Da li je Srbin postao rob?

0
845

srdic-poltron-ulizicaMožda za nas ovakve – kavi smo postali zahvaljujući onima kojima smo uvek bili samo stoka koja sluša i ne pita mnogo – i nema neke nade, ali za one koji tek treba da se rode red bi bio da pokušamo da je stvorimo.

Ljudi izbegavaju da javno i iskreno pokažu pravo lice, mnogima je ispod časti da ih neko vidi da plaču, ispod časti im je da priznaju da su gladni, da su nesrećni, da životare, da ne vide budućnost ispred sebe, da ih je strah od sutrašnjeg dana.

Mnogi neće priznati ni samima sebi kako su se osećali juče kada je Beograd bio silovan ponovo, kako smo se osećali dok smo gledali naše do zuba naoružane pripadnike žandarmerije i policije gde stoje naspram svog naroda a u odbranu male ali odabrane grupe izdajnika čiji je jedini cilj bio da ponize i zgaze narod Srbije tako što će da uriniraju po njemu nakon što su ga bombardovali, opljačkali i otrovali.

I to ne datira od skora. Takvu praksu zastupa Vatikan odvajkada kada su pravoslavni narodi u pitanju – kao da postoji neki razlog za koji mi ne znamo a papistima je vrlo bitan, kao da će i jedna sveća pravoslavna da zapali papski odar u Vatikanu.

Kojem bogu se oni mole? Zar je to bog dostojan vere i molitve, koji sebi dozvoljava da se ne obuva u jednoj pameti. U ime vere i „boga“ palili su na lomači sve žene osumnjičene za veštičarenje nekada, ali danas nasuprot tome slavi se muželožništvo i niko iz Vatikana se ne oglašava niti ima šta protiv, kao da je to najnormalnija stvar na svetu i ne zadire duboko u samu srž hrišćanstva.

Ja lično gajim sumnje da ništa na svetu nije slučajno i duboko verujem da rimokatolički, odnosno papski bog vodi rat sa nama ženama i našim porodom. Ako napravimo paralelu nekada i sada razlika je samo u metodama mučenja i maltretiranja.

Današnja žena misli da ima prava, a ustvari je obična glupača koja više veruje reklami nego Bogu i Božijoj reči. I u svojoj gluposti i sujeti ona unesrećuje i svoj porod.

Moderna žena se bori protiv muškarca a ne bori se rame uz rame sa njim, kao da su dve suprotstavljene strane u ratu a ne dvoje ljudi stvorenih da se vole.

Moderna žena ubije svoje dete abortusom a da ne trepne, ali suze roni kada joj ugine pas.

Moderna žena radi i svoje vreme posvećuje tome da zaradi pare, bez ikakve griže savesti što joj decu vaspitava ulica ili društvo.

Moderna žena je promiskuitetna i to je njen način osvete prema muškarcu a ne vidi da upada u perfidnu zamku pri čemu najčešće povređuje sebe.

Moderna žena uživa u životu ide na letovanje, zimovanje i tako troši Bogu dane. Sve je to deo zapadne kulture sa ciljem da se premosti prazan period između života i smrti.

Ostaje pitanje da visi u vazduhu: ko će da rađa i da vaspitava našu decu, ko će da stane i da se bori za ovu državu, ko je spreman da se žrtvuje za ideale?

Da Vas podsetimo:  Oštrica

Izgleda niko, svo smo se negde izgubili u lavirintu zvanom put ka evropskoj uniji, lavirintu za koji nam briselski satrapi ne rekoše da nema izlaza, već samo beskonačni broj slepih hodnika u kojima gubimo jedan po jedan deo sebe.

I više niko od nas ne pokušava da misli samostalno. Više niko ne postavlja pitanje političkog sistema i ljudi postavljenih na vlast.

Ako zakon kaže da im mandat traje četiri godine, a mi to poštujemo bez obzira što oni isti kobajagi izabrani a ustvari postavljeni, ne poštuju ni naš zakon, ni teritorijalni integritet, ni naše pravo na život i na rad – onda sa nama ozbiljno nešto nije kako treba.

To bi bilo isto kao kada bismo stajali na semaforu postavljenom na pustoj poljani i čekali beskonačno dugo da se upali zeleno svetlo da pređemo na drugu stranu, bez obzira što imamo slobodu izbora i oči da vidimo.

***

Moram da priznam da sve više sumnjam da su ovi što vode našu i svetsku politiku zaista ljudska bića. Poznajem psihologiju čoveka, ali zlo u tolikoj meri nije normalno. Odnosno nije svojstveno čoveku. Čovek može da se naljuti, burno reaguje, bude agresivan, prek, ali konstantno da čini zlo većini ljudske populacije i da gleda muku, jad , bedu bez sažaljenja i empatije – to za moje shvatanje nije normalno. Homoseksualizam takođe nije normalan, jer medicina o tome uporno govori a poremećene ljudske jedinke nose prevagu nad većinom čovečanstva. Na neki način mi je i drago što Arapi vrše invaziju, ako će da počiste ovo zlo.

Evropa je nenormalna i devijantna, mentalno bolesna i vreme joj je da umre. Bar ovakva kakva je. Kao da živim u horor filmu, više nemam potrebu da gledam parove. Od muke sam dobila čir slušajući Aleksandra Vučića, zar je moguće da je Srbija doživela takvu slavu da je njeni sinovi prodaju za džabe i da još slave i uzdižu moralne nakaze a kažnjavaju, osuđuju i izopštavaju normalne, vredne i poštene ljude. Sve su uzurpirali što su mogli. Uzeli su nam budućnost i sadašnjost. Naši životi su postali bezvredna roba na tržištu.

Suze mi naviru na oči dok gledam našu mladež kako se ponižava za sitan bakšiš koji će Mitrović da im baci. Bol me izjeda iz dana u dan od nemoći i od tuge. Komšije mi okreću leđa, kažu da sam luda, na poslu se samo ujedamo i svađamo kao besni psi. Svak svakoga špijunira i spreman je da proda. Niko više nema ni obraza ni časti.

Sindikat nam je pukao, prodati smo kao i obično. Predsednica moga sindikata u dilu sa direktorom zapošljava svog brata u penziji, svoju ćerku, sebe, muljaju, petljaju, rade šta im je volja, kao da im je škola poklonjena u vlasništvo. Nama preostaje da šenimo i mašemo repom, jer nemamo sa čim drugim, kao svaka poslušna dodžara sa diplomom.

Da Vas podsetimo:  I ratluk i bluz

Diploma, koja farsa, koja pada kada se nađe lice u lice sa gejakom, a gejak vlada ovom pustolinom. Primite pozdrave od mene, pa skoro lude. I ne objavljujte ovo – neće da razumeju, nije da me strah. Meni je odavno postalo svejedno da li sam živa ili ne. Koristim vreme da dosađujem kao komarac kada draži slona.

I svaki put kada pomislim da ne može gore, oni me iznenade.

Očekujem u skorije vreme proglas od premijera da svi doniramo po jedan bubreg za oporavak posrnule privrede. Stvarno je šteta da naša vlada na čelu sa Jorgovankom i ostalim prištinskim šljamom nema najlepše, najluksuznije i najskuplje stvari.

Svet nije iznedrio tako poslušnog roba kakav je u stanju Srbin da bude, jer Srbin više voli da njegovi gospodari žive dobro nego on i porodica leba da jedu i Srbin je naučen još od komunizma da izda i oca i majku, ali partiju i vođu – nikad!

Zato dajem predlog da Srbi ne hodaju na dve nego na četiri noge, valjda će to biti dovoljno da uđemo u Evropu. Ako ne možemo kao ljudi, neka bude kao kerovi.

***

Dugo se nisam oglašavala, prispela mi muka od slušanja i gledanja srbskih vođa kako nas uspešno predvode u svetliju i bolju budućnost ka Evropskoj uniji. Da mi je da sročim reči kojima bih kazala istinu u dahu a da me svi razumeju, da niko nema primedbu i da se Srbi slože, ali Srbi neće. Silovan, odnarođen i unakažen srbski jezik služi samo za ruganje, za psovanje, za vređanje, za ogovaranje komšije, svađanje i ubeđivanje, nikako za dobrotu i za istinu.

Bavimo se analizama, tražimo rešenje od stranaca, prepustili smo drugima da odlučuju o našem životu i za sve imamo odgovor i opravdanje, nikako odgovornost.

Neki će reći – „šta mi tu možemo, oni tamo odlučuju, mi možemo da ćutimo i da se prilagodimo“ a ima i onih što koriste poslovice poput one – „zmiju gladi i
spod nje se vadi“. Rezultat je odvratan, a ja lično ne razumem kako je moguće da to niko ne vidi ili ne želi da vidi.

Skoro smo raspravljali mi intelektualci koji radimo u školstvu o nadolazećoj masi emigranata. Većina nije želela da se izjašnjava jer bi njihovo mišljenje neko mogao da čuje, prosledi onima na vlasti pa da nastanu problemi, možda i otkazi. Uglavnom su me opomenuli za poneku gramatičku grešku, koja mi je u brzini promakla recimo ovo „b“, koje namerno neću da jednačim po zvučnosti i zajedljivo negde u svojoj glavi svrstali me u bezvredne i promašene ličnosti. Ali narodnu vlast koja deli plate niko ne želi da spominje, još manje osporava.

Zbog čega je tako? Zbog toga, što su od vremena komunizma direktorske funkcije darovane po partijskoj pripadnosti, a ne po umeću. Zbog toga što je većina nas dobila posao preko veze, para ili seksi afera. Zbog toga što je uspostavljen piramidalni, hijerarhijski sistem vlasti, takav da su oni na vrhu nedodirljivi i uvek u pravu. Zbog toga što smo podeljeni na dve klase: zaposlene i na nezaposlene i naučeni za vreme dragog nam Tita da nikada ne izađemo iz puberteta i adolescencije i preuzmemo svoj život u svoje ruke odnosno da se osamostalimo.Poltron-2-300×154

Da Vas podsetimo:  Svi rođeni između 1950. i 1980. - Evo po čemu ste jedinstveni...

Zbog toga smo zaglavljeni gde jesmo sa generacijom bahatih a nezrelih komunističkih pubertetlija na vlasti, naviklih da rade šta im se prohte i da za to nikome ne polažu račune.

Smešno je govoriti o nekoj inteligenciji. Nje trenutno u Srbiji nema.

Ako spominjete prosvetu u kojoj i ja radim, mi smo gomila kukavičkih jadnika, koju šikaniraju deca i nadređeni, zaglavljeni u svojim željama i svojim nemogućnostima, dovoljno pametni da znamo šta se dešava, previše kukavice da išta promenimo.

Ja mogu i umem da se izražavam proevropski tako da veličam svoj lik i delo, ali neću. Neću da upotrebljavam izraz edukacija kada mogu srbsku reč obrazovanje, neću da kažem da je politika transparentna kada je to tuđica za opis osobine stakla i drugih providnih materijala, neću da me prime u Evropu kada tamo već jesam, rođena, bila i ostala. Znam ko mi je đed i prađed. Znam ko sam i od kojih sam, znam šta su dali i koliko krvi prolili i neću i nemam prava da se sa moje zemlje kukavički povlačim.

Ne želim svetliju budućnost u kojoj će Srbi biti kastrirani sa jednim ili nijednim detetom, ali zato sa čoporom čistokrvnih pasa! Ne želim budućnost u kojoj će mi krediti odlučivati hoću li ili neću moći da se prehranim! Ne želim u Evropu koja mi ruši Svetinje!

Pogledajte muslimane. Prebrojte ih na našoj granici. Pažljivo posmatrajte kako se ponašaju i šta rade. Odakle se stvorio toliki narod, ko ga je rodio i podigao? Zašto su srbska sela prazna? Zašto Srbin radi kao rob u stranim kompanijama i čeka MMF da mu odredi da li će ili neće i koliku platu će da prima? Zašto Srbin psuje Svece, Sunce i Boga? Ko ga je tome naučio? Zašto muslimanka neće da ubije svoje dete, nosi hidžab i poštuje muža? Zašto njihovog Alaha niko ne sme da pomene a kamoli vređa? Ko im je izdao naređenje da u ovolikom broju nahrle u Evropu?

Srbijo, imaš li mozga ili je naša kolektivna svest zaglavila u nemoralu, u rijalitijima, te više volimo da opanjkavamo i podmećemo jedni drugima tako što ćemo se poput uličnih kerova zatvorenih u azil međusobno poklati oko oglodane kosti zvane krediti od MMF i nekih bezveznih slabo plaćenih poslova od kojih realno ne možemo da se prehranimo ni petnaestak dana u mesecu.

I za kraj, da navedem slučaj iz mog kraja, pošto moji Srbi obožavaju da tračare.

Umro starac, obavljena sahrana i sin i snaha naručili spomenik kod kamenoresca. U međuvremenu dok spomenik nije postavljen njih dvoje otputuju na letovanje u Grčku novcem koji je stari dobio na prsa i tako ovaj ostane bez spomenika a oni srećni i zadovoljni lepo se provedu na moru.

Naravoučenije? Sami zaključite.

Piše Slađana, kolumnista SRBskog FBReportera

http://facebookreporter.org

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime