Da li otac ministra policije može da pokrene proizvodnju oružja?

0
312
Foto: printscreen

Firma United BG, u vlasništvu oca ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića – Branka Stefanovića, 9.  aprila ove godine, kao što smo već pisali, zavedena je u registru Ministarstva odbrane i za proizvodnju oružja i vojne opreme. Prema dostupnim podacima, firma United BG zapošljava samo dvoje ljudi i, iako je osnovana još 2015., lane je imala prihod od 10.000 dinara.

U Ministarstvu odbrane ne žele da kažu za koju vrstu oružja je firma Stefanovića seniora dobila proizvodnu dozvolu. O tome se ne izjašnjavaju ni Branko Stefanović, ni  sin mu Nebojša. Nije, medjutim, nepoznato da je, prema važećim propisima, za osnivanje fabrike za proizvodnju naoružanja i vojne opreme najpre potrebno da firma ima pet zaposlenih i da, što je znatno važnije, poseduje bezbedonosne sertifikate koje za vojne fabrike izdaje kancelarija  Saveta za nacionalnu bezbednost, u svojstvu profesionalnog i nepristarsnog organa, ali je u konkretnom slučaju nevolja u tome što je sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost ministar policije i sin Branka Stefanovića – Nebojša, što je već priča o sukobu interesa…

Iako je za proizvodnju oružja i vojne opreme, pored propisanog broja radnika, neophodno još mnogo toga, bezbednosni sertifikati su, zbog bezbednosti  zaposlenih u vojnoj industriji, ali i bezbednosti i sigurnosti onih koji rukuju puškama, mitraljezima, municijom, bombama i drugim eksplozivno-minskim sredstvima, jedan od osnovnih, ako ne i ključni uslov za  kako za početak, tako i za kontinuiranu proizvodnju naoružanja i vojne opreme.

Naši sagovornici u Zastavi oružju, u kojoj se naoružanje i vojna oprema proizvode od davne 1853. godine, kažu da vojna fabrika, bez obzira na vrstu proizvodnje,  kad je bezbednost radnika i okoline u pitanju, treba da ima tunele ili poligone za isprobavanje oružja ili eksplozivnih sredstava,  koji moraju da zadovoljavaju propisane standarde, i koji takođe moraju da budu na propisanoj udaljenosti od naseljenih mesta, zbog bezbednosti. Isti standardi važe i i za tunele i poligone koje firma iznajmljuje od vojske, policije ili neke druge fabrike. Zastava, na primer, ima ima svoje tunele u fabričkom krugu, kao  i svoj poligon udaljen od ovdašnjih naselja.

  • Fabrike za proizvodnju naoružanja i vojne opreme moraju da imaju bezbednose sertifikate koji se odnose kako na zaštitu bezbednosti i zdravlja radnika na radu, tako i bezbednosti i sigurnosti korisnika oružja. Pravilnikom o zaštiti na radu precizno su definisane obaveze vezane za  procenu rizika svakog radnog mesta i svaki radnik mora da bude obezbeđen odgovarajućom HTZ opremom, dok objekat u koje se radi, zbog bezbednosti zaposlenih,  mora da zadovoljava mere tehničke zaštite, navode naši sagovornici.
Da Vas podsetimo:  Uzeo više od tri miliona dinara, platio „kaznu“ od 35.000

Naglašavaju da su za fabrike koje proizvode ili remontuju municiju, te pirotehnička i minsko- ekslozivna sredstva predviđene  posebne mere zaštite od požara i  eksplozije. Ovo stoga što se najveći akcidenti u vojnoj industriji dešavaju upravo u fabrikama baruta  i onim za proizvodnju i remont pešadijske i artiljerijske municije, kao i  minsko eksplozivnih sredstava. U prilog rečenom navode požar i eksploziju u kragujevačkom Tehničkom remontom zavodu „Medna“, u kojoj su, u februaru 2017., poginula četvorica radnika tog zavoda. Podsećaju na česte akcidente u fabrici „Milan Blagojević“ u Lučanima, u kojoj su lane poginula dvojica radnika, dok je pre desetak godina u užičkom proizvodjaču municije,  „Prvi partizan“, u eksploziji poginulo jedanasetoro zaposlenih…

  • U fabrikama za proizvodnju i remont municije i minsko – eksplozivnih sredstava, čak i kad se preduzmu sve mere zaštite zaposlenih i objekata  i obezbedi  poštovanje tehnoloških postupaka, akcidenti su ipak mogući. I to usled raznih okolnosti, a najčešći uzročnik je ljudski faktor, zbog nemara, ishitrenog reagovanja i drugog, ističu stručnjaci, napominjući da sve ove uslove teško može da ispuni početnik u proizvodnji naoružanja i vojne opreme, zbog čega se tom vrstom proizvodnje i u kod i u svetu bave decenijama i vekovima stare kompanije.

Otuda medijska  informacija u medijima da otac ministra unutrašnjih poslova, Nebojše Stefanovića – Branko (Stefanović) planira pokretanje proizvodnje oružja, boljim poznavaocima oružarskog biznisa, ne  deluje mnogo uverljivo. U Kragujevcu koji je, od davne 1853. centar vojne industrije ne samo u Srbiji, no i znatno šire, tvrde da je proizvodnja oružja specifična delatnost, koja traži – pre svega, vrsne stručnjake koji umeju da naprave konstrukcijske i tehnološke nacrte – zatim skupu i raznovrsnu opremu i, na kraju, mnogo novca.

Bivši sindikalni vođa Zastavinih oružara i aktuelni predsednik samostalnog sindikata u Kragujevcu  Jugoslav Ristić smatra da su za  su proizvodnju naoružanja i vojne opreme najbitniji ljudi, odnosno stručnjaci, kojih u Srbiji, kako tvrdi– nema.

  • Moguće je, međutim, pokretanje proizvodnje municije, koja je neuporedivo jednostavniji proizvod od automatske puške ili mitraljeza. Metak, primera radi, ima tek nekoliko delova (čaura, zrno, barut, kapisla), za razliku od mitraljeza koji čini do 2.000 delova i pozicija. Otuda je sa tehničko-tehnološkog aspekta pokretanje proizvodnje municije relativno jednostavno. Pa tako je državna kompanija Jugoimport SDPR je nedavno u blizini Užica, napravila svoju fabriku municije, ali ne i fabriku za proizvodnju pešadijskog naoružanja,navodi Ristić.
Da Vas podsetimo:  Obradoviću, gde je nestalo 1,3 miliona evra?

Naši sagovornici se slažu da je ozbiljna proizvodnja pešadijskog naoružanja u Srbiji moguća jedino u Zastavi oružju, u kojoj je proizvodnja topova i ostale artiljerije, pešadijskog naoružanja, lovačko-sportskog i oružja za ličnu odbranu, uz finansijsku i svaku drugu pomoć države, kao i uz kupovinu belgijskih, francuskih, nemačkih i ruskih licenci razvijana i razvija se gotovo puna dva veka. Solističko pokretanje takve proizvodnje, bez obzira o kome se radi i bez obzira koliko ima novca, praktično je – nemoguća misija.

GRUDOBRANI OKO OBJEKATA

Za sve objekte u fabrikama za proizvodnju i remont municije i eksplozivnih sredstava propisane su posebne mere zaštite. Ti objekti su najpre zaštićeni grudobranima do visine krova i, u zavisnosti od vrste proizvodnje u njima, na propisanoj su udaljenosti od susednog objekta. Precizno je, nadalje, opet od vrste proizvodnje ili remonta, propisano koliko municije ili eksploziva može da bude u objektu, kao i koliko radnika u datom trenutku sme da bude u tom prostoru. Objekti za proizvdnju i remont municije i eksploziva imaju opremu u EKS izradi, što, navode stručnjaci, znači da svaka sijalica, svaki prekidač, utikač i motor na uredjaju moraju, prilikom aktiviranja, da budu zaštićeni od varničenja. Radnici koji održavaju tu vrstu opreme moraju da imaju sertifikate ili licencu, koje dobijaju posle specijalne obuke.

Objekti za proizvodnju i remont municije i eksploziva imaju lagane krovove i  jedan lagani zid , u staklu, da bi udarni talas, u slučaju eksplozije, izašao na tu stranu.

ZDRAVKO PONOŠ: MOŽDA ĆE STEFANOVIĆ DA PROIZVODI ORUŽJE U DEVOJAČKOJ SOBI

Potpredsednik Narodne stranke i nekadašnji načelnik Generalštaba Vojske Srbije Zdravko Ponoš je naveo je nedavno da je privatna firma GIM u poslednje tri godine povećala promet 3.000 puta, dok državna kompanija SDPR doživljava svoje mračne dane.

  • GIM operiše sa adrese na kojoj nema ni prave kancelarije, sajt je u izradi. To ukazuje da je po sredi ozbiljna korupcionaška afera u kojoj učestvuje sam vrh države, jer Branko Stefanović nije mogao sam da izvede čitavu operaciju. Sada je dobio i dozvolu za proizvodnju oružja, ne znam samo gde će da ga proizvodi, možda u devojačkoj sobi. Režim je potpuno privatizovao i tu osetljivu oblast kao i celu državu, rekao je Ponoš.
Da Vas podsetimo:  Država optužena da nameće privatnog partnera državnoj firmi
Zoran Radovanović
Izvor: glassumadije.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime