Da li je Oliver umro uzalud?

“E, moj sine Olivere, kamo sreće da smo svi mi ostali dole i da nas ovako časno sa Kosova zauvek isprate, a ne što ovde živimo u ovoj bedi i izdaji…” – Jelisaveta Milašinović

UMESTO UVODA

Ove reči koje je moja majka, 78-godišnja starica, kroz suze izgovorila dok smo zajedno gledali kadrove sa poslednjeg ispraćaja Olivera Ivanovića iz Kosovske Mitrovice, zapisao sam i objavio(1) kao izraz autentične reakcije osobe iz naroda na Oliverovo ubistvo, osobe koja više oseća nego što spoznaje svu tragiku srpske kosovske politike danas.

A Oliver Ivanović, kosmetski privrednik i političar, ubijen je 16.01.2018. godine, ispred sedišta svoje Građanske inicijative „Srbija, demokratija, pravda“ (SDP) u Kosovskoj Mitrovici. Iako je pucao s leđa i iz pištolja, ubica je u predelu njegovog srca ispalio šest metaka u prečniku od desetak santimetara, što pokazuje da se radi o vrhunskom profesionalnom likvidatoru, kakve koriste samo tajne službe. Sve kamere koje su pokrivale taj prostor u trentku ubistva bile su isključene ili su gledale u prazno.

Naravno, da bi jedno ubistvo moglo da se nazove politički motivisanim nije dovoljno da ubijeni bude političar, ili da to budu nalogodavci, već takva kvalifikacija proizilazi iz odnosa koji uzroci i posledice tog čina imaju na političku stvarnost.(2) U slučaju Olivera Ivanovića od prvog trenutka bilo je jasno da se radi o vođenju politike nasilnim sredstvima, odnosno atentatu i to se potvrđivalo u svim kasnijim dešavanjima. U dve istrage koje, odvojeno, navodno vode Priština i Beograd, za ovih 20 meseci nije bilo bitnijih pomaka. I svi znamo da ih neće ni biti. Jedino što smo dobili je očekivana politizacija u kojoj politički lešinari sračunato obesmišljavaju sve, od istrage do svega što je Oliver uradio, a pre svega njegovu jasnu političku viziju i principijelnost.

Ovih dana na političkoj sceni Srbije i Kosova dešavaju se događaji koji aktuelizuju polititičku dimenziju njegovog mučeničkog stradanja. Nakon ostavke Ramuša Haredinaja i pada njegove vlade, čiji je koalicioni partner bila i Vučić-Vulinova „Srpska lista“, prištinska paradržava raspisala je vanredne parlamentarne izbore, a to će biti četvrti put u nizu da se prištinske para-institucije biraju vanrednim glasanjem. Oliverovi naslednici na čelu njegovog pokreta „Srbija, demokratija, pravda“ objavili su da će na te izbore izaći kao deo režimske „Srpske liste“, koja je pre samo dve godine Oliveru, kao političkom rivalu, crtala metu na čelu u najprljavijoj i najbrutalnijoj političkoj kampanji koju su ovi prostori ikada videli.

U politici je, naravno, sve moguće, ali svakome ko je sa Oliverom pričao duže od pola sata jasno je da se ovde radi o potpunom poništavanju onoga za šta se borio, zbog čega se godinama žrtvovao u šiptarskim kazamatima i na kraju mučenički stradao. Nalogodovci njegovog ubistva, ko god oni bili, nema sumnje računali su na ovakav razvoj događaja. Oni, za koje je ratni zločinac Ramuš Haradinaj mogao biti poželjan koalicioni partner više nemaju alternativu. Da li to znači da je Oliver Ivanović umro uzalud? Da li je put za rešenje „kosovskog pitanja“ po aršinima onih koji su nas bombardovali sada otvoren? Da bi se moglo odgovoriti na ova pitanja svakako treba ukratko predstaviti političku viziju Olivera Ivanovića.

POLITIČKI KONCEPT OLIVERA IVANOVIĆA I NJEGOVA SMRT

Na put politike nije me odvela ambicija već splet tadašnjih okolnosti.

Oliver Ivanović – Intervju za portal „CEOPOM Istina“ – 02.06.2013.(3)

Okončanje zločinačkog NATO bombardovanja i dolazak snaga KFOR-a na Kosmet Oliver je dočekao kao zamenik generalnog direktora „Feronikla“ i pošto smo radili zajedno dobro znam da nije pokazivao nikakvu političku ambiciju, pa čak ni interesovanje za politiku veće od uobičajenog s obzirom na vreme i situaciju u kojoj smo se nalazili. U politiku je, kao i većina prvog sastava Srpskog nacionalnog veća (SNV), ušao kao jedan od organizatora „odbrane Mosta“ na kome su Srbi iz Severne Mitrovice zaustavili najezdu Šiptara sa Kosova i Albanije  na srpske sredine Severnog Kosmeta. Bilo je to u trenutku kada se pojavila potreba da Srbi sa Severa politički artikulišu svoju borbu, kako ih KFOR ne bi tretirao kao nacionalističku, ili čak terorističku grupaciju, jer je kampanja u zapadnim medijima u tom smeru bila otpočela.

Taj prvi sastav SNV-a jeste bio nacionalno, ali ne i politički homogen i kada su uspeli da se nametnu kao politički faktor i ozbiljnije uđu u svet politike bilo je logično da su se među njima pojavile određene političke razlike. U to vreme Oliver je verovao da Srbi na Kosmetu svoje interese mogu ostvariti jedino kroz saradnju sa zapadnim faktorom, kojom bi pokazali da nisu prirodni neprijatelji zapadnih interesa i strpljivim razobličenjem stvarnih ciljeva kosovskih Albanaca zapadnoj javnosti. Smatrao je, da su tadašnji odnos Zapada prema Kosovu formirale određene lobističke grupe i da će se njihov uticaj vremenom smanjivati, a da će Zapad postati svestan da bez srpskog faktora na lokalu, ali i Beograda, nema stvarnog rešenja kosovskog pitanja. I, što je posebno važno, verovao je da će Zapad vremenom to pragmatično prihvatiti jer želi stabilno rešenje, bez obzira na silu koju poseduje na terenu. To ga je, tada, udaljilo od SNV-a i donekle približilo Briselu, koji je u njemu video mogućeg političara za manipulaciju. No, prevarili su se i on i Brisel. Niti je Zapad stvarno želeo stabilno rešenje, niti je on bio čovek kojim se može manipulisati novcem ili karijerom. Kao državni sekretar u Ministarstvu za KiM u Tadićevo vreme napravio je otklon od tadašnje politike srpskih vlasti prema Kosmetu i očekivanja koje je Zapad imao u tom periodu. Ono što nije hteo on učinio je Borko Stefanović, koji se tada pojavio iz ničega i otišao u nigde. Da se tihi razlaz između njega i Brisela nepovratno dogodio videlo se kada ga je preuzimanje vlasti od strane naprednjaka odstranilo iz državne politike prema Kosmetu.

A da su Oliver i Brisel postali svesni dubine svojih zabluda jedno prema drugom postalo je jasno kada je on, praktično bez ijednog materijalnog dokaza osim izjave nekredibilnog svedoka, uhapšen i optužen za ratni zločin. Bio sam u tom procesu svedok odbrane i na licu mesta se uverio koliko su nekompetentne bile i sudije i tužioci. Bio je to čist politički proces u kome je „Imperija“ kažnjavala „neposlušnika“.

No „Imperija“ se, ponovo, u njemu prevarila. Iz njenih šiptarskih kazamata nije izašao slomljen već ojačan i politički drugačije profilisan. I dalje je verovao da bez Brisela (kao zapadnog punomoćnika) ne može biti rešenja, ali u njemu je srušena iluzija da Zapad želi stabilno ili pravedno rešenje. Definitivna spoznaja o tome da oni žele hitno i interesno, a ne pravedno ili stabilno, rešenje kod njega je formirala poznati stav, izrečen neposredno pred smrt, da je „Kiparski model“ u sadašnjem trenutku za Kosmet mnogo prihvatljivije rešenje od trčanja u nekakve nasilne „istorijske kompromise“.

„To je jedini model koji nas ne tera da priznamo nezavisnost Kosova“(4), podvukao je tada Oliver, što je veoma razbesnelo  evro-atlantske lobiste u Srbiji, ali i samog srpskog predsednika, koji je našao za shodno da se lično obračuna sa ovim mišljenjem, sada već „čuvenim“ rečima: „Nek dodaju i Svetog Petra model… Pustite me tih modela… uostalom, da li smo mi tu Grci ili Turci? “(5)

Dakle, treba razumeti da je Oliver kao političar u nastajanju i sazrevanju menjao svoje stavove na bazi saznanja i iskustava koje je imao na terenu. Definitivno, Oliver koji je ušao u politiku nije bio onaj isti koji je iz nje izašao u drvenom sanduku. No, te promene bile su vezane isključivo za način i oblike političke borbe. Ono što je u njegovoj političkoj viziji bilo neupitno jeste da je Kosmet deo Srbije i da Rezolucija 1244 daje okvir da se legitimno i uspešno može voditi politička borba u tom smislu, te da s toga nikakvi „kompromisi“ koji dovode u pitanje državni suverenitet Srbije nad njenom južnom pokrajinom nisu prihvatljivi. Vođen tim principijelnim stavom, pred vanredne kosovske izbore 2017. godine, jasno je poručio Aleksandru Vučiću: „čovek koji je biran sa dva miliona glasova ima pravo da vodi državu kako on misli da treba, ali našu podršku neće imati ukoliko to bude u sukobu sa našim interesima“(6). Nakon ove izjave na njega se obrušila čitava kamarila vođinih sledbenika, od Haredinajevih podrepaša iz tzv. „Srpske liste“, preko svih naših Đurića, Vulina, Drecuna  i ostalih, sve do teške režimske artiljerije koja je gruvala sa „Pinka“, „Insajdera“, „Kurira“…

Par meseci kasnije svi su mu došli na sahranu, sa tužnim smajlijima na facama.

No, da se vratimo osnovnoj ideji teksta. Oni koji su pratili kratku političku karijeru ovog čoveka znaju da je njegova osnovna osobina i najveći politički kvalitet bila umerenost. Nikada velike reči, ali nikada ni prazne reči. Realne mogućnosti u prvom planu. Poštovanje institucija. Korektan odnos prema političkim protivnicima. Zašto bi takav političar bilo kome smetao i to čak toliko da su mu Vučićevi satrapi crtali mete po čelu, Brisel inicirao njegovo nepravedno hapšenje i farsično suđenje, a neki Srbi na Severu Kosmeta, da se ne lažemo, u njemu gledali nekakvog izdajnika?! Zašto je on u datom trenutku postao toliko opasan da je morao biti ubijen?

Da li zato što je u nezgodnom trenutku izašao sa konceptom rešavanja kosmetskog pitanja koji nije zagovarao brzo rešenje po svaku cenu? On, istina, nije prvi koji je taj koncept spomenuo, ali je prvi koji je naglasio da nas on ne tera da priznamo nezavisnost Kosova. Na taj način on je ponudio alternativu svima koji pokušavaju da nas po svaku cenu uvere kako status Kosmeta treba rešavati što hitnije. A u tom smeru, svim sredstvima, guraju nas: beogradski režim sa tzv. „Srpskom listom“ kao svojom ispostavom na terenu, briselska administracija, američka interesna politika i šiptarska paradržava. Iako to uvek ne izgleda tako imaju koncept, koriste sva sredstva masovne manipulacije i deluju sinergično.

Tome se suprostavljaju srpski narod i Srpska crkva, ali taj otpor polako slabi jer se pritisci na SPC povećavaju na svim nivoima, a srpski narod se nakon prihvatanja zapadnog migracionog modela „seobe naroda“ od strane Vučića, masovno iseljava iz Srbije, dok se ona u potaji sve više naseljava migrantima. Otuda je pojava „Kiparskog modela“, koja je uklopljiva i u Rezoluciju 1244., za pobornike hitnog rešavanja statusa mogla delovati krajnje opasno, jer bi u perspektivi njena snaga rasla. Politički katastrofalna Vučićeva izjava da ne zna ko bi u našem slučaju bili Grci a ko Turci jasno pokazuje da mu nedostaje pravih argumenata da ospori „Kiparski model“ za Kosovo, jer da ih ima ne bi lupetao takve gluposti sa ciljem da zbuni prosečnog gledaoca Pinka ili čitaoca Informera.

Oliverova politička snaga ogledala se i u činjenici da je bio jedini savremeni kosovski političar koji se nakon državnog mandata u Beogradu, vratio u svoju sredinu i nastavio da se bavi politikom. Pri tome znao je šta i kako hoće. Njegova Građanska inicijativa „Srbija, demokratija, pravda“, bez obzira što nije brojala veliki broj članova, bila je, pored režimske „Srpske liste“, jedina organizovana srpska politička snaga u Pokrajini, koja je imala određenu infrastrukturu, organizaciju i mogućnost delovanja u svim srpskim sredinama na severnom Kosmetu, pa i južno od Ibra. Nije se to dopadolo nikome od gore navedena četri pobornika hitnog rešavanja statusa.

Dakle, politička vizija Olivera Ivanovića nije prihvatala potrebu hitnog rešavanja statusa pokrajine u kome bi Srbi dobili „nešto“, a Šiptari nezavisnost. Ni po koju cenu! A imala je pameti da ponudi alternativna rešenja i izgrađenu strukturu da se tome politički suprotstavlja, dugo i uporno, bez obzira na snagu onih koji su gurali takvu ideju. Jedan takav koncept, koji dolazi sa svete kosovske zemlje, u perspektivi je mogao dati jasniji smisao otporu SPC i srpskog naroda nametanju rešenja po modelu „nešto“ za nezavisnost. Trebalo ga je iščupati iz korena. I iščupali su ga.

UMESTO ZAKLJUČKA ILI VREME DANAŠNJE

Svako vreme ima svoje vitezove. Svaki dan može biti Vidovdan! Ne kažem ovo zato što smo Oliver i ja bili prijatelji, već što je još jedna srpska krv natopila svetu kosovsku zemlju. I što je moramo pamtiti. Zauvek. Jer, ta krv pala je zbog izdaje koja predstoji...

Dragan Milašinović – „Ubistvo Olivera Ivanovića – politička Analiza“(7)

Počeo sam ovaj deo teksta citatom iz jednog od svojih članaka o Oliveru Ivanoviću, objavljenom pre više od godinu i po dana, kako bi pokazao da odluka sadašnjeg  rukovodstva GI SDP – Oliver Ivanović, da na predstojeće kosovske izbore ide kao deo „Srpske liste“ nije iznenađenje, da sam je predvideo.

Gospođa Ksenija Božović koja je ovu odluku donela u njenom obrazloženju ponudila je jadnu frazeologiju: „Srbima na Kosovu i Metohiji u ovim trenucima preko je potrebno jedinstvo i podrška države Srbije radi opstanka i očuvanja državnih i nacionalnih interesa”(8). Kao da to nije važilo pre dve godine, kao da to nije važilo pre 20, ili pre 200 godina. U kom to istorijskom trenutku Srbima na Kosmetu nije trebalo jedinstvo i podrška države Srbije?! Ali, pogledajmo šta je Oliver o istoj temi rekao pre dve godine:

… u Beogradu kao da ne shvataju da Srbi na Kosovu, bez obzira na unutrašnje razlike, nisu i nikada ne mogu da budu opozicija vlasti u Srbiji. Ako nastave da nas tretiraju kao do sada, može da se desi da iscurimo, pa ćemo svi biti u Srbiji, a Srbija će imati mnogo ozbiljniji problem sa Kosovom. Krajnje je vreme da prestanemo da se igramo sa ozbiljnim stvarima... (Vreme br.1395 od 28.09.2017)

Isto to samo „malo“ drugačije. Verujem da shvatate razliku. Razliku između vizije i političke prostitucije, principijelnosti i „pragmatičnosti“ iza koje stoji lični interes. Jer, nema sumnje da ova navodna i iznenadna „briga“ za srpsko jedinstvo gospođe Božović ima samo jedan cilj – potiranje i obesmišljavanje Oliverove jasne političke vizije, posebno stava da sa rešavanjem statusa Kosova ne treba žuriti. Neko, mnogo pametniji od gospođe Božović, jako dobro zna da ideje jednog političara mogu vremenom postati opasnije nakon njegove smrti nego što su bile za života, pa ih utapa u projektovani tok dok su u začetku. Pristajući da u tome učestvuje gospođa Božović preuzela je na sebe užasno prljav politički posao i to političko hijenstvo obeležiće njenu dalju političku i ljudsku karijeru kako god se ona dalje bude odvijala.

Istina, njena odluka izazvala je reakciju kod tela članova i odbornika GI SDP. Odbornici Igor Rajičević i Dušan Milunović izdali su saopštenje u kome navode:  „Izjavljujemo da ni nas dvojica odbornika, kao i niko drugi iz GI SDP nije bio upoznat sa prelaskom Ksenije Božović u redove Srpske liste”(9), a politički najpoznatiji član GI SDP, gospodin Marko Jakšić tim povodom na društvenim mrežama napisao je sledeće: „Mene bi bilo sramota. I od ljudi, i od Olivera koga nema. No dobro. Svako prema svom izboru”(10).

Naravno, ovo svakako neće omesti gospođu Božović i njene saradnike u nameri, odnosno zadatku, da Oliverovu političku inicijativu prevedu u redove onih koji su ga besprizorno napadali i prema njemu se odnosili kao prema najvećem neprijatelju, a sa Ramušom Haredinajem bili u koaliciji i išli na proslavu godišnjice njegove stranke. No, duboko sam uveren da to beščašće neće ugasiti jasnu Oliverovu viziju koju nam je predočio neposredno pre nego je ubijen. Ona bi se mogla iskazati kroz tri osnovna postulata:

• Kosovo je Srbija, a Rezolucija 1244. jedini pravni okvir za rešavanje statusa!
• Nema razloga za žurbu Srbije u rešavanju kosmetskog pitanja!
• Formula „nešto“ (ne zna se ni šta) za priznavanje nezavisnosti je izdaja!

A hoće li ta vizija nadživeti izdaju najviše zavisi od nas – SRPSKOG NARODA U VREMENU DANAŠNJEM…!

Dragan Milašinović
Izvor: ceopom-istina.rs

Odrednice:

1. http://www.ceopom-istina.rs/osvrt-urednika/iskreno-zbogom-olivere/
2. http://www.ceopom-istina.rs/kosovo-i-metohija/ubistvo-olivera-ivanovi-a-politichka-analiza/
3. http://www.ceopom-istina.rs/kosovo-i-metohija/oliver-ivanovi-nemamo-drugu-drzhavu/
4. https://srbin.info/politika/oglasio-se-vucic-kiparski-model-nije-resenje-za-kosovo/
5. https://iskra.co/srbija/vucic-kiparski-model-a-sta-smo-mi-tu-grci-ili-turci/
6. http://www.nspm.rs/hronika/oliver-ivanovic-pritisak-iz-beograda-na-srbe-na-kim-je-takav-da-se-srbi-vise-boje-srba-nego-sto-su-se-bojali-radikalnih-albanaca.html
7. http://www.ceopom-istina.rs/kosovo-i-metohija/ubistvo-olivera-ivanovi-a-politichka-analiza/
8. http://www.politika.rs/scc/clanak/437242/Gradanska-inicijativa-SDP-na-kosovke-izbore-izlazi-na-Srpskoj-listi
9. Isto
10. Isto