko ih je pisao i ko je sve bio u radnoj grupi.
Ovi amandmani dobili su negativne ocene svih svetodavnih tela Saveta Evrope, od Venecijanske komisije, preko svetodavnih veća sudija i tužilaca pa do GREKO.
Rešenjima su bile nezadovoljne i sudije i tužioci, ali i veliki deo pravne struke. Osnovna zamerka je bila da se amandmanima ne smanjuje uticaj politike na pravosuđe, već suprotno tome postoji opasnost da bi taj uticaj mogao postati i veći.
Kako navodi Insajder, “neobičnim sledom događaja” u oktobru 2018. godine, Ministarstvo pravde je saopštilo da je Venecijanska komisija zaključila da je četvrtom verzijom ustavnih amandmana Srbija postupila prema preporukama te komisije, odnosno otklonila nedostatke.
“Ispostavilo se da je to pozitivno mišljenje dao Sekretarijat, administrativno telo Venecijanske komisije, koje je izradilo Memorandum, o kome se izjasnila Venecijanska komisija” – navodi ovaj portal.
Predstavnici vlasti i do danas tvrde da Ustavni amandmani imaju saglasnost Venecijanske komisije.
Izbacivanje politike iz pravosuđa potreba svih građana Srbije
Portal podseća da je Srbija depolitizaciju pravosuđa prihvatila kao uslov u pridruživanju Evropskoj Uniji, uz saglasnost gotovo svih političkih i stručnih aktera, da je to potreba i građana Srbije.
Predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) dr Katarina Golubović ističe da se trenutno radi na formi odnosno “pakovanju već spremljene suštine koja suštinski ništa neće unaprediti”, već će takva promena ustava “dodatno zarobiti već zarobljeno pravosuđe”. Dodala je da brzina kojom su najavljene promene govori da su nacrti pravosudnih zakona već urađeni po ugledu na nacrt amandmana koje je uradilo ministarstvo pravde.
“Ne ohrabruje stav koji zastupa i profesor Vladimir Petrov, inače član Venecijanske komisije iz Srbije, da bi trebalo uzeti kao polazn osnovu nacrt ustavnih promena Ministarstva pravde iz 2018. godine” – rekla je Golubović.
Petrov: Pravosuđu ne treba dati preveliku nezavisnost
Profesor Vladimir Petrov, predstavnik Srbije pri Venecijanskoj komisiji, smatra da se politika mora ukloniti pred strukom, ali da struka ne sme dobiti status “solo igrača, apsolutnog suverena i postati sistem za sebe”. Iako se u načelu slaže sa pravcima u kojima se Ustav menja, ne navodi koji je to prihvatljiv stepen samostalnosti, odnosno nezavisnosti.
Insajder navodi da je Petrov jedan od onih koji se slažu sa vladajućim političkom većinom da bi amandmani koje je Ministarstvo pravde napisalo, a Vlada poslala savetodavnim telima Saveta Evrope, mogli biti polazna osnova.
Sporan sastav pravosudnih tela, najjačih arguemenata vlasti pred EU
Jedan od najjačih argumenata Ministarstva pravde koji je trebalo da pokažu spremnost vlasti da depolitizuje pravosuđe bilo je to da da predloženim amandmanima izbor sudija i tužilaca više se neće obavljati u Skupštini već u najvišim pravosudnim telima.
Međutim, predstavnici struke kritikovali su baš sastav tih tela u kojima je novim rešenjima bilo predviđeno da tužioci izgube većinu u svom savetu, odnosno da ih bude svega 4 od 10 članova. Broj sudija je u njihovom savetu trebalo da je da bude isti kao i takozvanih “istaknutih pravnika”.
“Problem je što će te istaknute pravnike birati opet skupštinska većina, a da istovremeno pojam ‘istaknuti pravnik’ nije precizno definisan” – navodi Insajder.
Spremo: Insistiramo da stručna imena stanu iza ustavnog teksta
Akcionim planom za poglavlje 23 u priključenju Evropskoj Uniji prvo je bilo predviđeno da 2018. Srbija dobije izmenjeni Ustav u delu o pravosuđu, a revizijom plana koja je urađena 2019. godine rok je pomeren na kraj 2021.
Ukoliko ceo postupak promene Ustava, uključujući referendum na kome se građani izjašnjavaju, ne bude okončan do kraja mandata ovog saziva parlamenta, cela procedura mora da se ponavlja ispočetka. Novi izbori su najavljeni već za proleće 2022. godine, pa je jasno zbog čega se vlastima “žuri”.
Koordinatorka radne grupe za Poglavlje 23 u Nacionalnom konventu za priključenje EU Jovana Spremo ističe da kraj 2021. godine nije realan rok.
“Jasno smo rekli da ne možemo poštovati rokove na uštrb kvaliteta ustavnog teksta” – ističe Spremo za Insajder, i dodaje da se ne može koristiti tekst ustavnih amandmana koje je Ministarstvo pravde izradilo 2018. godine.
Prema oceni Konventa, tekst je nastao u neustavnoj proceduri, predložen je od nekoga ko nije nadležan da ga sačini, a imena ljudi koji su sačinili taj tekst nikada nisu bila poznata javnosti.
“Insistiramo da stručna imena stanu iza teksta ustavnih amandmana o kojima ćemo raspravljati” – objašnjava Spremo.
Izvor: Slobodna reč