Nemačka 2065. godine. Većinu među građanima Nemačke više ne čine Nemci (arijevci). Većinu čine građani poreklom iz Istočne Evrope i, pre svega, Azije i Afrike. Većinu i dalje čine hrišćani (i ateisti i agnostici, odnosno, neočekivano, većinu ne čine muslimani, iako je većina građana Nemačke poreklom iz islamskih država). Novi kancelar Nemačke je poreklom iz Sirije. Kada je imao 10 godina napustio je Siriju zbog rata. Na putu od Sirije do Nemačke, njegova porodica je prošla kroz Srbiju. Srbija mu je ostala u lepom sećanju, kao mesto na kome su on, njegova porodica i ostale izbeglice, tretirani kao ljudi, gde su dobili pomoć. Uvek je osećao zahvalnost prema Srbiji, zavoleo je srpski narod. U svom kabinetu ima saradnike koji su pravoslavni hrišćani poreklom iz Srbije. Zbog toga Nemačka podržava Srbiju, nemačke kompanije sele svoje poslove (centrale za jugoistočnu Evropu) i fabrike iz Mađarske u Srbiju, Nemačka povlači priznavanje nezavisnosti tzv. države Kosova i traži da se u ND Hrvatskoj uspostavi Republika Srpska Krajina. Nemačka je na strani Srbije i povodom rešavanja “makedonskog pitanja“.
Da li je moguć i ovakav razvoj događaja? Sada su (posebno među nacionalistima) skoro svi opterećeni razvojem događaja po kome se Evropa, sa ovom seobom naroda, planski ili spontano, islamizuje i postaje EvroArabija (dok istovremeno strahuju da će Srbi koji žive u rasejanju, npr. u Nemačkoj, biti asimilovani, tj. germanizovani). Međutim, šta ako veliki broj izbeglica iz islamskog sveta, u Evropi, odmah po dolasku ili vremenom, prihvati hrišćansku veru (a među njima većina pravoslavno hrišćanstvo)? Šta ako među izbeglicama većina njih dolazi u Evropu zato što žele da žive u skladu sa evropskim (hrišćanskim) vrednostima (pa i kao muslimani – ako ne bi svi prihvatili hrišćanstvo, a svakako hrišćani koji dolaze iz islamskih država)? Zar Srbi ne beže iz Srbije, već decenijama unazad, iz istih razloga? Šta ako je među muslimanskim izbeglicama većina onih koji ne beže samo zbog rata, ili da bi širili džihad, već beže od verskog fanatizma, šerijata, kastinskog sistema i despotije svojih šeika, kraljeva i predsednika? Šta ako među njima ima i onih koji nisu vernici, koji ne veruju u Alaha? Da li je nedavno poslanica nemačke levice (Die Linke) Sevim Dagdelen – koja je turskog porekla – izjavila za govornicom Bundestaga da kompletnu vladu u Prištini čine pripadnici bivše terorističke OVK kao i da je pod zaštitom nemačkih tenkova ta organizacija obnovljena (“Mislim da Nemačka ne može da nastavi s podrškom velikoalbanskom nacionalizmu koji promoviše OVK i terorističkim centrima poput Kosova koji donose nasilje ne samo u region već i na Bliski istok“)? To je izjavila Turkinja koja je poslanik u nemačkoj skupštini.
Da li je to razlog zašto ih bogate arapske države ne žele? Izbeglice ne želi ni države EU, ali se one kreću ka državama EU. Da li same izbeglice ne preskaču zid na granici Saudijske Arabije zato što u toj državi ne vide bolji život, svoju budućnost? Da li bi i taj zid bio lako premostiva prepreka da zaista žele tamo da odu? Arapski suniti ne žele izbeglice zato što je među izbeglicama dosta hrišćana i šiita, kao i Arapa i ostalih sunita koji nisu fundamentalisti i pokorni, koji jednog dana mogu ustati protiv samovolje šeika iz vladajućih porodica država Persijskog zaliva i Arabijskog poluostrva. Da li je šeik iz UAE, koji želi da investira u “Beograd na vodi“, poslao pomoć “svom bratu“, predsedniku vlade Srbije pod okupacijom, za izbeglice koje prolaze kroz Srbiju? Pojavila se i vest da neki egipatski milijarder traži od Italije i Grčke da mu prodaju ostrvo na kome bi smestio izbeglice, zato što ne može da gleda kako se “tretiraju kao stoka, a ne kao ljudi“. On bi da ih izoluje na ostrvu, daleko od Egipta, umesto da u Egiptu izgradi jedan grad samo za izbeglice. Zatim, zašto muslimani iz Albanije i BiH ne šalju pomoć na granicu Srbije i Makedonije? Koliko su izbeglicama pomogli i koliko pomažu Albanci koji žive u Makedoniji? Koliko je pomoći stiglo u prihvatni centar u Preševu od Albanaca koji žive na Kosovu i Metohiji? Koliko je pomoći stiglo od Bošnjaka iz BiH?
Šta je gore: islamizacija Evrope ili pobeda evroatlantskih (desničarskih, levičarskih i liberalnih) fašista i nacista? Sigurno da tu nema ničeg dobrog. Ko je veći ludak: Džihadi Džon ili Brejvik? Ludak je ludak. Srbija je bila pod okupacijom muslimana, bila je pod okupacijom Zapadnjaka. Da li je bila gora okupacija Osmanskog carstva ili nacističke Nemačke? Okupacija je okupacija, genocid je genocid. Od koga preti veća opasnost u ovom trenutku, ali i u budućnosti: od Islamske države ili Nato alijanse? Da li su veće šanse da Islamska država osvoji sve islamske države na svetu ili da Nato (EU i SAD) (p)ostane nacifašistička organizacija? Šta će biti ako na Zapadu opet prevladaju i zagospodare nacisti i fašisti?
Da li postoji razlika između, sa jedne strane, liberalnih i levičarskih nacifašista (koji bi slali u zatvor i hrišćane i muslimane koji žele da žive u skladu sa svojom verom) i onih, sa druge strane, desničarskih (kvazihrišćanskih) nacifašista (koji bi u zatvor slali homoseksualce i muslimane, ali i pravoslavne Srbe i Ruse)? Među srpskim nacionalistima veliki broj njih veruje da nacionalisti i rasisti iz EU neće napadati pravoslavne Srbe nakon što iz svojih država proteraju i pobiju sve Jevreje, crnce, Rome i muslimane, nakon što eliminišu liberalne i levičarske nacifašiste ili zabrane “parade ponosa“. Takvi nacionalisti i rasisti mrze svakog ko je drugačiji. Pravoslavna hrišćanska desnica mora jasno da se razlikuje od antihrišćanske ili nehrišćanske desnice. Pravoslavna desnica mora da se bori protiv crne desnice. Srbija ne treba da prihvata rešenja crne internacionale, ali nicrvene internacionale.
nemacka-migranti(20)
Srbija ne može da prihvati veći broj izbeglica, na duže ili za stalno, pošto je siromašna država. Može da primi par hiljada za stalno, i par hiljada na privremenom radu (sezonski poslovi). Više od toga ne može. Ako bi u Srbiji u narednih godinu-dve došlo do promene vlasti i sistema, ako bi došli bolji ljudi na vlast, Srbiji će biti potrebno nekoliko decenija da postane bogata država u kojoj će izbeglice želeti da ostanu, u koju bi ljudi dolazili kao u željenu i konačnu destinaciju – “državu blagostanja“. Dok Srbija ne postane bogata država (“država blagostanja“, za nekoliko decenija), problemi sa izbeglicama će se rešiti (delom i tako što će dobar deo njih da se vrati u svoje države nakon završetka rata). Dok traje seoba naroda, dok se problem ne reši (a za to će biti potrebno najmanje deset godina), Srbija treba da bude dobar domaćin koji će izbeglicama olakšati put ka EU (dati im hranu kada stignu u prihvatni centar, stvoriti uslove da imaju gde da spavaju i da se okupaju, organizovati prevoz do severnih granica – jednostavno, hrišćanski i ljudski ih prihvatiti i pomoći).
