Ukidanje američke morske blokade Venecuele ponovo će omogućiti priliv jeftine nafte u Kinu i oboriće njenu cenu, što od tri najmoćnija svetska igrača – SAD, Rusije i Kine – odgovara jedino Kini
Izvor: Sabornik
U ovim predbožićnim danima ceo svet je u šoku zbog drske akcije SAD i hapšenja predsednika jedne suverene zemlje. Vreme će pokazati šta se sve dešavalo i ko je šta dobio i izgubio, ovaj tekst je pokušaj trezvenog razmišljanja o ovom drskom činu bez presedana.
U tom razmišljanju, prvo pitanje koje se postavlja – koji je cilj, koja je svrha bila postavljena od strane američkog rukovodstva prilikom blokade Venecuele? Svakako to nije brzo ovladavanje njenim prirodnim resursima, jer bi za obnovu venecuelanske prerade nafte bile potrebne ne desetine nego stotine milijardi dolara i verovatno čitava decenija. Dakle, primarni strateški zadatak zauzimanja ili uništavanja tankera, primarni zadatak blokade je bilo nanošenje udara po privredi Kine koja je od Venecuele dobijala izuzetno jeftinu sirovu naftu. Naravno da je to podizalo cenu nafte na svetskom tržištu i to je bilo ugodno svim izvoznicima nafte, a od velikih igrača najveći gubitnik od blokade Venecuele, pored nje same svakako je bila Kina. Zbog toga upravo za Kinu najveći interes predstavlja prekid blokade.
Oštra reakcija vlasti u Venecueli (koja se praktično nije promenila osim uhapšenog predsednika), vanredno stanje, izlazak vojske na ulice i oštra antiamerička pozicija, ozbiljan je šamar za Trampa koji je računao na zastrašenost i brzi raspad vlasti i praktičnu predaju vlasti u ruke američkim najamnicima.
Mnogi potcenjuju snalažljivost istočnih naroda Azije i nije nemoguće da su Kinezi ozbiljno „nasankali“ Trampa i njegovu administraciju. Uticaj Kineza u svim strukturama vlasti u Venecueli je grandiozan i nije nemoguće da je kineska služba stvorila kod Amerikanaca sablažnjivu sliku „brze pobede“ ili „lakog plena“, zastrašenosti rukovodstva Venecuele, što je u prvom trenutku tako i izgledalo. Međutim, već nekoliko dana posle hapšenja Madura imamo sasvim drugačiju sliku – režim u Venecueli je sačuvan uprkos „žrtvovanju“ Madura, proglašena je vojna mobilizacija, naftni sektor se stavlja u puni pogon, patriote Venecuele možda će samo ojačati svoje pozicije sa nestankom Madura sa političke scene… Očuvanje režima u Venecueli bez podrške Kine jednostavno je nemoguće. Zbog toga se s pravom može postaviti pitanje – ko je ovde dobitnik, a ko gubitnik?
Pre svega, postavlja se pitanje šta je dobio Tramp? Da, Maduro je uhapšen (ili je ubijen, pa prikazuju dvojnika na suđenju), da – američki vojnici su odradili svoj posao, ali antiamerički režim u Venecueli ne da nije pao, nego je možda i ojačan akcijom hapšenja Madura, američki najamnici su daleko od vlasti. Antiameričko raspoloženje u celom svetu je izuzetno poraslo posle ove akcije, ceo svet će nastaviti da traži „oslobađanje legitimnog predsednika“. Uoči izbora za Kongres ozbiljno je poljuljan i imidž Trampa među sopstvenim pristalicama, da ne govorimo kakav je materijal za kritiku dao svojim unutrašnjim protivnicima. Ako ukine blokadu Venecuele, glavni razlog njenog uvođenja je potpuno obezvređen, Kina će dobijati još jeftiniju naftu. Ako zadrži blokadu Venecuele stvara sebi ogroman problem, gubi ugled i u sopstvenoj armiji i realno – hapšenje Madura se tada pretvara u njegov košmar. Ako pokuša da vojno zauzme vlast u Karakasu, posle opšte mobilizacije u Venecueli može se uvući u dugogodišnji konflikt sličan Vijetnamu ili Avganistanu iz kojih su Amerikanci izlazili posramljeni i prljavih gaća. Pritom, podrška Venecueli u tom eventualnom ratnom sukobu sigurno se ne bi završila samo na rečima mnogih moćnih igrača, a pre svega Kine.
