Da li nas mediji informišu ili okolišu?

0
333
Foto: Unsplash

„Čitaj između redova!”, jedna je od fraza koja se često čuje u našem društvu i koju ljudi obično poistovećuju sa medijskom pismenošću. Međutim, „čitanje između redova” nije nam donelo veliki boljitak, jer se pokazalo da je manipulativna moć medija danas veća nego ikada. Primanje makar jedne dezinformacije može nesvesno i u sekundi da nam promeni raspoloženje i poremeti naše svakodnevno funkcionisanje. Hteli mi to ili ne, u nama može da prouzorkuje mržnju, bes, sreću, razočaranje ili tugu. On može da utiče na naše prosuđivanje, a moralno ga vrednujemo prema onome što se nalazi u našoj svesti ili duši. Uloga medija trebalo bi da bude prenošenje kvalitetnih i važnih informacija koje imaju veliki značaj u životu svakog čoveka. Međutim, danas je to značenje iskrivljeno i promenjeno u „prenošenje informacija koje ne moraju imati veliki značaj u životu pojedinca” ili samo „prenošenje (ne)zanimljivih informacija”. To da li smatramo nešto zanimljivim ili ne zavisi od pojedinca do pojedinca. Mediji se mogu koristiti na različite načine i samim tim zloupotrebljavati, što je sve češća pojava danas.

U poslednjih nekoliko godina, širom sveta, pa i u našoj državi, mediji su dodatno pomerili granice agresivnosti i postali još brutalniji nego ranije. Istraživanje pod nazivom „Komunikativna agresija u Srbiji 2019.” koje je sproveo Centar za profesionalizaciju medija i medijskih sadržaja (CEPROM) pokazuje da je u periodu od mesec dana u najčitanijim štampanim i onlajn medijima objavljeno 19.964 tekstova sa elementima agresivne komunikacije, govora mržnje i senzacionalizma. Takođe, istraživanje pokazuje i da najčitaniji mediji u zemlji u toku samo jednog dana objave u proseku 664 tekstova koji sadrže neke od prethodno pomenutih elemenata. Zašto se nešto, što bi trebalo da ima značajnu ulogu u našim životima, pretvorilo u svoju suprotnost?

Kratka istorija medija

Polazeći još od antičkog perioda, kao prve oblike medijske komunikacije možemo smatrati okupljanje stanovništva na gradskim trgovima koji su istovremeno bili gradska tržnica i mesto na kome su se dobijale informacije ili na kojem se raspravljalo o pitanjima od zajedničkog interesa. Međutim, razvoj medija, a samim tim i osnove za današnje masovne medije nastao je u 15. veku otkrićem štamparije, iako su štampane vesti počele redovno da izlaze tek u 17. veku. Od tada, uveden je novi vid komunikacije i širenja vesti među ljudima. Sve više i više rasla je potreba pojedinca da izrazi svoje mišljenje i tako su vlast i građani uvideli potencijal sredstva masovne komunikacije. Menjanjem strukture društva, menjao se i sadržaj medija, tako da je zanimljivo to da se nešto što možemo nazvati prvim „tabloidom” pojavljuje u Veneciji u tom periodu. Kako je vreme prolazilo mediji su igrali sve veću i veću ulogu u ljudskom životu što je rezultiralo pojavom masovnih medija krajem 20. veka.
(izvor: Wikipedija, medijskapismenost.com

Da Vas podsetimo:  Vlada Republike Srbije - Saopštenje

Od tada pa sve do danas medijska kultura je evoluirala nezamislivom brzinom, ostavljajuci veliki uticaj kako na politiku, tako i na društvo. Iako bi u svojoj suštini trebalo da predstavlja smisleno i istinoljubivo sredstvo informisanja, danas medijska kultura manipuliše stanovništvom i od toga stvara profit. Naravno, čast izuzecima, a pritom se misli na medije koji uspevaju da se drže etičkih načela, većina njih ne pružai objektivno i kritičko mišljenje. Iz tog razloga će nam medijska pismenost pomoći ne samo u formiranju kritičkog mišljenja i dekonstrukciji medijskih poruka, već i u njihovom demistifikovanju.

Pojam medijske pismenosti definisan je na konferenciji o medijskoj pismenosti 1992. (National Leadreship Conference on Media Literacy, 1992) kao „sposobnost pristupa, analize, vrednovanja i odašiljanja poruka posredstvom medija” (Aufderheide, 1992)

Danas, bez preuveličavanja, mediji igraju veliku ulogu u našim životima. Postoji značajan broj ljudi koji uopšte ne prate klasične medije i često se osećaju superiornim zbog toga. Izbegavanje medija, sklanjanje i zaštita od njihovih sadržaja ili otpisivanje svih medija kao manipulativnih nije medijska pismenost! Naprotiv. Medijska pismenost podrazumeva kritički odnos prema medijima, a ne prosto i neargumentovano otpisivanje kvaliteta medijskom sadržaju – kritizerstvo. To ne znači da treba da imamo obavezno pozitivan stav prema tim sadržajima, stvar je u tome da se oni moraju preispitati. Medijska pismenost je pojam koji će nam ne samo omogućiti da kritički posmatramo medijske sadržaje nego i sami sebe, te da radimo na sopstvenom upoznavanju i usavršavanju. Pošto kao ljudi imamo veliki moć, onda imamo i veliku odgovornost – da širimo svest.

Zašto je ovo toliko važno, a nije nam se o tome pričalo od malena?

Još sedamdesetih godina 20. veka UNESCO je podstakao pitanje obrazovanja za medije. Kako su uvideli da mediji imaju veliku ulogu u životu pojedinca, prikupili su naučnike na međunarodnom nivou gde bi na kraju kao rezultat bilo uvođenje medijskog obrazovanja u prosvetne sisteme. Prva i osnovna uloga bila je zaštita dece od negativnih sadržaja na internetu ali na kraju je evoluirala u nešto mnogo više i značajnije.

Da Vas podsetimo:  Kotrljajuće grudve

Poslednjih nekoliko godina urađeno je više istraživanja o medijskog i informatičkoj pismenosti (MIP). U ovim istraživanjima pristupljeno je problemu MIP na nekoliko različitih načina, a samim tim dobijeni su rezultati koji mogu poslužiti kao polazna osnova u daljem rasvetljavanju medijskog opismenjavanja stanovništva. Ovim istraživanjima obuhvaćene su četiri oblasti:

• komunikacione potrebe učenika i nastavnika;
• način na koji bi trebalo sprovesti implementaciju MIP u škole;
• trenutni nivo MIP građana i građanki Srbije;
• nivo svesti o potrebi za sveobuhvatnim medijskim opismenjavanjem.

Osnovni zaključci ovih istraživanja jesu da u Srbiji postoji prividna medijska pismenost, kao i da je neophodno medijsko opismenjavanje svih slojeva stanovništva. Jedna od glavnih preporuka je da bi mediji trebalo da preuzmu aktivnu ulogu u procesu uvođenja medijske i informacione pismenosti u sistem obrazovanja. Kada se radi o komunikativnim potrebama dece, primetno je da se njihova interesovanja polako prebacuju u virtuelnu sferu, kao i da su mnogo više zainteresovani za rešavanje problema i izazova ukoliko se oni nalaze u digitalnoj sferi. Većina nastavnika primećuje da su generalno edukativni materijali i sredstva zastareli, kao i da je neophodna sistemska reforma kako bi se i medijska i informaciona pismenost na adekvatan način implementirale u obrazovanje.

Dakle, da bi nove generacije mogle zaista da se medijski opismenjuju, potrebno je na sve načine to približiti njihovom načinu usvajanja informacija.

Jezik, mediji i kultura

Od 2018. godine u gimnazije je uveden novi izborni predmet – Jezik, mediji i kultura. Cilj ovog predmeta je da doprinese unapređivanju komunikacijskih veština, razvoju medijske kulture i usvajanju kulturnih obrazaca koji će učeniku omogućiti snalaženje u savrmenom svetu, izgradnju identiteta i dalji profesionalni razvoj. Po završetku programa učenik bi trebalo da kritički razmatra pozitivan i negativan uticaj medija, prepoznaje primere manipulacije, diskriminacije i govora mržnje u medijima, ima kritički stav prema njima, odogovorno se odnosi prema kreiranju sopstvenih medijskih poruka i da razlikuje kulturne od popularnih sadržaja i na osnovu toga donosi vrednosne sudove. Širenjem i jačanjem ovakvih programa, direktno omogućavamo stvaranje društva u kome pojedinac može da širi svoju svest, i na taj način ne dopusti da bude manipulisan.

Da Vas podsetimo:  Analitičar tabloida suflirao načelniku UKP-a šta da kaže u emisiji

Moramo shvatiti da se ovaj problem itekako tiče svakoga od nas, i da je, za razliku od mnogih drugih, rešiv. Ali, kao i uvek, moramo prvo početi od sebe. Jer, ipak, činjenica je da mi, u svetlu nove tehnologije, nismo samo samo korisnici medija već kreatori medijskih sadržaja. Naši statusi, tvitovi, blogovi, naša šerovanja… sve su to medijski sadržaji koji ostvaruju određeni uticaj, i toga moramo biti svesni. Da li uvek proverite informaciju koju podelite sa drugima? Da li je ona istinita i kompletna? Kako to možemo da znamo? Da li šerovanjem, lajkovanjem i podržavanjem određenih tekstova i informacija, ustvari, samo pomažemo određene interesne grupe da šire svoj uticaj? Treba uvek gledati širu sliku i pokušati da sem proveravanja izvora neke informacije, otkrijemo i motive. Ako želimo da živimo u društvu koje svoju budućnost gradi na proverenim činjenicama, a ne na lažima, mitovima i podmetanjima, svi imamo odgovornost za to.

Proveri pa tek onda šeruj!

Srna Marković
Nevena Pribićević
Izvor: Pančevo.city

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime