Priprema se odlučujući napad na Rusiju. Zar je moguće da to ne shvatate?
Dok niste u Srbiji, to nije Srbija. To nije Srbija, još uvek nije Srbija. Napustili ste svoju Srbiju, onu Srbiju o kojoj je govorio Car Lazar. Nakon što sam pročitao reči Cara Lazara, proveo sam mnoge besane noći. Kakve reči i kakve misli! O čemu piše veliki srpski svetitelj. Svi smo mi pravoslavni. I mi moramo da shvatimo da, kada je veliki srpski svetitelj Nikolaj (Velimirović) pisao o caru Lazaru, to nije bio samo običan književni esej. On se, pišući, obraćao i Srbima i Rusima i svim pravoslavnim narodima.
Kako bismo mogli da to čitamo kao fikciju? To je pokazatelj kako treba da živimo. To je večita dilema. Da izdamo Srbiju zarad trenutne dobiti ili da ne izdamo Srbiju i da žrtvujemo sebe. To je zavet i za nas Ruse. Da li smemo da izdamo Rusiju? Koliko puta smo izdali Rusiju? Izdali Rusiju i izdali Srbiju. I da li nam je dobro? Živimo li dobro? Da li nam država cveta? Lutamo, lutamo i ne vidimo kraj svom lutanju. Izgubili smo se.
Mi sada mnogo govorimo o Velikom otadžbinskom ratu. Kažemo da smo pobedili. A ko je pravi pobednik u Drugom svetskom ratu? Izgubili smo 27 miliona ljudi, a pobednik rata su SAD. Oni su postali gospodari sveta. Kako se to dogodilo? Zašto se to desilo? Izgubili smo 27 miliona, a oni 300.000 ljudi i postali su gospodari sveta. Mi ne razmišljamo o tome.
Kada govorim mladim ljudima, pitam ih da li znaju koja je bila prosečna starost ratnika koji su stigli do Berlina. Na filmu su prikazani dečaci od 19-20 godina, ali istraživanja kažu da je prosečna starost običnog vojnika pobednika bila 39 godina. To su bili obični vojnici, ljudi koji su rođeni u Carstvu. Oni su ušli u Berlin.
BRANITI MAJČICU RUSIJU
Popis iz 1936. godine je, po Staljinovom naređenju, sakriven. Zašto? Jer je više od 60 oddsto ljudi reklo da su pravoslavci. To je bio strašan udarac za staljinistički režim. Dvadeset godina je uništavao crkvu, ubijao vernike, ubio ili proterao milione ljudi, a i dalje je 60 odsto Rusa smatralo sebe hrišćanima.
Od devet maršala pobednika Drugog svetskog rata, četvorica su bili oficiri carske vojske, dvojica su u carskoj vojsci bili podoficiri, a dvojica vojnici. Samo jedan od njih nije služio u carskoj vojsci. Da li je to poznato? Ne. I danas se tvrdi da je Staljin pobedio u ratu. Crvena armija je potpuno uništena 1941 godine. Nemci su došli nadomak Moskve. Tek kada je došla zima, iz Sibira su stigli ljudi.
rizenkomala09Ima onih koji pamte reči nemačkog generala Haldera. „Mi ne razumemo odakle su došli ti ljudi“, napisao je on. „Da li mislite da se oni bore za nas? Ne, oni se bore za majčicu Rusiju“, rekao je tada Staljin američkom ambasadoru.
U našem institutu radi starac od 77 godina. On nam je pričao da je njegov otac bio seljak kome je oduzeta zemlja 1936. godine. Tada je pobegao na Ural, a kasnije u sibirsko selo Bodajbo. Kada je trebalo da pođe na front, njegov mali sin je čuo da njegov otac kaže ženi: „Ja ovu vlast nemam nameru da štitim. Odmah ću da se predam“. Ali posle tri ili četiri meseca su primili pismo sa fronta. „Znate, oni žele da unište našu Rusiju i naš ruski narod“, pisalo je u pismu. Zato se nije predao i nakon dve godine je herojski poginuo u Lenjingradu. On je branio majčicu Rusiju i ruski narod. Ovo je suština naše pobede i našeg ponovnog rođenja.
Često kažem: braća Srbi, braća Rusi, braća Grci, braća Bugari. Rusija i Srbija su hiljadama godina živele po istim zakonima i po istoj tradiciji. Zašto smo odjednom odlučili da smo pametniji od Cara Lazara, Cara Dušana, mudriji od Aleksandra I, Aleksandra Nevskog, od hiljada naših svetitelja, od Svetoga Save? Zašto smo se njih odrekli? Zašto smo izabrali parlament u kome varamo jedni druge? Zašto smo napustili hiljadugodišnji put? Pedeset generacija moje porodice živelo je po istom zakonu, a onda naiđe generacija koja kaže da smo budale i da smo pogrešno živeli. I da bi trebalo da počnemo pravilno da živimo.
Zato danas van Rusije živi 25 miliona Rusa. Ukrajinski nacisti ih maltretiraju i ubijaju. Koliko miliona Srba živi van Srbije? Gde su Kosovo i Metohija? Sve to je rezultat odricanja od naše tradicije, naše vere, od svega. Postali smo previše pametni. I koji je rezultat?
PESNICOM SMO PRETILI NEBU
Podelili smo se, rasturili smo naše istočno slovensko bratstvo. Ukrajina, Belorusija, Rusija, milioni Rusa živi u Kazahstanu. Podeljena je i Srbija. Sada imamo bosanske Srbe, crnogorske Srbe. Samo se smanjujemo. Uskoro će ostati samo Moskva i Beograd.
„Postojimo jer smo imali stub oko koga smo se svi okupljali. To je naša pravoslavna vera, naša Crkva. Ako se od njih odvojimo, veoma će lako da nas podele“, rekao je davno Vladika Dimitrije.
U sovjetsko vreme je postojala anegdota. Nastavnik je rekao razredu da Bog ne postoji i da svi zaprete pesnicom nebu. Sva deca su to uradila sem dečaka Miše. „Mišo, zašto nebu ne zapretiš pesnicom?“, pitao je nastavnik. „Ako tamo nema nikoga, šta je smisao pretnje? A ako je tamo Bog, zašto da se svađamo sa njim?“, odgovorio je dečak.
Naučili su nas da pesnicom pretimo nebu. I šta je rezultat toga? Porušeni hramovi. Na mojim predavanjima su potomci ljudi koji su odbili da prete nebu pesnicom. Oni su naša odbrana. Tu je potomak viteza Svetog Đorđa iz Prvog svetskog rata Pavla Andrejeviča Kuzubova i potomak čuvene porodice Petra Uvarova. Njihovi dedovi su prošli kroz Jugoslaviju. Deda Pavla Andrejeviča služio je u Kraljevskoj vojsci i bio je načelnik odeljenja u Ministarstvu odbrane. Živeo je u Zemunu. Za njih je ovo susret sa drugom otadžbinom. To su bilo ljudi koji su stali u odbranu Rusije i položili svoj život za nju. Ali, mi smo pretili nebu pesnicom i platili to sa 27 miliona žrtava.
Uvek pitam koliko ljudi je poginulo u Prvom svetskom ratu. Svi kažu mnogo. Da, mnogo. Onda pitam da li su u Rusiji grobovi onih koji su ubijeni u Prvom svetskom ratu. Kažu da jesu. A nisu. Nema grobova poginulih. Postoje grobovi umrlih u bolnicama. Grobova ratnika nema. Jer car Nikolaj nije dozvolio Nemcima i Austrougarima da uđu u Rusiju. Tada neprijatelj nije stigao ni do Minska. A u Drugom svetskom ratu smo tokom tri godine izgubili ceo evropski deo Rusije.
Kada kažu da je car loš, pitam kako je za vreme cara broj Rusa povećan za 55 miliona? Tada su u Rusiji rođeni Puškin, Ljermontov, Mendeljejev, Dostojevski, Čehov… Tada je izgrađena pruga od Moskve do Vladivostoka za 10 godina, a danas ni najkraću nikako da završimo.
Mi smo učili lažnu istoriju. Do dana današnjeg je Rusu teško objasniti da je bilo sjajnih stvari u vreme carevine. Bilo je problema, naravno, nekada su oni bili veliki, ali je su to bili problemi razvoja. Eh, kada bismo samo znali svoju istoriju i svoja dostignuća. Ali deo Rusa ni danas ne prihvata nikakve argumente. Samo ponavljaju da je to bila krvava carevina.
Uspeli su da stvore i lažnu religiju, jer su shvatili da su Rusi bez vere ništa. Cilj je bio uništiti svetu Rusiju. U zamenu su dali novi ideal, komunizam na zemlji. Stvorili su lažnog „boga“ Lenjina i njegovog lažnog „svetitelja“ Staljina. I, kao i svaka jeres, zauzela je srca ljudi i ne dozvoljava im da razumeju šta je sveto, kada to crnilo smatraju svetlom.
VREME JE DA KAŽEMO ISTINU
Vidim ovde dosta svojih vršnjaka. Što da krijemo: mi smo skoro na kraju. Nećemo živeti još dugo. I nemamo prava da ceo život budemo tihi i da govorimo istinu samo u svojoj kući. Dosta je bilo. Neophodno je reći ono što leži na srcu. Svega se bojimo. Ne bojte se. Bog nam je dao život i proživeli smo ga dobro. Sada je vreme da kažemo šta osećamo. A srce svakog Rusa kaže da je najvažnija stvar na svetu istina. A istina je Gospod Bog. Bez ove istine nikuda ne možemo stići.
Pogledajte šta smo doživeli. Crna Gora se pridružila NATO. Pitam Crnogorce koji su želeli da uđu u NATO čemu im glava služi. Zbog čega SAD sve prikupljaju u NATO? Mi u Institutu vidimo da se priprema odlučujući napad na Rusiju. Zar je moguće da to ne shvatate?
Ako pustite NATO u svoju zemlju, ako im date bazu i dozvolite im da postave rakete, morate shvatiti da će, kada do napada dođe, doći do nezamislivog i da će ruske rakete padati po crnogorskoj zemlji. Shvatate li koliku glupost smo doživeli? Možemo biti primorani da ratujemo sa svojom crnogorskom braćom. To se može desiti, jer ste vi sada deo NATO.
Braćo Srbi, i vas mogu da uvuku u taj savez. Zašto je neophodno da nestane poslednje ostrvo nezavisnosti? Zato da bi ga pretvorili u jedinstveni front protiv Rusije. Našem predsedniku je to očito. Taj front je skoro postavljen. Ostala je samo Srbija. I, ako i ona poklekne, doći ćemo do apsurda. Da Srbi budu protiv Rusa. Potpuno smo izgubili svaki životni smisao.
Protiv Rusije se vodi hibridni rat. Uveli su nam ekonomske, političke i kulturne sankcije. U jeku su oružani sukobi u Donbasu i Siriji. Turska provocira. I baš sada braća Crnogorci pristupaju NATO. Sami smo izdali sebe. Dok se ne vratimo Rusiji, dok se ne vratimo Srbiji, ništa nećemo imati. Dok se ne vratimo Bogu, ništa nećemo imati. Svakoga dana moramo biti sa Bogom. A ako protestujemo protiv agresije na rok koncertima, bićemo sigurno poraženi. Mi možemo pobediti samo molitvom i verom u Gospoda našega Isusa Hrista.
Leonid Eršetnjikov, govor direktora Ruskog instituta za strateška istraživanja na promociji njegove knjige u Beogradu
FSK
