Da li je reketom nad penzionerima sprečen bankrot Srbije?

Predsednica Vlade Srbije ne trepnuvši na pitanje poslanika o penzijama reče da je bilo neophodno da se uvedu „teške mere“, teror nad penzionerima, jer su tamo neki iz belog sveta rekli da je Srbija 3 meseca pred bankrotom, a da je za taj kolaps Srbije, zamislite, krivo povećanje penzija 4 puta u toku 2008.g, ne objašnjavajući zbog čega je to bilo, niti kolika je bila inflacija i koliko puta neophodno da se izvrši usklađivanje istih sa rastom cena na malo, niti šta se desilo u narednih 6g posle toga i kako su ta povećanja, bedna i minimalna, i to ne svim penzionerima Srbije, uticala da se Srbija uvede u bankrot posle 6g „sjajnih reformi“ i ubrzanog puzanja ka EU? Ne reče Premijerka ni šta se događalo sa usklađivanjem penzija sa rastom cena na malo posle 2008.g, niti sa Fondom PiO koji se pljačka?

Ostade Premijerka dužna i informacije ko je i kako državu doveo do predinfarktnog/bankrotnog stanja, da li neodgovorne, nesposobne i korumpirane vlasti, činovnici, ili možda nečije tetke širom sveta jer nisu slale više para, ne samo za stanove već i rad rijalitista u skupštinskim klupama koji za malo da počnu i da se tuku pred kamerama i topuz argumentima dokazuju ko je manje u krivu. Ostade dužna da objasni da li se penzioneri reketiraju kako bi se davale subvencije stranim investitorima po 10.000 evra po radnom mestu koje je prethodno ugašeno, a onda otvoreno, da bi se mahalo zaposlenima sa po 200 evra robovske plate od koje se ne puni budžet i sutra ne stiče penzija, a koji nam na kraju ostave kredite koje u stotinama miliona otkupljujemo za samo 1$ i onda vraćamo iz reketiranja penzionera.

Premijerka reče i brzo pređe na medijske slobode, da je tim sramnim zakonom Srbija „spašena bankrota“, a to je 50 miliona evra mesečno, što je ukupno za 3g i nešto više, 1,71 milijarda evra, ali ne objasni kako je to spasilo Srbiju a nije je upropastila krađa na mesečnom nivou od milijardu evra preko poreskih utaja, carinskih, akciznih, rada na crno, sive ekonomije, krađa u JP, javnim nabavkama, u enormnoj krađi električne energije, korupciji,… te zbog čega je bilo lakše uvesti teror nad penzionerima i zaboraviti na pljačkaške privatizacije i neracionalnost, umesto zavesti red u državi i pravnu sigurnost građana?

Smešno je objašnjenje da je „fiskalna konsolidacija“ urađena sa reketom nad penzionerima od 50 miliona evra mesečno, cilj tog terora je da se prevari čitava nacija i ujedno obezbedi 700.000 „sigurnih glasova“. Navodna „pošteda“ od reketa i terora svih onih koji imaju penzije do 25.000 din. je neviđeni cinizam, istima se oduzima mnogo više jer se ne nivelišu penzije u odnosu na rast cena na malo, ali, stvara im se lažni, placebo osećaj – „evo, misle na nas, ne reketiraju nas, uzimaju samo od onih koji imaju više od nas, ko zna šta će uraditi oni koji dođu posle njih, bolje je da glasamo za ove“, a onda prevrću i po kontejnerima.

U Parlamentu poslanici postavljaju pitanja Premijerki i ministrima, dok penzioneri Srbije ispred Parlamenta protestuju jer ih država već više od 3 godine reketira i sprovodi teror nad njima, na koji način ih ubija, i daju trogodišnji pomen pravdi, stečenim ljudskim pravima, zakonima i istini.

Zbog čega vlasti Srbije misle da su penzioneri bespomoćni i da će umirati više nego ikada zbog njihovog terora zbog čega ih Svetska banka hvali, cinizam, hvalili su i Dinkićeve reforme, Božine, Tadićeve, Labusove, a na kraju sami rekli da su to pljačkaške privatizacije i bestijalno uništavanje domaćih razvojnih banaka? Kakva je reforma i korist za državu zbog 28% povećane smrtnosti penzionera od uvođenja ovog  neustavnog i reketaškog zakona jer nemaju za lekove. Od mnogih penzija žive i deca penzionera i unuci jer ovi nemaju posla, nisu na stranačkim listama, te u nemaštini se odriču lekova jer komunalije moraju da plaćaju. Javni izvršitelji su nemilosrdni u rasprodaji njihove imovine ako ostanu dužni makar i 1.000 dinara. Zbog čega Vlada Srbije misli da može da se rijalitiše u Parlamentu, da se narod ismeva, da se pokazuje nekultura i neodgovornost i da za plaćanje neodgovornih i nesavesnih moraju da trpe penzioeri, da ih država praktično ubija više nego priroda i NATO zajedno, a da poslanici, činovnici, ministri i oni iz JP gubitaša moraju da imaju plate i primanja čak i do preko 22.000 evra?

Zbog čega se Vlada Srbije nije odlučila za fiskalnu konsolidaciju na način da se na bar godinu dana svi ti rijalitisti ostave bez ikakvih primanja dok ne postanu odgovorni i pošteni, a zbog čega misli da se za glupiranja u Parlamentu moraju da daju dnevnice, za 90% vremena provedeno na pitanjima koja nemaju ni nano veze sa dnevnim redom?

Zbog čega su ovomilenijumske vlasti Srbije dovele Fond PiO u stanje zavisnosti od budžeta ako on može sam da se održava, oplođuje i da penzije budu veće? Ko vlastima Srbije daje za pravo da pnjačkaju taj Fond i rasprodaju njegovu imovinu svojim tajkunima, finansijerima stranaka i strancima? Nije valjda zbog toga kako bi se moglo lakše manipulisati tom ogromnom glasačkom mašinerijom koja nije ni svesna svoje moguće političke snage i moći?

 Aleksandar Mihailović – pukovnik u penziji

nspm.rs