Srbija ovog puta ne treba da bude Vojna krajina, “bedem koji štiti Evropu od najezde muslimana“. Evropa više nije hrišćanska, ovo što sada gledamo – “blagostanje“ koje izbeglice sada nalaze – to su poslednji ostaci hrišćanske Evrope. Ovo sada je “poslednji voz“ za izbeglice, za deset godina neće u Evropu gledati kao na mesto “blagostanja“ (oni koji su se naselili, moraće iznutra da se bore).
Srbije ne može da bude prihvatni centar za sve izbeglice. Srbija treba i može da omogući izbeglicama da što brže i udobnije stignu sa južnih na severne granice Srbije. Srbija ne treba da prima izbeglice koje bi Zapad, kako se najavljuje, da vraća u Srbiju. EU treba reći “ne“. Dok je Mađarska u EU, sa ostalim državama EU treba da rešava krizu, tj. prihvatanje u Mađarskoj i raspoređivanje u svim državama EU. Najbolji način da Mađarska smanji broj izbeglica koje dolaze, da ih preusmeri na ND Hrvatsku, jeste da izađe iz EU. Srbija nije član EU, ne treba da bude u EU, prema islamskom svetu treba da vodi svoju, nezavisnu politiku. U pokretu nesvrstanih ima dosta islamskih država, među kojima većina podržava Srbiju.
Greše i oni koji bi da grade zidove na granici prema Makedoniji i Bugarskoj i da ne puštaju izbeglice u Srbiju, greše i oni koji bi da naseljavaju izbeglice po srpskim selima ili da prave prihvatne centre za stotine hiljada izbeglica, tj. da naprave od Srbije prihvatni centar za celu EU. Sa jedne strane, strah od izbeglica šire ili panika hvata one koji mrze drugačije (npr. do juče su im smetali Romi ili Albanci, a nekima i Srbi izbegli iz Krajine), sa druge strane, “empatiju“ šire i izbeglice bi da primaju na duže, zbog toga što je to želja EU ili zbog pohvala i novca iz EU, oni koji mrze svoj narod, koji nisu pomagali Srbima koji su došli kao izbeglice iz Krajine i sa KiM. I ovi prvi i ovi drugi (i među prvima i među drugima neki možda više nesvesno nego svesno) od Srbije bi da naprave novu Vojnu krajinu, “bedem koji štiti Evropu od najezde muslimana“ – ovi prvi, prvosrbijanci, tako što bi gradili zid i sprečavali ulazak izbeglica u Srbiju, hapsili bi ih poput Mađara (tako bi služili EU protiv koje se navodno bore, a navukli bi gnev naroda iz država pokreta nesvrstanih, saveznika), ovi drugi, drugosrbijanci, tako što bi izbeglice zadržavali i naseljavali u Srbiji (služili bi i takvoj EU, koja se nehumano ponaša prema izbeglicama, koja ih ne prima i koja ih vraća u Srbiju, a navodno su antifašisti).
Kada bi ovi prvi (šovinisti) pobedili, izbeglice ne bi ulazile u Srbiju, ali bi Srbi napuštali Srbiju (došlo bi do masovnog odlaska Srba u rasejanje). Kada bi ovi drugi (autošovinisti) pobedili, iselili bi većinu Srba iz Srbije, da bi u Srbiji naselili izbeglice iz islamskih država. I u jednom i drugom slučaju, Srbija ostaje bez Srba, Srbi postaju izbeglice. I jedni i drugi vladaju već decenijama i sve je manje i manje Srba. Oni su najveća opasnost za Srbiju. Izbeglice će da prođu, oni ostaju.
Blog Nikole Varagića
