Već mesecima Aleksandar Vučić neprestano kao mantru ponavlja kako protesti i blokade štete ekonomiji i kako zbog toga ljudi ne dolaze u Srbiju. Sve glasnije u ovom jadikovanju mu se pridružuju poslodavci u turizmu i turistička udruženja. Statistika pokazuje da je turistički promet u martu 2025. godine zaista opao ali jesu li protesti krivi za ovo ili su možda upravo protesti doprineli nekom drugačijem turizmu?
autor:Predrag Momčilović
Tokom marta 2025. u Srbiji je registrovano 11.1% manje turista, dok je broj noćenja opao za 14.6%. Kada se pogledaju na prvi pogled ove brojke mogle bi da potkrepe tvrdnje predsednika i turističkih udruženja, ali hajde da pogledamo još malo detaljnije. Isti izveštaj kaže da je broj noćenja domaćih turista opao 22.8% dok je broj noćenja stranih turista opao za 5.4%. Najviše je broj noćenja opao u planinskim centrima gde je bilo 28.1% manje noćenja nego u martu 2024., u banjama je bilo 21.7% manje noćenja, a u gradovima tek 7.5%.
Iako je talas protesta i blokada zahvatio čitavu Srbiju, očigledno je da su protesti mnogo češći i masovniji u urbanim sredinama gde je turistički pad značajno manji. U banjama i planinskim centrima gotovo da nema protesta, a pad broja noćenja je znatno veći, pa je po svemu sudeći problem u nečemu drugom. Privatizacija i sve manja dostupnost banjskog i planinskog turizma uz klimatske promene sigurno su donekle uticale na ovaj turistički pad.
Najveći uzročnik pada broja turista i noćenja u martu zapravo je najverovatnije posledica kašnjenja mere podele vaučera za odmor u Srbiji za 2025. godinu. Ovaj program se realizuje još od 2015. godine i zapravo je jedna od retkih dobrih mera koju je uveo režim Srpske napredne stranke. Sistem podele vaučera od 10.000 dinara omogućio je delu penzionera, studenta, nezaposlenih, korisnika prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica, kao i zaposlenih sa malim primanjima da pokriju deo troškova odmora u Srbiji. Upravo su korisnici ovih vaučera najčešće birali banje i planinske centre za svoje odmore, ali ove godine raspodela vaučera nije bila kao po običaju početkom januara, već tek 15. aprila, što je onemogućilo potencijalne korisnike da ih iskoriste u martu ili aprilu kao što je bio slučaj prošle godine. Dodatno broj raspodeljenih vaučera u prvoj raspodeli je smanjen sa 100.000 vaučera na 30.000 vaučera, što će dodatno umanjiti broj turista i noćenja u narednom periodu ukoliko ne bude neke nove raspodele.
Pošto smo razrešili pad broja turista u mestima gde nema ili su protesti i blokade slabijeg intenziteta vratimo se na veće gradove i šta statistika kaže za njih. U Beogradu je ostvareno 5.2% manje noćenja, u Novom Sadu 11.3%, u Nišu 2.6%, dok je u Kragujevcu došlo do porasta od 15.3%. Uz to protesti i blokade bili su sličnog intenziteta i u decembru, januaru i februaru, a tokom ovih meseci je ostvaren porast broja turista i noćenja u svim navedenim gradovima osimu Novom Sadu, što je razumljivo jer ljudi ne vole da putuju negde gde postoji mogućnost da se sruši nadsrešnica i ubije ih.
Protestni turizam
Opšte je poznato da statistika može mnogo toga da pokaže, ali može mnogo toga i da sakrije. Dok je možda manje poznato da kada prilikom argumentovanja koristite brojke sagovornici vam više veruju nego kada se koristite opisnim podacima. Zato Aleksandar Vučić stalno govori o nekim brojkama, od rasta BDP-a, rasta plata, broja zaposlenih, investicija, broja turista, do kutija sardina, a sve te brojke često skrivaju pravu istinu. U ovom slučaju je istina da je geografska mobilnost u Srbiji baš zbog protesta danas veća nego ranije ali da zbog rigidnosti statistike to nije moguće u potpunosti potvrditi brojkama.
Prema propisima kao turista se u Srbiji računa svako lice koje u mestu posete, izvan svog prebivališta, provede najmanje jednu noć u ugostiteljskom ili drugom objektu za smeštaj turista radi odmora ili rekreacije, zdravlja, studiranja, sporta, religije, poslova, javnih misija ili skupova. Što znači jedino ako platite za smeštaj vi ste turista, ako prenoćite kod drugarice, rođaka, kolege ili bilo koga ko vam nije naplatio i nije vas odmah sutradan prijavio policiji vi ste za sistem nevidljivi.
Tako za statistiku ostaju nevidljivi studenti koji su pešačili, biciklirali ili na razičite načine išli od grada do grada i tamo ostajali kod svojih kolega, na fakultetima ili su kampovali u prirodi. Isto tako za BDP ostaje nevidljiva sva hrana i piće koji su im usput ljudi pripremili i podelili, jer BDP i turizam rastu samo kada imate novac uključen u jednačinu. Ovakva nemonetarna pomoć i razmena umesto rastu statistike doprinose rastu solidarnosti.
Baš ta solidarnost i mreže koje se stvaraju je omogućila da desetine hiljda ljudi besplatno nađe smeštaj u Nišu, Kragujevcu, Beogradu, Kraljevu, Novom Pazaru i to u istom trenutku kada je dobar deo smeštaja u ovim gradovima bio preskup baš zbog gramzivosti onih koji od turizma profitiraju.
A čak i kada bi sve ovo preveli u statistiku dobili bi da je broj noćenja u ovim gradovima porastao. Samo kod autora ovog teksta je oko 15. marta i velikog protesta pet ljudi prespavalo, a ovakvih primera je na hiljade. Uz to je više hiljda studenata spavalo više dana kod svojih kolega na fakultetima. Samo tog 15. marta je u Beogradu prenoćilo značajno više ljudi nego što statističko smanjenje od 9411 ljudi pokazuje. Uz to u ovako nekomodifikovanoj razmeni ljudi su mogli stvarno da se upoznaju i zbliže, što je na kraju i glavna valuta za revolucionarnu promenu. Upravo slutnja da se u Srbiji potencijalno dešava nešto veliko zapravo trenutno i privlači različite ljude koji žele da vide kako funkcioniše proces društvene promene.
Na kraju umesto plakanjem za par turista manje ili više, Srbija bi trebala da osmisli šta želi da pokaže tim ljudima koji dolaze. Umesto gađanjem frazama i pozivanjem na specijalizovani Expo 2027 Srbija bi strateški trebala da razmisli kako osmisliti socijalno i ekološki održivi turizam, kome nije jedini cilj rast broja turista i koji prepoznaje i one nekomodifikovane vidove turizma.
