Da li su izbori u SANU prekretnica?

Zbog čega su mediji poput Danasa, N1 i Nove S posvetili veliku pažnju poslednjem izboru akademika? I zašto neki od građanski orijentisanih intelektualaca nagoveštavaju da je SANU konačno na putu da rakrsti sa „srpskim nacionalizom”?

Izborne procese u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti odlikuje već dobro poznati i uvreženi paradoks, a ogleda se u tome kako se oni prate i tumače u našoj javnosti. Dok traje predlaganje novih kandidata za prijem u SANU, ono je praćeno sa velikom pažnjom i pozornošću uz mnogobrojne komentare i preispitivanja kako se unutar pojedinih odeljenja dolazi do predloga i kako se o njima glasa.

Već je postala neka vrsta konstante da se s puno prava govori o malom broju žena u sastavu Akademije i da su humanističke nauke drastično zapostavljene (nekim odeljenjima je gotovo pretilo gašenje) i da će se to u predstojećim izborima znatno poboljšati.

Kada prođe taj prvi talas predlaganja kandidata po odeljenjima u našim medijima se samo sporadično pominju izbori u SANU i to bez ozbiljne analize predloženih kandidata i njihovog naučnog doprinosa. Tek nakon obavljenih izbora u SANU oglašavaju se mediji, ali i ovoga puta izostaje neophodno određenje prema stvarnim dosezima i rezultatima koji su dosegnuti načinom i tokom glasanja, a ove godine je samo prebrojavanje glasova bilo maratonsko i trajalo je duže od pet sati, što je dodatno opteretilo ovaj izborni proces.

Vreme promena

Osim opšte prihvaćene konstatacije da je došlo do povećanja broja žena u akademiji, u medijskim izveštajima nismo dobili odgovor zašto su odeljenja koja se bave društvenim naukama, istorijom, književnošću i srpskim jezikom i dalje ostala bez većeg broja članova?

Očigledno je da se nastavlja njihova marginalizacija, što dovodi u pitanje i sam karakter SANU. O tome svedoči i činjenica da je u odeljenje književnosti i jezika primljen samo jedan član, iako je bio predložen veći broj izuzetno vrednih stvaralaca u književnoj oblasti.

Veoma je bilo zanimljivo pratiti reagovanje medija na rezultate izbora novih akademika, jer većina njih je donela samo standardni i rutinski osvrt na broj dobijenih glasova i imena novoprimljenih članova akademije.

Međutim tzv. slobodni i nezavisni mediji, listovi Danas i Nova kao i televizije N1 i Nova S, posvetili su mnogo veću pažnju ovim izborima posebno naglašavajući da je došlo do velikih promena u SANU.

Tako smo mogli pročitati da su te promene započete s prethodnim izborima u SANU 2021 godine, kada se desila prekretnica i dopisni članovi su prvi put u istoriji te institucije postali umetnici iz domena pozorišta i filma i primenjenih umetnosti, poput Šijana, Tabačkog i Bajića.

Sada su izabrani kompozitorka Aleksandra Vrebalov, rediteljka i pisac Vida Ognjenović i režiser Želimir Žilnik, a u odeljenju književnosti i srpskog jezika pesnikinja Milena Marković.

Povodom njenog izbora u saopštenju Fakulteta dramskih umetnosti se kaže “da je njen izbor (na predlog čak tri akademika, Ljubomira Simovića, Dušana Kovačevića i Matije Bećkovića) svrstava ne samo u red najznačajnijih umetnika, književnika i univerzitetskih profesora, a u kontinuitetu nastavljanja važne i bliske veze poezije i dramaturgije u srpskoj umetnosti, već i naslednicom slavne tradicije akademika i profesora naše katedre – Slobodana Selenića i Jovana Hristića“.

Međutim u ovako sročenom saopštenju može se videti elementarni nedostatak mere u poređenju stvaralačkog doprinosa Jovana Hristića i Slobodana Selenića sa književnim delom Milene Marković.

Šta je kriterijum?

Dinamika prijema novih članova u odeljenje umetnosti donela je promenu u broju žena, ali je sve očiglednije da upravo ovo odeljenje postaje uporište građanistički opredeljenih stvaralaca, koji treba da pokažu da SANU više nije ustanova u kojoj dominira ozloglašeni srpski nacionalizam, što se ogleda i u tome da već u nekoliko navrata (bez obzira na to što dobijaju većinu u matičnom odeljenju) u nju ne mogu biti izabrani etnolog Bojan Jovanović, sociolog Slobodan Antonić ili psiholog Žarko Trebješanin.

Radi se o naučnicima izuzetnog opusa (sa velikim brojem objavljenih knjiga i naučnih radova) dok u sastav akademije ulaze kandidati koji nemaju stvaralački opus koji se može porediti sa naučnim doprinosom (ili brojem objavljenih knjiga) mnogobrojnih kandidata koji nisu ušli ni u uži izbor za prijem.

U listu Danas u posebno označenom prostoru je naglašeno da “jedini kandidat odeljenje društvenih nauka koji nije prošao je Slobodan Antonić“, a da u istom tekstu nismo dobili širu informaciju o naučnom doprinosu kandidata koji su izabrani u odeljenje društvenih nauka.

Nakon ovih izbora postaje jasnije da u SANU ne mogu da prođu kandidati koji su neopravdano stigmatizovani kao srpski nacionalisti ili oni koji u svojim naučnim radovima i javnim istupanjima razmatraju pitanja vezana za problem srpskog identiteta, srpske tradicije i tragičnog položaja srpskog naroda na našem Kosovu i Metohiji.

Setimo se samo da u našoj akademiji nauka svojevremeno nije primljen Dušan Bataković, tadašnji direktor Balkanološkog Instituta koji je bio jedan od najznamenitijih istoričara koji se istrajno bavio položajem srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i objavio veliki broj radova i knjiga posvećenih ovom našem najvažnijem državnom i identitetskom pitanju.

N1 i Nova S posvetili su mnogo veću pažnju ovim izborima, naglašavajući da je došlo do velikih promena u SANU

Ali smo zato na čelu te ustanove imali predsednika Vladimira Kostića, koji je svojevremeno izneo svoj lični stav o Kosovu u intervjuu za emisiju „Njuzmaks Adria“ na TV N1 i tada tvrdio da niko u Srbiji, uključujući Srpsku pravoslavnu crkvu, nema tapiju na istinu po pitanju Kosova.

“Da li su neki od srpskih prelata izdajnici koji su srpski narod izvlačili i odvodili u drugu carevinu sa idejom da se pretekne, da se otvore horizonti budućnosti? Je li Čarnojević bio izdajnik? Ja mislim da nije.” Stav predsednika SANU, kaže se u izveštaju RSE, nije nov.

Oktobra 2015. Vladimir Kostić je kazao da je Kosovo faktički i formalno izgubljeno za Srbiju i da je jedina politička mudrost kako „sa elementima dostojanstva” napustiti Kosovo jer ono “ni de fakto, ni de jure nije u rukama Srbije“.

Poznata mantra

Ali zato je na ovim izborima u Srpsku akademiju nauka i umetnosti primljena Vida Ognjenović, sada dvostruki akademik (pre dve godine imenovana je za inostranog člana Crnogorske akademije nauka i umetnosti), koja se nije oglasila u vreme borbe za odbranu interesa srpskog naroda u Crnoj Gori, koji je tokom apsolutističke vladavine Mila Đukanovića bio izložen progonu i poništavanju njegovih nacionalnih i ljudskih prava.

A bilo je mnogo prilike da se čuje njena reč čak i sada, kako piše Novica Đurić, kada je Crnogorska akademija nauka i umjetnosti čiji je ona član imenovala redakciju za izradu prve Enciklopedije Crne Gore, ali u njoj nema Srba. Podsetimo da je enciklopedija najavljena još 1969. godine, ali nije uspela da zaživi, jer je tokom svih pokušaja sporan bio sastav redakcije koji je izražavao njen isključivi crnogorski karakter.

Vida Ognjenović u emisiji na televiziji N1 povodom njenog izbora u SANU nije propustila da ukaže na pogubnost služenja “srpskom nacionu“.

“Struka je potcenjena i nije važna pri zapošljavanju, politička praksa je prevagnula i ona određuje vaš javni nastup i odnos prema vrednostima, politiku obeležava nadgornjavanje putem izbora tako da mislim da ova prevlast birača je došla dotle da ti glasači određuju vrednosti, politika nam je odredila da je važno na sve strane oglašavati da volite Srbiju i da živite samo za Srbiju i da ste u službi u prvom redu nacije i nacionalnih interesa, sumnjičite druge nacije. Sve vrednosti diktiraju oni koji su u vlasti. Stranka i predsednik se poistovećuju sa državom, država to sam ja, to su državni stavovi“.

Naravno da ove ocene Vide Ognjenović o karakteru vladavine naprednjaka i Aleksandra Vučića nisu sporne, ali u ovom njenom iskazu pre svega dominira ocena (bez obzira što se ona poziva na aktuelnu državnu politiku u Srbiji) o preovlađujućem uticaju srpskog nacionalizma u našem društvu, što je mnogo složenije pitanje od ocene o diktatorskom načinu vladavine koji je uspostavljen u Srbiji.

Ona samo i ovom prilikom ponavlja već dobro poznatu mantru građanističkih političkih krugova zasnovanih na stavovima o pogubnosti srpskog nacionalizma i nespremnosti srpskog društva da prevaziđe samoviktimizaciju i odustane od uloge remetilačkog faktora u našem regionu.

Vida Ognjenović povodom njenog izbora u SANU nije propustila da ukaže na pogubnost služenja „srpskom nacionu“

Novinarka nedeljnika Radar Radmila Stanković, koja se istrajno bavi pitanjima kulturne politike, u razgovoru na TV N1 najotvorenije je formulisala stav o velikoj prekretnici koja se desila izborom novih članova akademije u odeljenja umetnosti.

Ona je takođe u istoj emisiji izjavila da su ovi izbori u SANU izraz novog talasa koji otvara mogućnost za različita mišljena (osim onih za koje se proceni da imaju srpski nacionalni ton i predznak) i konačno je na ovim izborima skinuta hipoteka Memoranduma sa SANU.

Otklon od „nacionalizma“

U ovako iznetom stavu ogleda se suština velikog tzv. preokreta u SANU i za to je trebalo da posluže izbori u ovom odeljenju umetnosti: da se obezbedi otklon prema delovanju srpskog nacionalizma čiji je izraz bio Memorandum.

I to bez obzira na to što je u mnogo navrata pokazano i dokazano da ovaj nacrt dokumenta (nije ni bio usvojen) nije bio nikakav osnov za delovanje tzv. memorandumske Srbije, o čemu neprestano govore državni funkcioneri i propagandisti iz Slovenije, Hrvatske i Bosne, naglašavajući u svakoj prilici da je Srbija ovim dokumentom pokrenula i bila najveći krivac za razbijanje SFRJ i građanske ratove koji su usledili kao posledica razaranja jugoslovenske federacije.

Nažalost ovakvu propagandističku mantru prihvatili su i podržavaju je mnogi predstavnici tzv. liberalno-demokratske i građanističke političke grupacije, ali ona nije strana ni nekim istaknutim akademicima.

Protekli izbori u SANU samo su pokazatelj ukupnog stanja u našem društvu i oni se ne mogu posmatrati i tumačiti izvan ukupnog stanja u našoj intelektualnoj zajednici, opterećenoj snažnim uticajem vladajuće politike, nepotizmom, odsustvom jasnog sistema u vrednovanju naučnog doprinosa, sve izraženijom marginalizacijom društvenih nauka.

Živimo u vremenima velikih i sudbonosnih izazova pred kojim se nalazi naše društvo i država. Zbog toga delovanje i stavovi koji se mogu čuti iz SANU imaju posebnu važnost i težinu. Zato ona u svom delovanju mora jasno pokazati da brani temeljne civilizacijske vrednosti, dignitet naučnog i umetničkog stvaralaštva, slobodno i kritičko mišljenje, kao i osnovna načela demokratije, ali i naše nacionalne i identitetske vrednosti.

Izvor: Pokret za odbranu Kosova i Metohije