Dakle, Tramp se našao u situaciji da realno od ove „spektakularne akcije“ nije dobio ništa osim glavobolje, da u rukama ima samo Madura od koga nema nikakve koristi. Naprotiv, s mukom će američko pravosuđe dokazivati njegovu umešanost u trgovinu narkoticima, a antiameričko raspoloženje će se samo podgrevati, ceo svet će tražiti oslobođenje Madura. Iz ovoga proizilazi da je i pitanje iz naslova teksta potpuno legitimno.
Rusija, koja je takođe imala svoje interese u Venecueli, vojno je ozbiljno pomogla režim Madura, ali armija Venecuele nije ispalila ni jedan metak protiv Amerikanaca prilikom hapšenja Madura. Teško je poverovati da se radi o „sticaju okolnosti“, da se danas ne ispali ni jedan metak protiv Amerikanaca a da se sutra uvodi ratno stanje i opšta mobilizacija zbog borbe sa istim Amerikancima. Da li je moguće da su američki stratezi upali u ozbiljnu zamku azijskih zmajeva?
Objektivno, blokada Venecuele je u ekonomskom smislu odgovarala Rusiji, a vlast u Venecueli posle odlaska Madura po svoj prilici je mnogo zavisnija od Kine nego od Rusije. Ispostavlja se da se isuviše neutralna i mekana pozicija Rusije često obija njoj samoj o glavu. Sada je Tramp prinuđen da na neki način „namiguje“ pojedinim demokratama i svojim republikanskim rusofobima i da im ugađa ponovnim zaoštravanjem politike prema Rusiji. Tramp je već počeo da „flertuje“ sa žestokim rusofobom i lobistom neonacističkog režima u Ukrajini republikancem Lindzijem Grejemom, već vidimo Trampovu sumnju u napad na Putinovu rezidenciju.
Zaključak koji se po pitanju američke avanture sa Hapšenjem Madura u ovom trenutku nameće je sledeći. Ispostavlja se da je Tramp upao u vešto pripremljenu zamku iz koje će teško izaći kao pobednik. Avantura sa Venecuelom može za njega postati istinska agonija i u ovom trenutku se čini da iz ove priče on izlazi kao glavni gubitnik koji je sada primoran da srlja u nove avanture, verovatno sa Grenlandom. Verovatno će ova avantura uticati i na njegovo ponovno zaoštravanje odnosa sa Rusijom i svi dogovori sa Aljaske mogu pasti u vodu. Dakle, Rusija je posle Trampa verovatno najveći gubitnik posle ove avanture u Venecueli američke administracije.
„Brajbart“ javlja da je desetak tankera natovarenih naftom isplovilo iz Venecuele prve nedelje 2026. godine, uprkos američkoj blokadi (Foto: Alejandro Paredes/AFP via Getty Images)
Jedini očigledan dobitnik u ovoj geopolitičkoj partiji šaha postaje Kina. Najverovatnije ukidanje morske blokade Venecuele od strane SAD ponovo će omogućiti priliv jeftine nafte u Kinu i obaranje njene cene na svetskom tržištu, što u trouglu tri najmoćnija svetska igrača – SAD, Rusije i Kine – odgovara jedino Kini. Nadmeni kauboj je po svoj prilici uvučen u zamku iz koje će se jako teško iskobeljati bez ogromne štete.
