Da li Srbija može zadržati poziciju mosta između Istoka i Zapada

Ako posmatramo period posle početka rata između Rusije I Ukrajine, koji je počeo 24 februara, Srbija je svojim ponašanjem održavala dobre odnose sa obe strane. Minimalno se uplitala u konflikt ali se maksimalno trudila da se skloni što je dalje moguće od konflikta. Ali kako to biva u ratu uvek se postavlja pitanje da li si sa nama ili protiv nas. Odgovor neutralan sam niko ne uvažava niti ga interesuje takav odgovor. Srbija je bila na neutralnoj poziciji osim što je glasala u UN ali takva odluka da se glasa je direktno povezana sa srpskim interesima, tj. Kosovom. Osim ovog glasanja Srbija je zadržala diplomatski neutralnu poziciju ali zbog ovakve pozicije trpi pritiske. Srbija nema interes da kvari odnose sa bilo kojom državom, uvodi sankcije bilo kome ali kada intenzitet pritiska bude kritičan I kada ne bude više moguće zadržati neutralnu poziciju potrebno je znati šta dalje, potrebno je imati gotov plan koji će biti u fioci do tog trenutka. Ako ne bude plan u fioci I spreman za primenu kada bude kritičan trenutak, Srbija će proći loše. Srbija mora biti pripremljena da u svakom trenutku zna šta treba da uradio, kao što roditelji kažu ako te probudim u pola noći moraš znati odgovor na pitanje. Upravo iz ovog razloga postoje dežurne službe hitna pomoć, vatrogasci, policija, intenzivna nega itd. Tu rade ljudi koji su obučeni I opremljeni za rešavanje potencijalnog problema. Nekada može da prođe smena I bez jedne intervencije ali ako ne bude dežurne osobe u kritičnom trenutku može doći I do smrtnog ishoda. Ako počne ranije da se razmišlja o rešenju potencijalnog problema imaćemo više vremena da smislimo dobar plan, više vremena da proverimo da li je moguće sprovesti plan kako smo ga zamislili kao I što je moguće testirati javnost pred donošenje velike odluke. U suprotnom ako budemo trebali da smislimo plan za dan velika je verovatnoća da će biti doneta pogrešna odluka, najviše zbog populizma koji je u Srbiji najveći nosač promena.

Kako treba posmatrati potencijalni problem

Problem sa kojim se Srbija suočava je pritisak koji trpi od strane Zapada. Postoje dva izvora pritiska EU I Amerika. Svaka strane ima svoje interese zbog kojih to radi. EU ima daleko više razloga da pritiska Srbiju od Amerike jer se Srbija nalazi u Evropi ne u Americi. Ratni sukob je na teritoriji Evrope, Srbija ima daleko najveću saradnju sa EU, najveći uvoz I izvoz, migraciju građana, Srbija se graniči sa EU, razmena znanja I ljudi je najveća sa EU, kultura je u velikoj meri povezana sa kulturom EU itd. Amerika je daleko od Srbije I kroz istoriju nema toliko dodirnih tačaka kao što nema ni toliko privrednu saradnju kao što ima EU sa Srbijom. Zato Amerika ima daleko manje interesa da se bavi Srbijom nego EU. Ipak Srbija je deo Evrope a ne Amerike kao I što Amerika prepušta EU da rešava probleme u EU kako misli da treba uz samo jedan uslov da se ne ugrožavaju interesi Amerike.

Kuda ide EU brod

Da bismo shvatili koji interes EU ima od Srbije moramo prvo razumeti kako ona vidi Evropski kontinent za 5,10 ili 20 godina. Kada vidimo kako je EU zamislila da izgleda Evropa tada ćemo moći da shvatimo koja je pozicija Srbije, tj. šta Srbija treba da uradi da bi na najbolji mogući način uklopila svoj interes sa interesom EU. Ukratko (detljnije objašnjeno u radu “VEČNA BITKA ISTOKA I ZAPADA MODALITET UVOĐENjA SANKCIJA RUSIJI”) EU je posle završetka hladnog rata jako puno napredovala, tj. proširila se. U Srbiji je popularno reći da je EU dekadenta, da propada, da će se smrznuti bez ruskog gasa ali ništa od toga se stvarno nije desilo već je EU jako puno napredovala, proširala se više nego bilo koje drugo carstvo za samo 30 godina. Nekada je granica EU bila u Nemačkoj I to unutar današnje Nemačke sada je granica EU na samoj granici sa Rusijom. “Carstvo” EU se proširilo na istok munjevitom brzinom tako što je integrisala teritoriju od 2011 km2 na kojoj živi 160 miliona ljudi. Teritoriju koju su osvojili za samo 30 godina je pre toga pripadala Sovjetskom Savezu ili bila pod uticajem istog. EU ne samo da je očistila tu teritoriju od Sovjetskog(sada Ruskog) uticaja već ih je integrisala u EU. Paradoks je da sada zemlje koje su bile pod Sovjetskim uticajem imaju daleko ekstremniji stav prema Rusija nego stara EU koja je bila u hladnom ratu sa Sovjetskim Savezom. Kao što možemo videti Rusija je jako puno izgubila. Rusija koja ima 145 miliona stanovnika izgubila je uticaj u državama koje ukupno imaju 160 miliona stanovnika a BDP tih država je veći nego Ruski BDP. Upravo je ovo ono što Putin naziva širenja Zapada na Istok i ono protiv čega se bori. Sam Putin je bio stacioniran u Istočnoj Nemačkoj i sve od Moske do Drezdena je bilo pod sovjetskom kontrolom. Putin je sve to video svojim očima, posle pada Berlinskog zida ta kontrola se smajivala i granica je počela da se pomera prema Moskvi. Istočna Nemačka je izgubljena, Poljska je izgubljena, ostale zemlje Centrale i Istočne Evrope su izgubljene i na kraju je i Ukrajina izgubljena. Putin je sve te poraze video i niko ga neće ubediti da se EU i NATO „ne šire na istok“. Da li je prava reč širenje na istok EU i NATO-a ili je prava reč da su same zemlje odlučile da uđu u zajednicu koja je bogata, nije ni bitno Putina samo zanima moć i uticaj Rusije a ona se smanjivala. Interes EU je da sve zemlje Evrope uđu u EU tako da se EU graniči samo sa velikim silama, koje ne može da apsorbuje a to su Rusija i Turska. Kada pogledamo EU je već stigla do tih granica sa izuzetkom Belorusije koja je pod direktnim uticajem Rusije. Ostale zemlje ako nisu u EU onda su u procesu integracija ili su države koje blisko sarađuju i cene iste vrednosti kao EU (Švajcarska i Norveška). Proces osvajanja Evrope je u završnoj fazi kada samo ostaje da se već zaposednute teritorije integrišu u zajednicu. Velika pobeda Evrope će biti proglašena kada i preostale zemlje završe sa evrointegracijom. Ovde spada i Srbija, što je dobro po nas, jer znamo da i EU ima interes da nas uvuče u samu zajednicu kao i što mi imamo interes da uđemo u zajednicu. Iz ovog razloga EU očekuje da Srbija u budućnosti pristupi zajednici zato se trude da budu fini i umereni prema nama. Ovo nam omogućava da kupujemo vreme kod EU samo su potrebni dobri izgovori.

Satelitske zemlje

Satelitske zemlje bi u ovom kontekstu bile zemlje koje su male i kao takve zavise od velikih zemalja ili zajednice zemalja. U ovu grupu spada i Srbija svidelo se to nama ili ne. Da bi satelitska država mogla da opstane i da napreduju neophodna joj je pomoć većeg entiteta. Mala država nije sposobna da se vojno odbrani od velikih država. Mala država i trgovinski zavisi od velike jer joj velika nudi i veliko tržište na kojem može da prodaje poizvode. Velike države su i tehnološki naprednije te male države moraju da se oslanjaju na velike da bi razvile određene tehnologije i znanje. Naravno postoje i mnogi drugi benefiti za satelitske zemlje. Da bi neka država izbegla status satelitske zemlje mora da bude jaka kako vojna tako i ekonomski, tehnološki, obrazovno, industrijski kao i najvažnije da poseduje svoje resurse. Takav status mogu da imaju samo najveće zemlje na svetu ostale su osuđene na zavisnost od jakih. Rusija je dala sebi luksuz da ne bude zavisna od nekih zemalja ali ona to može da uradi jer poseduju gore navedene osobine. Srbija ih ne poseduje zato mora da bude u zajednicama ili da se osloni na neku veliku zemlju da bi mogla da obezbedi miran i moderan život svojim građanima. Postojale su države i pre hiljadu godina pa su uspevale da žive bez ostalih država zašto bi sada nama trebala nečija pomoć? Odgovor je prost ako hoćemo da vratimo standard života na nivo od pre 1000 godina možemo slobodno da se izolujemo i preživećemo. Pravo pitanje je da li želimo da živimo ili preživljavamo? U 21. veku ljudi su navikli na viši standard jer su imali pristup višem standardu i biće im teško da siđu sa konja na magarca zato što neki političari žele da prave probleme. Pre će oni da prave probleme politačarima. Kako narodu objasniti da više nema mobilnih telefona jer se oni ne proizvode u Srbiji, isto tako ni avioni se ne proizvode u Srbiji, mnogi lekovi, kozmetika, automobili, hrana, odeća, tehnika itd. Kada bi se sve ovo oduzelo Srbiji vratili bi nas 100 godina i više unazad kada je standard života bio daleko manji. Ovakav pritisak Srbija ne bi mogla da izdrži ali zato postoje zemlje poput Kine ili Rusije koje bi u određenoj meri mogle da se nose sa ovakvom situacijom. Razlika je jedino u tome što je Srbija mala a ove države velike. Srbija jedino može da bira oko koje države ili zajednice će da orbitira i bude u dobrim odnosima. Do sada je našla više „planeta“ oko kojih je mogla da orbitira a sada su se pojačala sila privlačenja(gravitacija) te je na Srbiji da bira oko koga će da orbitira. Kada budemo dali odgovor na ovo pitanje možemo dalje da nastavimo sa pravljenjem plana jer od ovog zavisi ceo plan. Kada znamo oko koga orbitiramo znamo i kako da se postavimo i koja pravila igre da poštujemo.

Zahtevi EU

Da vidimo šta EU zahteva od nas: Da usaglasimo spoljnu i bezbednosnu politiku sa EU Ovo je jedini zahtev koji su postavili u vezi Srbije. Ne deluje komplikovana pa da vidimo kako su oni to uradili. EU jeste „uvela“ sankcije u medijima ali te sankcije nisu baš sankcije onako kako ih podrazumevamo. Kada neko kaže sankcije podrazumevamo da je celokupna trgovina obustavljena a onda se ispostavi da EU priča o 10-oj rundi sankcija. Pa kako 10-ta runda ako su jednom uvedene sankcije koje su se odnosile na svu robu? Odgovor je prost oni biraju kada, kome i kako će da uvedu sankcije. Ne samo da nisu uveli sankcije na celokupnu trgovinu već su i birali koga i kako će da sankcinišu iz ovog razloga uvođenja sankcija je moralo da se kreće po korak. Kada im stignu primedbe od kompanije koje su ugroženom novom rundom sankcija onda promene odluku o sankcijama i izostave tu kompaniju. Sve se svodi na moć lobiranja kompanija i to da li oni mogu da utiču na političare. Zvuči poprilično koruptivno, zato što i jeste koruptivno. Sama EU je štitila određene kompanije, poslove, grane privrede od sankcija pa čak je za naftu postavila ograničenje cene a ne zabranu kao i što naftovod doprema naftu u neke članice EU. Ovim je EU pokazala da je kao Justicija ćorava na jedno oko a da ruka koja drži tas može nekad da zadrhti. Ako su oni nešto uradili znači da i sami nemaju moralnu normu po kojoj se ponašaju pa je teško da oni

zahtevaju od nekog da bude moralan. Šta su oni uradili, uveli su birane sankcije gde oni po sopstvenoj volji biraju kada, kome i kako će uvesti sankcije. Kada smo videli šta je interes EU od Srbije kao i način na koji je EU uvodila sankcije možemo da pretpostavimo šta bi EU mogla da traži od Srbije. 24. februara je godišnjica sukoba tako da će tada moći da se podvuče crta šta je urađeno za godinu dana, koje diplomatske pobede su postignute. Uz napomenu da će ovo da urade obe strane u sukoba, kao i da će posle analize odrediti nove ciljeve koje treba da ispune.

Zašto svaka strana želi da pobedi

Čudna je situacija što svaka strana želi da pobedi po svaku cenu jer je ulaganje u pobedu ogromno a cilj koji su deklarisali, manji deo teritorije Ukrajine, je slab cilj za tolika ulaganja. Znači da postoji prikriveni cilj obe strane u ovom sukobu a Ukrajina je samo povod. Razlog sukoba je uvek isti a to je promena polja uticaja određenih sila. Kao i u fizici kada određenoj sili poraste intenzitet tada se promeni polje uticaja ali to uzrokuje lančanu reakciju koja dovodi do promena polja uticaja i ostalih sila. Do sada smo imali određene sile koje su izgradile svoj uticaj u celom svetu, kada je došlo do jačanja novih sila tako je počela da se menja i zona uticaja starih sila. Zapad je bio dominantna sila posle završetka hladnog rata jer nije imao ko da mu se suprotstavi. Vreme je prolazilo a druge države su napredovala i situacija je počela da se menja. Kako izgleda napredovanje države. Pokazao se isti obrazac kako dolazi do tektonskih promena u geopolitici Tehnološki napredak→Tehnološki napredak dovodi do ekonomskog napretka→ Tehnološki i ekonomski zajedno dovode do vojnog napretka→ Kada imamo sva 3 napretka onda se oni prelivaju na spoljnu politiku koja pokušava da „naplati“ jaku poziciju koju su ostvarili zbog tri prethodna napretka. Ovaj model se može i primeniti i na Kinu ali ne treba zaboraviti i na mnoge države koje su trenutno na putanji napretka i u budućnosti će biti daleko bolje. Ono što se smatra Zapadom predstavlja oko milijardu stanovnika dok ceo svet ima ukupno 8 milijardi stanovnika. Jedini način da Zapad ostane u balansu sa ostatkom sveta je da ima 7x veći BDP/glavi stanovnika čime bi kupovna moć bila izjednačena sa ostatkom sveta i čime bi oni bili dominantni trgovinski partneri svi ostalim zemljama. Održavati ovakvu razliku nije lako. Pored Kine mnoge zemlje su napredovale a Indija je jedna od njih koja će uskoro(6-7 godina) stići do treće ekonomije sveta. Pre samo 30 godina ni Kina ni Indija nisu bile u prvih 10 sada su pri samom vrhu. Osim ovih država postoje i mnoge države koje imaju nagli rast ekonomije i od njih se očekuje da u budućnosti budu daleko uticajnije usvetu nego što su sad. Trajaće ova tranzicija 20 godina pre nego što će doći do prave promene, tako da ima još puno do toga a uvek postoji i ono ako se to uopšte desi. Posle rata igra se nastavlja, rat je samo označio početak te igre ali igraće se jako dugo posle tog rata. Pametno je dobro se pozicionirati na vreme. Interes Rusije da ovoliko forsira rat nema smisla jer oni nikada neće moći da se bore za tron sa Zapadom dok Kina može da cilja na to prvo mesto. Rusija samo radi prljav posao za Kinu i Kina profitira od sukoba na sve moguće načine. Interes Zapada je više od odbrane teritorije, nije im stalo do dela Ukrajinske teritorije ali kao i u Vijetnamu brane viši cilj. Amerikanci su u Vijetnamu pokazali da će braniti određenu ideje ili saveznike makar i cena bila previsoka. Do tada je Francuska sumnjala u će se Amerika uplitati u rat koji bi bio u Evropi ali ovako su Amerikanci pokazali da stoje iza svojih garantija makar i cena bila visoka. Ovo je uticalo na stabilan razvoj NATO-a jer su saveznici imali poverenja da će ih NATO braniti ako bude bilo potrebe. Zapad je dao reč da će braniti Ukrajinu i sada više ne mogu da se povuku jer će ispati šmokljani pred celim svetom ako to urade i zato moraju da drže datu reč jer im ljudi neće verovati u budućnosti ako ne ispune svoje obećanje. Iz istog razloga Amerika nikada nije zakasnila sa otplatom sopstvenog duga i sada svi veruju da su Američke obveznice sigurne. Svesni su da se poverenje može izgubiti samo jednom. Pri samom početku rata Zapad je oklevao da podrži Ukrajinu, tek kada su videli da se Ukrajinski sistem neće raspasti pod pritiskom kao i što Rusi neće lako pobediti stali su uz Ukrajinu sa popularnim hashtagom #standwithukraine. Zapadu treba pobeda, deklarativna pobeda, da pokažu celom svetu da će stajati uz svoje saveznike ma ko god ih napadao pa čak i ako je to Rusija. Zato Zapad mora da pobedi da bi u nastavku igre mogao uvek da se pozove na ovu pobedu a ako izgube u Ukrajini biće nesposobni šmokljani kojima niko neće verovati na reč da mogu nekog da odbrane. Isto tako bi dolar kao svetska valuta izgubio taj status jer više onaj ko stoji iza njega ne bi više bio percipiran kao moćan. Najvažnije je zapaziti da Zapad želi da izađe kao pobednik, makar samo deklarativni da može pred celim svetom da objavi da je pobedio. Rusija sa druge strane nema toliku želju za pobedom jer neće moći toliko da se hvali po ostatku sveta kao Zapad, tj. neće moći da naplati tu pobedu kao Zapad. Naravno uvek je važno pobediti pogotovo u državi poput Rusije gde je kult vođe veoma jak ali je malo verovatno da bi čak i poraz Rusije mogao da skine Putina sa vlasti. Zato je Rusija fleksibilnija od Zapada kada kaže da hoće pobedu. Primer ruske fleksibilnosti može biti povlačenje iz Hersona. Dva meseca su se Rusi povlačili iz Hersona u poslednjih par nedelja pred pad Hersona nisu imali nikakve šanse da ga odbrane ali su zadržavali odluku o povlačenju dok se nije završilo glasanje u americi. Ovakvim postupanjem su pomogli određenoj strani jer da su se povukli pred izbore poboljšali bi poziciju onog ko je na vlasti. Drugi primer ruske fleksibilnosti se ogleda u gubitku ruske teritorije pošto je Rusija aneksijom pripojila(koji Zapad ne prizanje) određene Ukrajinske teritorije, tako da svaki put kada izgubi teritoriju od Ukrajinaca ona gubi deo Ruske teritorije. Po njihovom gledanju sada su Ukrajinci okupirali deo Ruske teritorije da ne pričamo kako se NATO oružije i ljudstvo šeta po Ruskim teritorijama. Kada ovako kažemo ovo je velika sramota za Rusiju ali oni se prave ludi po tom pitanju. Dobro je što ih Zapad ne proziva za ovo jer bi izazvali samo veće krvoproliće. Rusija nema cilj, šta god da joj se ponudi a da za nju izgledao kao pobeda ona će pristati na to. Bitno je samo da zvuči kao pobeda i da oni to mogu putem propagande da prodaju svom narodu kao pobedu. Primer može da bude promena Ruskog cilja posle mesec dana kada su odustali od napada na celu Ukrajinu jer su uvideli da nije moguće održavati tako razvučen front. U koraku prave plan i on se menja iz dana u dan.

Ruski saveznici u svetu

Ako posmatramo broj saveznika Rusije prema glasanju u UN videćemo da je broj saveznika jako mali a da je broj neutralnih država poprilično velik. Što se Srbije tiče, pročulo se u Zapadnim medijima, da je ruski saveznik. Ovo baš nije najblistavija stvar ali

šta je tu je. Rusija je izgurena iz velikog dela svetskih tokova i vezivanje svoje sudbine za Rusiju bilo bi pogrešno jer onaj ko se uhvati za ruku sa Rusijom moćiće jedino da romantično šetata na „smetlištu istorije“. Lepo su nam napomenuli da treba biti na pravoj strani istorije, a kada je reč o pravoj strani istorije ne radi se o tome ko je u pravu i koje moralan već ko će pobediti u sukobu a onda će pobednik napisati istoriju i reći ko je bio na pravoj strani a ko nije. Rusija će i posle sukoba ostati izolovana od Zapada tako da bilo koja evropska država može imati jako malo koristi od takve Rusije. Pre će imati štetu od takve Rusije.

Srbija ima još jedan problem a to je percepcija Rusije i Putina u Srbiji. Oni su omiljeni u velikom delu srpskog naroda. Da neko pita taj isti narod zbog čega su oni omiljeni nikad ne bi dobili odgovor na to pitanje. Ovde je veoma teško napraviti izbor jer se upoređuju dve stvari koje nemaju istu dimenziju problema već mora da se izvrši slobodna procena šta je bolje. Fijasko Rusije nije samo u Ukrajini već i u ODKB-u gde nisu zaštitili svog saveznika Jermeniju kada je tražila pomoć.

Uticaj sukoba na problem Srbije sa Kosovom

Kako je ovaj sukob imao uticaj na ceo svet tako ima i na Srbiju. Osim pritiska sa kojim se Srbija suočava Srbija ima i specifičan problem a to je Kosovo. Ovaj sukob direktno utiče i na budućnost Srbije kao i njenu pozicije na Kosovu. Rusija je do sada bila protiv nezavisnosti Kosova i obezbeđivala siguran glas u UN. Vreme se promenilo, sada se interes Rusije promenio i sada se ona poziva na presedan Kosova. Sada Rusiji odgovara da se otcepljenje dele teritorije posmatra na isti način kako Zapad posmatra u slučaju Kosova. Ako Rusija bude u situaciji da ona negde može da otcepi deo nečije teritorije i da joj se to prizna, ona će zbog toga podržavati i ostale slučajeve otcepljenja pa tako i slučaj Kosova. Kada dođe do te situacije Srbija će izgubiti saveznika u UN jer će interes Rusije uvek biti preči Rusiji nego interes Srbije. Dobra stvar je što će Kina ostati dosledna odbrani teritorijalnog integriteta Srbije u UN jer ima sličan problem sa Tajvanom te njen intres nalaže da uvek glasa protiv otcepljenja. Pošto i Kina ima pravo veta Srbija može mirno da spava i bez Rusije. Jedini je problem što bi sada ostali samo sa jednom državom koja ima pravo veta čime bi se stepen sigurnosti, da će neko uložiti veto, drastično smanjiti.

Energetska zavisnost Srbije od Rusije

Srbija je veliki uvoznik energenata iz Rusije. Da problem bude još veći Srbija je takođe i ogromni zavisnik od uvoza energenata jer domaća proizvodnja podmiruje manji deo potreba. Dok Srbija može da nabavi ostale energente iz neruskih izvora najveći problem postoji sa gasom. Gas je specifičan jer se doprema gasovodom i osim što je potrebno naći novog prodavca gasa potrebna je i infrastruktura preko koje bi se dopremio novi gas. Srbija mora da čeka završetak terminala u Aleksandropoliu da bi bila sigurna da može bez Ruskog gasa. Kada se završi zimska sezona potrošnja gasa pada pa možemo reći da tokom letnjih meseci Srbija ni ne

mora da ima uvoz iz Rusije preživeće sa gasom koji ima u skladištu i onog što se proivede u Srbiji. Kada dođe zima Srbija mora imati siguran uvoz da li iz Rusije ili iz Grčke ali mora imati jedan od ta dva izvora. Uvođenjem bilo kakvih sankcija Srbija rizikuje da Rusija zavrne ventile. Ventile može da zavrne potpuno ili delimično radi daljeg vršenja pritiska. Ako pogledamo EU zemlje u koju Rusija izvozi energente videćemo da su članice EU glasale za sankcije ali dalje uvoze energente iz Rusije. Rusija im nije zavrnula ventile. Dve stvari Rusi dobijaju kada ne zavrnu ventile: 1. EU ima blaži stav prema njima zbog zavisnosti. Zemlje koje su zavisne imaju daleko blaži stav nego kada nebi bile zavisne. 2. Dobijaju novac od izvoza, a novac im predstavlja veliku stvar kada im se drastično smanjio prihod u kasu a rashodi se drastično povećali jer nije lako finansirati vojsku na frontu.

Specijalni odnosi Rusije sa Srbijom

Rusija je puno i dugo ulagala u srpsku propagandu. Stvarala je narativ kako njima odgovara i stvorila imaginarnu sliku o Rusiji u očima prosečnog srpskog građanina. Prosečan srpski građanin misli da je Rusija pandan Americi kako u vojnom tako i ekonomskom smislu, da je Putin najbolji predsednik na svetu čak više vole predsednika Rusije nego predsednika Srbije. Misle da su Srbija i Rusija bratski narodi i da Rusi vole Srbe kao što Srbi vole Ruse. Ništa od ovog nije tačno, sve je samo izgrađeni mit od strane ruske propagande i ljudi koji veruju toj propagandi(ali nisu plaćeni već samo veruju u nju). Dobro je da Rusija može puno da izgubi ako zavrne ventile i krene javno da ucenjuje jer su puno uložili da ih Srbija voli a samo jednim postupkom će sve to izgubiti. Ovo je jedan vid sigurnosti da će Rusija dobro razmisliti pre nego li zavrne ventil.

Zaključak

U samom tekstu se navode bitni parametri na koje treba obratiti pažnju prilikom pravljenja plana za dan posle kritičnog dana. Kada više Srbije ne bude mogla da ide putem kojim ide sad moraće da nađe novi put a sada je pravo vreme da se istražuje koji je najbolji put u toj situaciji. Ako nikada ne dođe taj kritičan dan, još bolje.

Važno je sledeće:

1. Kada intenzitet pritiska bude kritičan I kada ne bude više moguće zadržati neutralnu poziciju potrebno je znati šta dalje, potrebno je imati gotov plan koji će biti u fioci do tog trenutka.

2. EU ima daleko više razloga da pritiska Srbiju od Amerike.

3. Da bismo shvatili koji interes EU ima od Srbije moramo prvo razumeti kako ona vidi Evropski kontinent za 5,10 ili 20 godina.

4. Interes EU je da sve zemlje Evrope uđu u EU. EU očekuje da Srbija u budućnosti pristupi zajednici.

5. Srbija spada u grupu satelitskih država, svidelo se to nama ili ne.

6. EU bira kada, kome i kako će da uvede sankcije. Ni sama EU nije uvela sankcije kakve je najavljivala već je uvela daleko blaže sankcije.

7. Postoji prikriveni cilj obe strane u ovom sukobu a Ukrajina je samo povod.

8. Promena geopolitičkih snaga pa samim tim i odnosa u 21. veku.

9. Zapadu treba pobeda da bi zadržao svoje mesto na tronu i time obezbedili određeni vremenski period kada niko neće smeti opet da ih izaziva.

10. Rusija je daleko fleksiblnija u pogledu tumačenja reči pobeda.

11. Rusija nema cilj i sa svakim korakom se menja cilj.

12. Rusija je ispalila svog saveznika iz ODKB-a Jermeniju kada je tražila pomoć tako treba da očekuju da će proći svi njeni saveznici.

13. Rusija je do sada bila protiv nezavisnosti Kosova i obezbeđivala siguran glas u UN. Vreme se promenilo, sada se interes Rusije promenio i sada se ona poziva na presedan Kosova. Kada dođe do kritične situacije Srbija će izgubiti saveznika u UN jer će interes Rusije uvek biti preči Rusiji nego interes Srbije.

14. Kina će ostati dosledna odbrani teritorijalnog integriteta Srbije u UN jer ima sličan problem sa Tajvanom te njen intres nalaže da uvek glasa protiv otcepljenja.

15. Pošto i Kina ima pravo veta Srbija može mirno da spava i bez Rusije.

16. Srbija je zavisna od Ruskog gasa ali i Rusija je puno uložila u Srbiju i njeno javno mnjenje da bi zbog jednog nepromišljenog postupka izgubila nešto što je gradila godinama.

autor:Jovan Babić