BERLIN/ŠTUTGART Činjenica je da je u Nemačkoj, kao i u mnogim drugim evropskim državama, od vajkada bilo, često i previše, kriminalnih delikata. Takozvani obični Nemci su već odavno zaboravili najteži kriminal svojih predaka globalnih razmera koji je započeo tridesetih godina prošlog veka, tačnije od dolaska nacista na čelu sa Hitlerom na vlast, i trajao sve do propasti Trećeg rajha 9. maja 1945. godine.
Stariju generaciju naših čitalaca ne treba potsećati na Aušvic, Trebljinku, Majdanek, Mauthauzen, Birkenau i stotine drugih „fabrika smrti“ gde je umoreno oko 10 do 12 miliona ljudi – uključujući i 6 do 7 miliona pobijenih Jevreja, Roma, uz njih i slovenskog življa, pa više miliona sovjetskih ratnih zarobljenika, stotine hiljada civilnog stanovništva, dece, žena i staraca čak i Nemaca –protivnika nacista. Naši čitaoci sve to već znaju.
Ipak daleke istorijske događaje, koje mi Srbi ne bi smeli da zaboravimo, bi u ovom članku ostavili po strani. Nije umesno tvrditi, što rado čine mnogi Srbi koji žive u Nemačkoj, da navodno postoji genetski uslovljeni nagon Nemaca za najteža kriminalna dela! To sa naučne strane niko nikada nije uspeo da dokaže, verovatno te genetike nema. Ostanimo pri pokušaju da sagledamo sutuaciju juče i danas.
Prvi došljaci iz ondašnje Jugoslavije u Nemačku, daleke šezdesete godine prošlog veka, su zatekli nešto što je za njih dotle bilo nepoznato. Valjda zbog straha nastalog za vreme vladavine nacizma i kasnije posleratne bede, sticao se utisak da su Nemci tog vremena manje naginjali kriminalu nego danas. Čudno je bilo da su, gotovo na svakom ćošku, mogle da se vide na zgodnim mestima izložene stvari koje je neko izgubio i koje su na tim mestima čekale da ih nađe njihov vlasnik. Tu je bilo ključeva stanova i kuća sa privescima adresa vlasnika, novčanika- često i sa novcem, rukavica i šalova, tašni i kišobrana i još koječega. Skuplje stvari su nalazači odmah predavali policiji ili birou za nađene stvari.Za nekoga ko je na primer u Beogradu tih godina često viđao da izgubljena stvar odmah nestaje u nečijem džepu ili tašni, bio je to dosta neobičan prizor.
Doduše, vać samo dve, tri godine kasnije, sve je već izgledalo drugačije –ako je nešto i ležalo po strani –bile su to neke sasvim bezvredne krpe i krpice. Naravno da je narod i dalje gubio nekada i vredne stvari, ali ih na zidovima, klupama u parkovima itd. više nije bilo da „sačekaju“ svoje vlasnike.
Sociolozi kažu, da je već prvim velikim naletom radne snage sa juga Evrope, prvo sa Sicilije ili iz Kalabrije, taj dobar običaj ostavljanja izgubljenih stvari na vidna mesta polako nestajao . Možete da pretpostavite ko ih je odnosio! Verovatno je vremenom nestajao strah Nemaca od potkazivača i nekada prestroge policije. Taj strah je vukao korene iz vremena Trećeg Rajha i postojanja konc-logora u kojima su završavali mnogi tadašnji delikventi. Ti „novi“ Nemci su prestali da nađene stvari, slično Južnjacima, ostavljaju da odstoje na vidnim mestima kako bi ih našli njihovi vlasnici.
Velikim poboljšanjem životnog standarda rasla je želja siromašnijih ljudi slabijeg karaktera da se krađom ili drugim vrstama kriminala približe bogatijima uzevši krađom ili prevarama „svoj deo kolača“. Kolo su vodili Južnjaci- od Italijana pa do ondašnjih Jugoslovena –često u kooperaciji sa nemačkim kriminalcima mlađe generacije. Jedno vreme su „naši“ džeparoši iz Novog Pzara harali Nemačkom. Policajci su javno tvrdili da kada uhvate nekog džeparoša nisu morali da ga pitaju odakle je. Zanalo se da je iz Novog Pazara!
I tako, iz decenije u deceniju, sve je došlo na svoje mesto. Lopovi su krali, obijali, ređe i otimali, hohštapleri varali, počela je i prodaja droge itd. – dok su policajci su sa njima vodili„mrtvu trku“. Počinitelje najvećeg broja kriminalnih delikata, izuzimajući ubistva i otmice, je bilo veoma teško uhvatiti i osuditi. Otprilike je samo jedna trećina delikvenata uspešno privođena pravdi. Oni drugi su u najvećem broju slučajeva, ostajali na slobodi. Slično je i danas, ali se najveći broj kriminalnih delikata svih vrsta pripisuje strancima, pogotovo novoprispelim azilantima.
Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova Nemačke na svojoj internet stranici tvrdi da je od 1992.g. do danas sa 5.762.000 registrovanih kriminalnih radnji, bilo najmanje zabeleženih delikata u odnosu na ranije godine! I to i pored činjenice da je 2015.g. u Nemačku nagrnulo ukupno preko 1,5 miliona muslimana- Arapa, najviše Sirijaca, zatim Avganistanaca, Iračana i više stotina hiljada stanovnika Afrike. Mnogi azilanti pred TV kamerama i dan danas tvrde da su došli na lični poziv Angele Merkel!. Tom izjavom o smanjenju broja kriminalnih radnji, pre svega azilanata, je nemačka vlada verovatno želela da pokaže da stranci po pitanju kriminala nisu nimalo gori od Nemaca!
Po toj službenoj verziji, umesto da zbog porasta broja stanovnika raste i broj kriminalnih radnji, što bi bilo normalno i očekivano, one su se volšebno smanjile! Kritičari tvrde da Savezna vlada nije u stanju ni da tačno proceni koliko stranaca koji žive u Nemačkoj ima dvostruko državljanstvo- nemačko i državljanstvo zemlje porekla. Procene idu od 1,6 miliona , ali nakon popisa stanovništva 2011. g. čak i do 4,3 miliona ljudi. Dozvoljeno je pitanje na osnovu kojih podataka se daju pomenute izjave?
Iako se nerado iznose tačni podaci, valjda da se još više ne produbi već postojeći jaz mržnje imeđu 82,5 miliona Nemaca, uključujući tu i sve one strance, a njih je preko 10,5 miliona koji su već dugo u Nemačkoj ali i onih nekadašnjih stranca koji su, kao što smo naveli, postali nemački državljani i novopridošlih migranata , ipak u javnost procure i druge informacije.
Nedavno je Savez nemačkih kriminalističkih činovnika izjavio da je navod Ministarstva pominjanjem brojke od 5,7 miliona delikata netačan. Po saznanju kriminalističke policije od 1992.g. do kraja 2017.g. je zabeleženo -kako kažu- zastrašujućih 25 milona počinjenih kriminalnih radnji! I kod teških kriminalnih delikata, očigledno su novoptidošli „gosti“ Angele Merkel daleko ispred Nemaca.
Pomenimo procentualno, posle dolaska novih azilanata, učešće stranaca u odnosu na Nemce u pojedinim kriminalnim radnjama: kod ubistava 37% su stranci, kod silovanja i nedozvoljenih seksualnih radnji je 38% „novih“ stranaca, kod napada i nanošenja povreda takođe je 38%, silovanja napadom na žrtve, npr. u sačekuši, čini 45 % ljudi stranog porekla, u trgovini kokainom je 74% azilanata, heroin diluje njih , u odnosu na ukupan broj delikvenata, 61%. Kod teških krađa i provala je 42% stranaca itd. Džeparoši su veoma vredni- od svih registrovanih, znači na delu uhvaćenih, čak je 74% ljudi stranog porekla!
Kriminalisti tvrde, mimo navoda Vlade, da je 2016. g. sa registrovanih 47.000 slučajeva seksualnog nasilja, ta brojka 2017.g. skočila na 56.000 slučajeva od čega je oko 11.282 slučaja teškog silovanja! Naravno da to nisu konačne brojke jer mnoge žene zbog srama i ne prijavljuju sve slučaje napastvovanja!
Prava „eksplozija“ seksualnog nasilja je nastala tek posle za sve azilante otvaranja nemačkih granica i dočeka cvećem, muzikom, govorima ali i fotografisanja sa kancelarkom Merkel. Nju su azilanti iz milošte zbog otvorenog poziva za dolazak i srdačnog, ničim pojašnjenog prijema, nazivali Mama Merkel! (Mutti Merkel). 2014.godine, znači godinu dana pre muslimanske invazije, u Nemakoj je bilo zabeleženo „samo“ 7345 silovanja i seksualne prisile drugih vrsta! I svi drugi delikti su posle dolaska azilanta u stalnom porastu, tvrde članovi sindikata nemačke kriminalističke policije.
Naravno da ima političara, posebno iz stranke „Zeleni“a delimično i iz stranke „Levica“, koji su na sve statistike i tvrdenje kriminalista imuni i kao „opravdanje“ za nasrtaje na žene i za druge kriminalne radnje azilanata navode činjenicu, da su došljaci u proseko od nemačkog stanovništva dvostuko mlađi pa kao takvi više naginju kriminalu od dosta starog nemačkog stanovništva!
Kritičari novonastale situacije tvrde da je lavina pretežno muslimanskih izbeglica, nenaviknuta na evropski smisao i pravni regulans života, doprinela enornom porastu ktiminalnih radnji. U međuvremenu su u više nemačkih gradova primećeni čitavi arapski porodični klanovi koji mogu da broje i do više stotina članova. Oni, nekadašnji, ali i sadašnji azilanti, se bave isključivo unosnim kriminalom- od organizovanja masovnih krađa i plački, do ubiranja reketa, trgovine drogom ili krađenim automobilima pa čak i distribucijom na silu u Nemačku dovedenih žena i devojaka koje moraju za njih da se bave prostitucijom.
Nekoliko takvih klanova je policija poslednjih meseci uspela da neutrališe. Nađeni su dokazi posedovanja velikog broja kuća i stanova, skupih automobila, satova, oružja iz ličnog poseda ali i za trgovinu, droge i, naravno, gomile još neopranog novca koji je verovatno trebalo da bude opran kupovinom lokala, stanova isl. Policija računa da je takvih aktivnih mega-klanova najmanje nekoliko desetina a možda i stotina! Njima je teško prići ali još teže naći dovoljan broj dokaza kako bi članovi tih mafijaško porodničnih družina mogli da budu procesuirani.
Kriminalisti se žale da ih je za praćenje delovanja, istragu pa i preventivu u odnosu na tako veliki broj migranata koji su totalno nekontrolisano i bez ikakve registracije ko su i šta su, mesecima prelazili nemačku granicu, ali i za opservaciju i istragu kriminala stranaca-starosedilaca i Nemaca, veoma malo. Za prekopotrebno povećanje broja stručnih policajaca je potreban i novac i vreme za njihovo školovanje ali i dovoljna doza političke volje- kažu kriminalisti. A, i volje i novca je sve manje .
Sve to su i bivše i sadašnja vlada jednostavno prespavale. „Probudile“ su se tek sada, kada su kriminalni delikti, pa čak i „obične“ krađe iz radnji koje čine štetu i do više milijarde evra godišnje, uzele maha. Umesto da se krene sa sprečavanjem sve masovnijeg kriminala, pojedini političari naginju bagatelizaciji kriminala i neumesnim izjavama- čuje se iz redova policajaca. To naravno ide na ruke desničarskim partijama kao nrp. partiji “Alternativa za Nemačku”, koja iz dana u dan dobija sve više pristalica a na svim do sada održanim izborima sve više glasova!
Ako se ništa ne učini na tom polju danas i sutra, prekosutra će možda biti već kasno- tvrdi sociolog Richard Jener. Onda će nam za vratom, dobitkom na izborima, biti neki novi nacisti, možda ideologije slične onima od 1933. do 1945.g. A onda –teško nama svima!
Srba je, osim kada su neke retke, veoma drske provale juvelirnica isl. u pitanju, je sve manje u policijkim statistikama. Znači i za nas jedna pozitivna vest!
Predrag Rakočević
