Da li je ovo način da država zadrži lekare u Srbiji

0
1470

Ukoliko bude usvojen novi zakon o zdravstvenoj zaštiti, od sledeće godine, pacijenti će moći da idu na preglede u državne Domove zdravlja kod lekara koji radi dopunski, van svoje smene, i da tu uslugu plate.

Zakon će omogućiti dopunski rad zdravstvenih radnika u matičnoj kući, a lekari i sestre moći će dodatno da rade trećinu radnog vremena u državnoj ustanovi u kojoj su inače zaposleni. Cenovnike za preglede utvrđivaće upravni odbori bolnica. Pregledi će biti omogućeni za sve usluge, osim za one za koje postoje liste čekanja.

U Ministarstvu zdravlja ističu da usvajanjem zakona žele da omoguće zdravstvenim radnicima da ostanu u svojoj zemlji. Da imaju mogućnost da dodatno zarade obavljajući svoj posao, a da se ne izlažu dodatnim naporima i da rade po nekoliko poslova u privatnim.

Oni napominju da će cene pregleda biti konkurentne i niže nego kod privatnika, a za sve usluge plaćaće se porezi i doprinosi.

Ministarstvo navodi da je ovo jedna od mera da se lekari i sestre zadrže u zemlji i ističe da će sve biti krajnje transparentno.

„Strogo će se voditi računa o tome da nema preusmeravanja pacijenata iz redovne smene u dopunsku i sprovodiće se česte kontrole poštovanja propisa“, dodaju u Ministarstvu zdravlja.

Neophodan permanentan nadzor

Predsednik Nacionalne asocijacije Udruženja zdravstvenih radnika Srbije Nebojša Vacić za Sputnjik ističe da ideja o dopunskom angažovanja zdravstvenih radnika ima i dobre i loše strane.

„Dobro je što će zdravstveni radnici moći dodatno da rade u okviru svoje ustanove, jer su plate zaista niske i ne verujem da će se po tom pitanju uskoro nešto značajnije promeniti. S druge strane, loše je za privatnu praksu, jer privatnici smatraju da se ovom merom zadire u njihov deo“, kaže Vacić.

On smatra da je pre tih mera, država trebalo da dozvoli da zdravstvene knjižice važe i u državnim i u privatnim ustanovama i da republički fond plaća usluge i državnoj i privatnoj praksi.

Da Vas podsetimo:  Srpski narod je opet strahovito ponižen i povređen nelojalnim ponašanjem svojih formalnih predstavnika

Vacić ističe da je za primenu zakona neophodan permanentan nadzor Ministarstva zdravlja kako bi se mogućnost zloupotreba svela na najmanju moguću meru.

„Nešto slično je u praksi već bilo primenjivano 2008. godine, lekari su u nekim državnim ustanovama radili u okviru ’večernjih klinika‘ u državnim ustanovama, ali zbog mnogobrojnih pritužbi na duge liste čekanja, taj koncept je napušten.“

Vacić ocenjuje da izmene zakona neće zaustaviti odliv zdravstvenih radnika u inostranstvo, koji je već alarmantan.

„Uz to je neophodno primeniti još jedan paket mera kako bi se sprečio odlazak kadrova“, smatra Vacić.

Lekarska komora Srbije: Potrebno uključiti i privatnu praksu

Iz Lekarske komore za Sputnjik ističu da su i do sada zdravstvene ustanove za dopunski rad mogle, ako imaju za tim potrebe, da uključe u svoj rad lekara koji radi u drugoj ustanovi.

„Kad su u pitanju privatni lekari i privatne zdravstvene ustanove, Republički fond za zdravstveno osiguranje može da zaključi ugovore sa njima. Lekarska komora Srbije je stava da je potrebno uključiti privatnu praksu u jedinstveni zdravstveni sistem zdravstvene zaštite, izjednačavajući prava i obaveze lekara, bez obzira na sektor u kojem su angažovani.“

Oni navode da je za Lekarsku komoru Srbije veliki uspeh što je u novom Zakonu, pored ostalih izmena, prihvaćeno i da lekari mogu da rade ne samo kod jednog, nego kod tri poslodavca, kroz dopunski rad.

„Tek podzakonskim aktima biće preciznije definisano kako će se budući Zakon o zdravstvenoj zaštiti sprovoditi, a njegova konkretna primena u praksi zavisiće od načina organizacije službe i potreba svake pojedinačne zdravstvene ustanove“, navode iz te komore i dodaju da svako poboljšanje uslova rada i finansijskog statusa lekara doprinosi tome da Srbija postane privlačnija zemlja za život i izgradnju profesionalne karijere.

Komora godišnje izda oko 800 sertifikata za rad u inostranstvu

Iz Komore navode da nijedna institucija u Srbiji, pa ni Lekarska komora, nema precizne podatke o broju lekara koji godišnje napuste zemlju.

Da Vas podsetimo:  Lakoća zaborava u srpskoj opoziciji

„Podaci o broju sertifikata koji se izdaju lekarima radi zaposlenja u inostranstvu ne mogu da se koriste kao pokazatelj broja lekara koji se iseljavaju, jer se ti sertifikati izdaju i lekarima koji odlaze na privremeni rad u inostranstvo — obično u BiH, Crnu Goru, ali i neke druge zemlje. Neke naše procene su da od oko 800 sertifikata dobre prakse, koje LKS u proseku izda na godišnjem nivou, polovinu lekari traže zbog iseljenja.“

Jelena Vučićević
Izvor: sputniknews.com

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime