DA LI SE SME BITI NEUTRALAN U BORBI DOBRA I ZLA

0
180
slika: https://yandex.ru/images/search?from=tabbar&text=%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D1%8F%20%D1%83%D0%BA%D1%80%D0%B0%D0%B8%D0%BD%D0%B0%20%D0%B2%D0%BE%D0%B9%D0%BD%D0%B0&pos=6&img_url=https%3A%2F%2Fwebpulse.imgsmail.ru%2Fimgpreview%3Fkey%3Dpic5952267865017573354%26mb%3Dpulse&rpt=simage

Istorija nije bila dobra učiteljica. Po ko zna koji put svetski moćnici će, možda, pokušti da ratom skrenu pažnju sa problema koje nisu u stanju da reše. Oružje zvecka širom planete a nad Evropom se ponovo navlače tamni oblaci rata. Mnoge zemlje se što milom što silom uteruju u red NATO pakta u mogućem sukobu sa Rusijom. Gde je tu Srbija i kakav je njeh položaj i alternative?

Samjuel Hantington je bio u pravu. Bez obzira koliko se atlantistički svet trudio da vlastiti kulturni i društveno-politički model nametne kao opšteprihvaćen, u savremenom Svetu ne postoji jedan jasan i opšteprihvaćeni vrednosni model. Na primer, ono što se u zapadnoj Evropi ili SAD smatra osnovnim ljudskim pravima u nekim muslimanskim zemljama u dubokoj je koliziji sa viševekovnom tradicijom i opšteprihvaćenim kulturnim i moralnim modelom.

Vekovna izloženost određenim klimatskim, religijskim i društvenim faktorima stvorili su različite paradigme odnosno skupove pretpostavki koje se uzimaju bez preispitivanja u cilju poimanja stvarnosti i njenih fenomena. Zbog toga određene postupke i događaje ljudi iz različitih kulturoloških i etničkih krugova posmatraju na različit način.

Srbi su najzapadniji pravoslavni narod, izmešan sa drugim etničkim i verskim grupacijama i izložen stalnim religioznim i kulturološkim napadina i pokušajima verskog prozelitizma. Kao pojedincima uvek im se pružala mogućnost da opstanu. Dovoljno je bilo promeniti veru i naciju, postati katolik ili musliman, Hrvat ili „Turčin“. Ali kao kolektivitetu, kao narodu, opstanak je bio moguć jedino uz podršku Rusije. Rusije kao civilizacijskog centra slovenskog i pravoslavnog sveta sa najznačajnijim demografskim, ekonomskim i vojnim potencijalom.

Upravo je to tačka na kojoj se naše opredeljivanje ne svodi na izbor „istok ili zapad“ već „opstati ili nestati“.

Kom civilizacijskom krugu Srbija pripada možemo najbolje sagledati na istorijskim primerima. Vinstonu Čerčilu pripisuju izreku da Velika Britanija nema stalnih prijatelja već samo stalnih interesa. Najbolnije je to na svojoj koži osetio srpski narod. General Mihailović je bio anglofil koji je 1940.godine, nakon sloma Francuske, protestno u svečanoj pukovničkoj uniformi došao na prijem u britansku ambasadu i zbog toga, na zahtev nemačkog ambasadora, bio vojnički kažnjen. Mihailović je aprila 1941.godine odbio da kapitulira i nastavio borbu uz Veliku Britaniju koja je na svom ostrvu, u tom trenutku, bila usamljena u otporu nacističkoj ratnoj mašineriji. Tog čoveka koji se nije odrekao Britanaca i onda kada su se oni odrekli njega, zajedno sa celom Jugoslavijom, oni su predali Titu i njegovim „komunistima“.

Da Vas podsetimo:  Znate li vi za koga radite

Sa druge strane, upitan kako će Rusija postupiti u slučaju Austrougarskog napada, koji je neminovno sledio, ruski car Nikolaj II Romanov je odgovorio da „Rusija neće ostati ravnodušna prema sudbini Srbije“ ulazeći u rat za koji njegova zemlja nije bila spremna i polažući život za nas na način koji to Sveto pismo kaže „nema veće ljubavi od one kada položiš život za bližnje svoje“ jer Sveti Car je znao da neprijatelju nije samo cilj da pogubi naša tela već će da uništiti i pravoslavnu dušu srpskog naroda.

Ne moramo biti ni najveći pristalica predsednika Vladimira Putina. Neki bi možda prefrirali neki otvoreniji ekonomski sistem sposoban da snažnije pokrene ogromne potencijale ruskog naroda. Drugima se opet, posle sedam decenija komunističke diktature, čini da je do sada urađeno maksimalno što se može postići a da jak lek ne ubije pacijenta. Ipak, nečije lične simpatije ili antipatije nisu bitne. Ko god bio na čelu Rusije, car ili demokratski predsednik, autokrata ili monah, u svakom slučaju Srbija i svaki Srbin ma gde bio na planeti mora biti uz Rusiju i ruski narod. Ne radi se tu samo o izboru strane, radi se o opstanku kao samosvojnom narodu.

Ako propadne Srbija, što se već dešavao u istoriji, uvek postoji nada da će Rusija izboriti njen vaskrs i ponovno je „vaspostaviti“. Ali ukoliko propadne Rusija, kao pravoslavni ali i šire od toga, kao alternativni civilizacijski model na planetarnom nivou, nastupiće mračno doba za sve male narode čija je kulturna i moralna paradigma različita od atlantističke.

Nadamo se molimo Boga da rata ne bude. Rat nikada i nikome nije doneo sreću. Ali istovremeno znamo da bi u potencijalnom ratu koji bi se naizgled vodio u materijalnoj sferi on bio samo projavljivanje večite borbe dobra i zla u kojoj niko ne sme ostati neutralan. Takozvana vojna neutralnost je dobra da bi se izbegao bes svetskih moćnika ali mora postojati svest da je ona moguća samo na „sobnoj temperaturi“. Čim otpočne ozbiljniji sukob a temperatura se poveća uslediće pritisci da se Srbija izjasni uz koga je. Razumno je i racionalno odložiti izjašnjavanje dokle god je to moguće. Ali kada se odgovor bude morao dati on može biti samo jedan. Izbor da su Srbi mali „Rusi“ nije naš, tamo su nas stavili naši zajednički neprijatelji. Ali nisu pogrešili, kada dođe dan izbora srpski narod bi trebalo da na svoja pleća stavi svoj krst i krene putem kojim se jedino može ići, kroz stradanje do vaskrsa, uz Rusiju i sa Rusijom ali nikada protiv Rusije.

Da Vas podsetimo:  NAJPOŽELJNIJI (NEPRIKOSNOVENI) NEŽENJA (3. DEO)

Napisao Dragan KRSMANOVIĆ

https://srpskistav.com/

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime