Da li je Srbiji potreban fudbal?

0
577

Davno je neko rekao da je fudbal najvažnija sporedna stvar na svetu. Sporedna je, možda, nekada i bio, ali u poslednjih stotinak godina svakako više nije. U vreme Velikog rata, u dane oko katoličkog Božića, negde u Francuskoj, neprijateljski vojnici su odložili oružje, na kratko se družili, pili i jeli ono čime su raspolagali na frontu. Jedan nemački i jedan britanski bataljon su se dogovorili da odigraju fudbalsku utakmicu. Navodno su pobedili Britanci 3:2! Tako je fudbal, makar na jedan dan, pomirio nepomirljive neprijatelje!

Salvador i Honduras su igrali kvalifikacionu utakmicu jula 1969. godine za učešće na svetskom prvenstvu naredne 1970. godine. Salvador je pobedio rezultatom 3:2, ali je taj pobedonosni gol bio samo okidač da se razbukti i inače eksplozivno stanje dve susedne zemlje. Izbio je takozvani„Rat sto sati“ između suseda. Okončan je pritiskom sa strane, a nekoliko hiljada mrtvih, desetine hiljada ranjenih i stotine hiljada raseljenih bile su kolateralna šteta jedinog do sada fudbalskog rata u istoriji.

Urugvaj i Brazil su igrali finale svetskog prvenstva u fudbalu 1950. godine. Tačnije, četiri pobednika po grupama igrali su međusobne duele. Brazil, Urugvaj, Švedska i Španija. Brazil je pregazio Švedsku 7:1, Španiju 6:1, dok je Urugvaj pobedio Švedsku 3:2, sa Španijom igrao 2:2 i utakmica između Brazila i Urugvaja trebalo je da odluči svetskog prvaka. Brazil je slovio kao velika fudbalska sila. Igrao je na domaćem terenu pred zvanično 200.000 navijača, po nekim procenama i čitavih 215.000 gledalaca! Ceo svet je očekivao veliki trijumf Brazila. Međutim, Urugvaj je pobedio 2:1 i po drugi put postao svetski prvak u fudbalu. Svi gledaoci na slavnoj „Marakani“ neutešno su grcali u suzama!

Pobeda Jugoslavije protiv SSSR na Olimpijskim igrama 1952. značila je mnogo više od fudbalske pobede. Bilo je to vreme raskida Titove Jugoslavije s moćnim Staljinom. Trijumf Nemačke na svetskom prvenstvu 1954. takođe je u mnogome prevazilazio sportski domet. U ratu poraženoj i poniženoj Nemačkoj, podeljenoj u dve države i još uvek pod okupacijom pobedničkih sila, nemačkoj državi i naciji vraćao je ponos i dostojanstvo. Šta tek reći o tri titule svetskog prvaka koje je Pele ostvario s reprezentacijom Brazila? Bedni Brazilci i njihovi bogati gospodari dočekali su te titule kao dar s neba. Zaboravilo se na siromaštvo, bolesti, kriminal… Fudbal je doneo sreću milionima obespravljenih. Slično kao Kempes i Maradona argentinskom narodu!

Da Vas podsetimo:  Za krov nad glavom: izvršiteljka izbacila Ljubišu Ćirića (83) iz njegovog jedinog doma

Fudbal je odavno veliki biznis. Basnoslovne pare obrću se oko najpopularnije igre. Pre korone najpopularniji klubovi okupljali su desetine hiljada navijača na tribinama. Milioni dece u svetu kupovali su majice, šalove, patike, kape s likovima njihovih idola ili amblemom kluba za koji navijaju. Od televizijskih prenosa fudbalskih utakmica, sponzora, kladionica, fudbal zarađuje milionske cifre. U dolarima, evrima ili švajcarskim francima. I gde su velike pare, tu su veliki lopovi na delu.

Nameštaljke u fudbalu. Davno su poznate. Kupuju se titule, potplaćuju sudije, delegati, protivnički igrači. Cilj opravdava sredstvo. Tek stasala deca dobijaju podršku u liku plaćenih novinara, koji treba naširoko i nadugačko da pišu hvalospeve o budućim zvezdama. Posle menadžer koji je uzeo dečaka pod svoje, progura ga u prvi tim kluba. Nešto kasnije u reprezentaciju. Potom se smeši prelazak u neki moćan i bogat evropski klub. Dečko potpisuje ugovor s evropskim velikanom, ali najveću zaradu od transfera uzimaju menadžer i njegova svita. I tako u krug.

Nekada najbolji fudbaler sveta, Mišel Platini, kao predsednik Evropske fudbalske unije hapšen je zbog korupcije. Isto kao Sep Blater, Švajcarac na mestu FIFE, svetske fudbalske organizacije. Uzeli pare da bi Kataru dodelili organizaciju svetskog prvenstva u fudbalu. Minijaturnoj državici u kojoj fudbal i nije nešto omiljen. I koja zbog blizine stadiona, klime, ne ispunjava ni jedan uslov za održavanje ovakve grandiozne manifestacije. Osim novca koga Katar ima u izobilju! Pa kada ni svetski zvaničnici nisu gadljivi na lopovluk, što bi se mi čudili oko mutnih radnji s fudbalom? U Srbiji je moguće da klub iz predgrađa, trećerazredni, jednom bude i prvak države. Obilić se zove, a bilo je realno jer ga je vodio prvi kriminalac u državi. Bilo je to i vreme Slobodana Miloševića, koji se za fudbal interesovao kao za lanjski sneg. Tako da je Arkanov Obilić trijumfovao u konkurenciji Crvene Zvezde i Partizana, premda su najveće srpske klubove predvodili fudbalske legende Dragan Džajić i Nenad Bjeković! Džajića su čak hapsili kao kriminalca pred kamerama.

Da Vas podsetimo:  Srbija u službi bogatih: SNS fond i pomoć privilegovanima da izbegnu plaćanje poreza

Današnjim gospodarima Srbije sport je veoma bitan oslonac u očuvanju vlasti. Po onoj proverenoj „hleba i igara“. Osiromašen narod, očajan i ponižen svime što ga je zadesilo, u medalji nekog beznačajnog sportiste makar delimično vraća nešto nacionalnog ponosa i dostojanstva. Kvalifikacinu utakmicu srpskog kluba s nekim Batumijem iz Gruzije odgledaće skoro kao Rimljani borbu gladijatora u areni. Još ako reprezentacija Srbije pobedi u prijateljskoj utakmici fudbalere Belizea, našoj sreći nema kraja! Ali tako što se ne događa. Fudbalsku organizaciju danas ne vode ljudi poput Miljana Miljanića, već je na čelu Kokeza. Reprezentaciju ne trenira Ivica Osim, Radomir Antić ili Slavoljub Antić nego uopšte nema trenera! A kada ga budu postavili jednom, biće to Krstajić! Nekad velike srpske klubove, u evropskim razmerama, danas predvode Vučelići, Terzići i Vazure. Slučajno banditi postavljaju trenere klubova, šamaraju igrače i trenera, na stadionima imaju skrivene bunkere u kojima drže drogu, oružje i prostitutke. Sve to u dubokoj ilegali. Čak ni šefovi policije ne znaju šta se događa njima ispred nosa.

Stoga fudbal Srbiji ne treba. Stadione pretvoriti u parkirališta. Deca umesto da šutiraju loptu na gol, neka je ubacuju u koš. Ili to, ili da u korenu izmenimo stanje u fudbalu. U Srbiji to može samo jedan čovek. Neko ko je za sve stvoren. Jedan i jedini. Predsednik da batali studiranje košarke, već da se okrene proučavanju fudbala. To jest, da samo usavrši postojeće znanje!

Miodrag Tasić

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime