Da li mi opet gradimo od nigde do nikuda

0
217

Sećate li se onog auto-puta koji je išao iz njive u njivu između Uba i Lajkovca. U njega je utrošeno 70 miliona evra i ničemu godinama nije služio. Tako je nedavno moralo dodatno da se izdvoji još milijardu dinara za sanacije i ispravljanje loše urađenog posla.

Čini mi se da ponovo ulazimo u jedan sličan, samo mnogo skuplji projekat kome se baš ne nazire srećan kraj. Reč je o gasovodu zvanom Turski tok na koji bi Srbija da se priključi, i  obezbedi konekciju za još nekoliko država. Zvuči logično, ali…

Zbog tog “ali” može se desiti da bacimo pare u vetar, a od gasa da ne bude ništa. Pojedini mediji, među njima i RTS, su nas obavestili da se na više lokacija “kopaju kanali, a negde već vare cevi za gasovod” koji u Srbiju iz Bugarske ulazi kod Zaječara i kod Horgoša nastavlja u Mađarsku.

Račun bez krčmara, tako bi se to moglo oceniti. Jer svako ko je jednom video slovo “g” zna da se zbog gasa vode globalne igre i da se zbog toga i ratuje i da zbog gasa Rusi i Amerikanci gaze redom. Evo vam ilustracije: Američki ministar energetike Rik Peri reče nedavno da gasovodi „Severni tok 2“ i „Turski tok“ predstavljaju instrumente za „pogubni uticaj Rusije“ na evropske zemlje. Drugim rečima Rusi će im preoteti tržište.

Zbog toga je, sećate se stopiran i “Južni tok”, a već smo bili zavarili prve cevi i “obračunali” 200 miliona evra godišnje dobiti od tranzitnih taksi. Ali bogovi nisu dali.

Sadašnja situacija nije mnogo bolja. Doduše Bugari se kunu da će dovesti gas do granice sa Srbijim, ali istorija govori da se na njih nije mudro oslanjati. Zamislite samo da Evropska unija, SAD, pa indirektno i NATO narede Sofiji da odustane od Turskog toka ili da, na primer, zavrne ventile na granici sa Srbijom. I? Onda ćemo mi nekoga da tužimo, kome? Pa mi na svoju ruku i ulazimo u posao, nemamo za to zeleno svetlo ni od SAD ni od EU. Ne bi nam bilo prvi put da u obračunu velikih dobijemo po nosu. A tad ne vredi kukati.

Ko će da finansira gradnju gasovoda kroz Srbiju. „Reč je o jednom projektu koji je apsolutno komercijalan, koji je zasnovan na zakupu kapaciteta tog gasovoda”, kaže naš ministar energetike. I tu, čini se, dolazimo do druge mačke u džaku, građanima niko ne kaže ko je to “već zakupio te kapacitete”, na koliko godina, pod kojim uslovima.

Srpski poreske obveznici su već u nekakvom finansijskom aranžmanu sa nekim, a da pojma nemaju s kim. Šta predviđaju ti ugovori, ko snosi rizik, hoće li država Srbija plaćati penale ako gasovod, zbog navedenih razloga, bude suv. Ili da neko ne uzima kredite na naš račun. Konačno kome će ići novac od taksi. Da nećemo mi tim bezimenim partnerima plaćati taksu?

Legitiman je napor Srbije da obezbedi rezervni pravac i sigurno snabdevanje gasom, ali legitimno je i pravo građana da znaju pod kojim uslovima se to čini. Da ne ispadne da smo džabe krečili.

Ako je verovati tvrdnjama zvaničnika – za ovaj posao srpska strana je već u “Gastrans”, zajedničku firmu  sa Gaspromom, uložila 160 miliona evra. Pratite odakle stiže ostatak novca.

Milenko Vasović
Izvor: BIZLife

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime